КАКО
ЈЕ МАРДОК
ЗНАО
КО ЋЕ
ПОБИЈЕДИТИ
У
БРИТАНИЈИ
Британски аналитичари
избора, трендова и прогноза, бавили су се једно вријеме наизгледним чудом на
тему како је побиједио Камерон, конзервативци, а прогнозе су биле веома тијесне
па су многи очекивали да побиједи Милибанд, лабуристи. И како је Руперт
Мардоков медијски концерн, Таболид Сан, то знао, па подржао, јавно, Камерона и Конзервативце.
А у Шкотској, његов истоимени лист, за ту покрајину, подржао СНП, шкотске
националисте, референдумовце и независњаке.
Као. Главно
питање је Како Мардок увијек зна.
Јер тај
његов Таболид Сан од 79е подржава побједнике.
Додуше и
Индипендент, у власништву Евгенија Лебедева, подржао је Камерона.
*
У новембру,
1910е, у Америци, Нелсон Олдрич, Рузвелтов предсједник националног монетарног
комитета САД, путовао је, у затвореном, тајном, вагону, на Острво Џекил,
недалеко од обале Џорџије, које је било у васништву тадашњег Џи Пи Моргана. Путовао
је заједно са банкарима који су тада дрмали Америком, па и свијетом, након
изрежиране кризе 1907е.
У тајном
вагону су још били: Френк Вандерлип, предсједник Нешнел Сити Бенк, Њујорк,
Хенри Дејвидсон, старији партнер у банци Џи Пи Морган, Чарлс Нортон,
предсједник Прве Националне Банке, Њујорк, у већинском власништву ЏПМ, Бенџамин
Стронг, близак Морганов сарадник, потрепдсједник Банкерс Траст, коју је
контролисао ЏПМ, Паул Варбург, старији партнер у Кан, Леб & ко, те Абрам
Пјат Ендрју, мл, помоћник министра финансија.
Није то све
било Морганово друштво. Варбург и Вандерлип су застпали и Рокфелера.
Они су, за
случај да новинари нешто сазнају, ишли у лов на патке на острву Џекил.
Новинари нису
ништа сазнали а они су на тајном састанку формулисали закон о савезним
резервама, односно о удружењу банака за новчане резерве у приватном власништву,
чиме би Народна Банка САД, практично постала приватна, као и долар, политика
штампања новца и све остало.
То је и
остварено. Касније. Тај закон је прошао у Когресу. САД су приватизоване. Устав
ј погажен. Новине су подржале тај закон. И бог те веселио.
Како новине.
Па тако што
су биле под контролом Џи Пи Моргана.
Оне су,
Јунинг Сан, или Њу Јорк Тајмс, нпр, проводиле јавни рат за стварање берзанске
панике, већ 1907е, коју су режирали Морган и Рокфелер да би овладали огромним
богатствима, неколико десетина пута већим од оног којег су имали.
Удружење приватних
банака за савезне резерве, које и данас дјелује, био је наставак и финализација
тог пројекта. И припрема организовања Првог и Другог свј рата у сврху Финансијерског
владања Свијетом.
Што траје и
данас.
Само се у
два случаја неки амерички предсједник покушао вратити Уставу и штампати државне
доларе, а не приватне, Линколн и Кенеди, и обојица су убијени.
*
Није,
дакле, главно питање како је Мардок знао да ће у Енглеској побједити Камерон а
у Шкотској СНП.
Већ је
питање, гдје је за тај посао, било Острво Џекил.
*
А причице о
утицају јавности и друштвених мрежа, за дјецу су из генерације Фејсбук најмл.
Суперјуниор.
Извјесни комичар
Расел Бренд, који на Твитеру има 10, десет, милиона пратилаца, навијао је за
Лабуристе. Па. Трц, курц, прц Милојка.
Као што су
за малу дјецу и приче да су Таблоид Сан и Индипендент, утицали на побједу
Камерона и Конзервативаца.
Они су само
знали унапријед договорено и у друштву режирано побјеђивање.
И о томе су
све актере јавности, политике и финансијерства, уредно, унапријед, на вријеме
обавијестили.
*
Не треба,
сада и овдје, да неки мали медијум помисли да се тај рецепт примјењује и у
мравињацима, ситним буњиштима и зечијим јебалиштима.
Па да
ухвати богазакурац.
