ПРЕТВАРАЊЕ

РЕПУБЛИКЕ

СРПСКЕ

У ЧАРШИЈУ

Папкарство се јавља на одређеном степену развоја производних снага и друштвених односа.

Оно показује знаке атеросклерозе и артеросклрозе институција, инстанци и политичких структура.

Папкарство није стање кримнала, мита и корупције. Оно је стање политичког духа.

И оно се манифестује као Свеопште Чаршијство.

Чаршија, пак, има особине као и Црна Рупа у свемиру. Она сажима, згушњава, увлчи, упија све разуђене и развијене цивилизацијске досеге. Аутостраде, нпр, постају Сокаци.

Сокаци су крајњи домет Чаршије. У неким другим, развијеним чаршијама, чаршија се зове Паланка.

Расправа о Папкарству, која се води од изобра, црвени је аларм о стању Политичке Чаршије. О претварању политичког и јавног система Републике Српске у Чаршију.

Папкарство, у том ријалитију, иде потпуно аматерским стазама. Аматери су сви. Од ауторице синтагме Два Папка, истражних објашњивача, јавних покривача, до Опозиције и Позиције.

Сада су и Народну Скупштину претворили у аматерску институцију.

Кривица Позиције у томе је што не рашчићава ствари за собом. Није довољно избалегати се и дватрипут манути репом, тамо вамо.

Кривица Опозиције у томе је што од те сторије, у коју су они дебело, до грла, упетљани, већ мандатима и изборима, као и сви, праве врхунску, судбоносну, политичку тему. Оно што нису успјели добити у златарници, на изборима, хоће да дбију у балегарници, на бувљој пијаци.

И праве се будале. Настојећи да преко АДП, Афере Два Папка, сруше Владу и домогну се Власти. Не знам колико Опозиција има Посланка, на списку и на лицу, али знам да толико, ванполитичких, класичних будала не бих могао наћи који су спремни учествовати у том пројекту.

Шта, у ствари чини Опозиција, а што јој је Позиција омогућила и сервирала на тањиру, уз дубок наклон.

Чини то да Јавност Републике Српске настоји да претвори у Паровни Шоу. Да народу замаже очи, да скрене пажњу са важних тема које долазе и пролазе.

Сарајевска Централизација. Сребренизација. Резолуције. Орићизација. Агендизација.  

О свему томе Савез За Промјене, Есдеес и Педепе, ћуте.

Док се кали Геноцид, Чавић пушта снимке у Народној Скупштини. Он, који је Отац Геноцида, што се тиче срског квазипризнања.

Он и данас обавља добијени задатак.

Опозиција још прикрива и то да нема никаву политичку идеју, да су на политичкој сцени Само Нако, да би Иванић и Црнадак глумили државнике, да не знају шта би и како би, када би им Позиција сада и тутнула власт уруке, да су неспремни да својим гласачима, и Народу, погледају у очи.

Папкарство је посљедица општег снижења критеријума.

Да свако може бити посланик, јебала вас компензациона листа, а и регуларна, да свако може бити министар и предсједник владе, да свако може бити Јавност, да бивши Предсједник Републике може бити посланик, да Народна Скупштина служи као добош кад игра мечка.

И да они што се зову медијима, учествују у свему томе, са таквом сладострашћу, с каквом коне не испијају ни четврти ибрик доливуше уз Ја, драга, ратлук.