РАЗВЛАЧЕЋИ

СРЕБРЕНИЦУ,

ВУЧИЋ

РАЗВЛАЧИ

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

Не игра се ситна тактика са крупним питањима Нације Државе Друштва.

Мада постоји и проблем схватања Крупних Питања.

Непрестано снижавање критеријума у јавном политичком апарату, па и у технологији одабира и успоставе Вођства, схватање и политичка процјена координата сваког питања, има све мање шанси.

Сребреница.

Сребреница је дуго припреман пројект. Прије свега као територијална деструкција Срба. И излазак на границу са Србијом. Дакле. Током рата.

Вођство Караџића и Есдееса то није умјело да схвати. Ни војно Младићево.

Послије рата, Сребреница је потпаљена као Геноцид. Са истим циљевима. И новим. Потапање Срба у миру. Управљање Србијом и Српском.

То Драган Чавић, тада Предсједник Републике Српске, није схватио. Већ је ушао у националну издају и фалсификат.

Десет година власти Есенесдеа стабилизовало је проблем Сребренице, колико толико.

Ну. Сада, за двадесету годишњицу, укључили су се многи. Од старих енглеских краљичиних лињаваца до премјера Србије Вучића.

Овај пут Вучић игра улогу Драгана Чавића.

Не схвата.

Не схвата да је Сребреница камен о врату Целој Србији. А Република Српска, ако Србија уђе у ту игру, само је успутна штета, да се стресе са себе.

Сребреница је, ако Србија уђе у ту игру, ново Косово за Србију.

Јер. Када се исцрпи Рудник Косово, рудник уцјена и искористи Србије, Сребреница може да настави низ. Као интерфејс временске релације од Косова до Војводине.

Не само да не схвата Вучић. Не схвата Цела Србија.

Пола Србије мисли да су најебали због Лудих Срба у Босни. А друга половина се полови на издајничке, плаћеничке, незаинтересоване...

Подизање оптужнице и потјернице за Орићем, дио је тог камена око врата Србији. Кој те бре теро на Мораву.

Одуговлачење одлуке Вучића о одласку или неодласку у Сребреницу, а зна се да не треба да иде, као да свијет и Срби знатижељно ишчекују шта ће рећи, јер их боли апсолутни курац за то, иде на штету Србије и Републике Српске.

Добро Србије. Али Републике Српске.

Без чврсте националне политике према Сребреници, Срби уопште а и Бањалука и Београд, дугорочно и краткорочно, губе.

Бошњачком Агресивном Унитаризму, остао је још једини адут Сребреница. Односно, геноцидност Срба, њихов Фашизам, који им, Бошањачком Сарају, даје за право да траже укидање Републике Српске.

Вучић, у свом халуцинантом опсједнућу Западом, Берлном, Бриселом, Белом Кућом, Емемефом... не гледа у те релације.

Српски проблем је у томе што ће се поднијети Вучић али се онда неће поднијети Сребреница.