ПРОБОСАНСТВО

ЕСДЕЕСА

СТИЖЕ НА

НАПЛАТУ

Када се изузме лични и емотивни однос Ненада Стевандића према Есдеесу, што није неважно, јер је он у том политичком филму од ратних дана, остаје неколико крупних чињеница из његовог писма Скупштини Српске Демократске Странке.

Чињеница, у које је Есдеес заглибила из из којих ће тешко изаћи. Или ће их тешко прескочити.

Генерално, може се закључити да је Есдеес постала једна манипулативно-приручна Сарајевска Политичка Странка.

Такође је јасно да је Есдеес и даље остао подијељена Странка. На одметнуто руководство и активан слој присталица у организационој структури. Што није неки оригиналан Есдеесов проналазак.

Јасно је још и то да сам био у праву када сам писао о односу Есдеес према Бањалуци. Бањалука је, у том односу, симбол ширег појма. Не само општине или града или пункта за локалне изборе.

Стевандић је прошао тежак пут. Од Уличног Црвенобереткаша до страначког концептуалисте који сматра да се нико не смије одбацити, ни сенилни Оснивачи, ни посјетиоци годишњице у Градини.

Избацивање Ненада Стевандића из Статута, даљи је знак Одбањалукизације Есдееса, једнако као и његове Сарајизације.

Јасно је да је Босић пристао да Српску Демократску Странку преда на употребу Сарајским и Међународним Унитаристима.

Без обзира што се то сада не види.

Јер тај комплот ради на дуге стазе и своје потезе увијек замазује нечим ситним, пресвијетлим за очи или јавност.

Ђаво није у ситницама. Како су многи насјели на то. Ђаво је у Крупним Стварима. А тај Ђаво, само, нама, јавности, странкама, нацијама, побаца, повремено, ситнице, да се њима бавимо.

Како не би видјели шта се Иза Брда Ваља.

То Иза Брда Ваља, показује да је Народ паметније од свега.

Али и да је, у тој глобализацији и осталом, доспио ту гдје је доспио. Курцу За Уши.

Шта иза брда ваља Есдеес.

Отприлике, оно што ИБВ и Есенес у Србији. Само је то овдје још у минијатурним лабораторијским размјерима.

Коначан циљ Странаца Усранаца је предаја Срба. И у Србији и Овдје. Сарај је ту, као и Санџак тамо, само у улози лешинара и паса око месаре.

Ако Збигњеву буде требало, и Сарај, као и Санџак, биће употријебљени као задње мрљине.

Оно што Стевандић наводи, одуство из Градине, шутња око Зворника, унутарстраначка депресијација Бањалуке, искључење органа странке, само су знакови предаје Есдееса.

То је та народњачка, пробосанска оријентација.

То је оријентација изолације Републике Српске. Која се одвија на малим и експерименталним сценама свакодневно. Иванић прима рапорт испред Српског пука, односно ВРС. А он је Члан Предсједништва БиХ. А ту је и Суљагић, отворени мрзитељ Републике Српске.

Та драперија почињу да сметају Есдеесу. Јер Руководство Странке и Странка, не морају увијек да буду иста ствар.

Република Српска је доспјела у једну још недовољно видљиву али тешку ситуацију. Есдеес, као опозиција и Велика Политичка Странка, не значи у Републици Српској много. Јер, намјерно, своје дјеловање и значење, пребацује у Сарајево. Њима је важнија важност Мектића у Сарајеву него посланичког клуба у Бањалуци.

Истовремено, Есенесде све мање значи на нивоу БиХ а и у Републици Српској је у дефанзиви. Не чује се. Ниочему нема става. И политике. Влада је, рачуна се еснесдеова, у дефанзиви, такође.

И Есдеес и Есенесде треба да воде рачуна да је лош знак ако пси ходају око месаре. Али да може да буде још горе, да пси уђу у месару.