ВОЈНИ УДАР

У ТУРСКОЈ.

ТЛЕ ЋЕ ДУГО

ДА СЕ СМИРУЈЕ.

Турска је један од барометара Балкана.

Никада по Бриселу нећете схватити шта се дешава на Балкану.

Ако је у Турској вруће, на Балкану сеизмографи имају посла.

То је тако, откако су Браћа срушила СФРЈ. Па стање Турске на својој кожи осјећа и Јанез, и Стипе, и Бакир. И тамо ближе.

Склони смо да за све кривимо Америку. Што није далеко од истине али је далеко од очију.

Тако је кривимо и за стање на Блистоку, Сјеверу Африке, за Колоне Избјегличких Мрава по Европи.

Покушај Војног Удара у Турској показује да ту има и турске кривице.

Јер Војни Удар не спада у свакодневне нервозе војске или њених фракција. То нису јогунаста стања.

Војни Удари показују трајније болести друштва.

Ми не знамо шта боли турско друштво и турску војску. Испод силних наплавина, јаловина и покривки информацијама, то није могуће дознати. А највећи дио тих информација Ердоганов систем држи затвореним.

Нарочито не знамо ништа о стању у војсци. Јер нико од нас није обавјештајна служба.

Тако да је могућа цијела лепеза узрока, инфекција и болести. Од тога да у Турској постоји план о ангажовању Војске у неком скором Рату до тога да оживљава Секуларистичка Линија, коликогод то у исламској Турској звучало нереално.

Војни Удар ни тамо ни вамо, који није успио а није ни пропао, и који ће, на крају, вјероватно неуспјети, најлошија је варијанта за Турску и Регион. Па и за Балкан. Било би боље да је успио или да није ни било.

Ојачаће Ердогана. Ојачаће Тоталитаризам. Турску ће учинити непоузданим, тврдим партнером. Они који стоје иза Војног Удара, наставиће своје активности. Невидљива болест која је довела до тог видиљог чира, притајиће се па ће се опет ужарити.

Потреси у Турској одјекују у Сарајеву. Много више него у другим главним градовима приградскох подручја, односно државуљака Балкана.

Јер је Сарајево своју субину, највећим дијелом, везало за Турску. Турска им служи да лијечи око Халида Бешлића и да лијечи постојање Републике Српске. Турска је инвеститор, увозник, идеал, једини савезник Сарајева. Не само у главама Бакира и клике, већ и објективно. Нико БиХ, односно Босну, не уважава као Турска.

Не ради се о братским, вјерским, историјским флуидима. Ради се о Територији.

Териоторију БиХ желе и други али не уважавају БиХ, већ је понижавају. Турска понижава само Републику Српску.

Стога ће Стање Турске имати одраза и у сарајевском огледалу. То значи и у понашању Бакира и клике.

У неком дуљем времену, треба узети у обзир да ће Стање Турске утицати на завршетак распада СФРЈ. Па и Босне и Херцеговине.

Зато вијест да у нередима у Турској ни један босанскохерцеговачки грађанин није повријеђен, није тачна. Повријеђених је много а највећи дио њих још није ни рођен.

Да би се избјегли потреси из Турске, Република Српска треба да се осамостаљује свакога дана.