ОПОЗИЦИОНА

ПОЛИТКУЛТУРА,

КАД СЕ

САМОУЈАЛОВИ,

ОД ПРОЦЕДУРАЛНЕ

ДЕМОКРАТИЈЕ

ОКРЕЋЕ СЕ

УЛИЧНОЈ

АНАРХИЈИ

Врло је тешко одредити тачно мјесто и вријеме тренутка у коме је Опозиција, или неки други политички фактор, схватила да је остала без Муда. И када се почела чудити да ли их јој је неко извадио или је сама сажвакала. Тако је то Борис Тадић схватио тек кад је изгубио предсједничке изборе од Николића.

Муда су, у даљем тексту, Политички Програм којег бирачи и јавност разумију и прихватају, реалан, политички валидан, видљив и препознатљив, презентован довољно дуго, током мандата, да ствара основу за увиђај да је бољи од онога што ради Власт и сазнање и опредјељење да за њега вриједи гласати.

Политички воајери у Региону, овлаженог Међуможја, оног простора Непамети, између Малог и Великог Мозга, који се узбуди кадгод се догађа нешто недокучиво, видљиво и сладострасљиво а да не захтијева лични ангажман, напор и ризик, одушевљени су Малим Мајданом у Црној Гори.

Срушити Диктатора.

Одвајајући тамошње догађаје, који су унутрашња ствар једне независне земље, и који, пошто смо сви около постали независне земље, СТЈ, не би требало да икога занимају више од пореза на промет вулканске троске на Исланду, од цијелог тог воајерског регионалног процеса, остаје чињеница да се ради о једном предполитичком ареалу и актераријуму, примитивног завиривања у туђе послове и вербализованог онанисања по тамним подрумима своје мање или више комфорне легаје.

Кога данас, осим ако није болесник, и није родбински и имовински повезан, треба да занима црногорски Диктатор Четвртвјековне Диктатуре. Сами пали, сами се убили. Кад је требало против Слобе, био добар, сад више није. Ако им је био добар половину половине вијека, шта сад хоће. Па и ако хоће, далеко им трг.

Дабоме. Црногорци се нису сами сјетили да је Мило Диктатор 25 година.

Као што се, и овдје, у Републици Српској, нису сами сјетили да иду у нови облик политичке борбе. Протесте и захтјеве за изборима. Па њихове политичке јетрве, и завиривачи из Федерације, одмах полетјеле да то правдају Домино Ефектом.

Док ово пишем још се не зна шта ће рећи Ванредна Сједница Предсједништва Есдееса. Сунце Ти Јебем.

Сазвана је јер је наступила, како кажу, Политичка Криза у Републици Српској. Након што је Већина у Народној Скупштини Републике Српске изгласала неке закључке.

Чавић и остали Протесторњаци, објављују да Власт треба да буде поносна што има неко ко ће преузети одговорност за мирне протесте.

Овакво образложење не би умио да изасере ни Кардељ.

То помињање ванредних избора, као и на Малом Мајдану Подгорице, само је демокрацијско паковање државног политичког преврата који треба да услиједи.

Јер. Опозиција није усјела да побиједи на изборима у Републици Српској. Власти у Сарају, на нивоу Заједничких Органа, добили су на тацни Пробосанске Сећијнице и Америчке Амбасаде.

Они би требало да знају да би њихов резултат, данас, без ангажмана бошњачких гласова и других аранжера, био много лошији.

Три од четири велика актера избора за појединачне функције у Републици Српској и Предсједништву БиХ, добили су, прошле године, нералне и незаслужене бројке гласова.

Само је Додик добио реалан број гласова. И само би Додик, сада, то могао да понови. Ако Организација СНСД није превише девастирана и феудализована.

Каква Политичка Прилуда треба бити па, као Опозиција, помињати ванредне изборе.

Кад би њихове шансе, Есдееса и Педепеа, биле тек нешто изнад двије трећине садашњег броја посланика.

Једино, ако би Црнатка истурили за Предсједника Републике, доживјели би смо Општу Инконтиненцију.

А улични протести, које заговара Протесторњак Чавић, уз садејство политичких громада инфинитезималног рачуна гласова, веома су опасна политичка и недемократска појава.

·        Политички Протести говоре о неспособној опозицији која је без Политичког Програма, о њеној парламентарној и јавној немоћи. А који ће нам курац на власти неко ко је неспособан у те двије сфере.

·        Политички Протести поуздан су знак уплитања екстерних фактора.

·        Политички Протести нису само напад на Власт, рушење Власти, преузимање Власти, приморавање на нове изборе. Они су, увијек, девастација уставних процедуралних и демократских институција. Из Политичких Протеста, који треба да замијене Процедуралну Демократију, какогод се заврше, свака институција пролази као у девалвацији. Додају се нуле.

·        Политички Протести, у оваквој ситуацији Скупштинске Немоћи Опозиције, политичко је понижавање Бирача и обезвређивање Избора као врховног селекционог процеса од понуђеног лепезаријума кандидата.

·        Политички Протести, дакле, трајно слабе НДД Сферу.

Политичке Протесте мајданског типа, не треба мијешати, у спектру овог текста, са демонстрацијом неслагања са неким питањем, стањем или одлуком или изјављивањем захтјева за нечим.