ИЗНАД ПРОЗОРА

ГРАКЋУ ВРАНЕ,

ИСПОД ПРОЗОРА

ШКЕВЋЕ КУЦАЊА,

У КУЋИ СУЖИВОТ.

Има неког црног егзистенцијалног лошег предзнака у томе да се налазимо на подручју које посјећују велики поглавари а о коме свакодневно литају ситни пијачари.

Путин, Папа, па чак и Ердоган.

А овамо, о БиХ серу разне протуве типа Дорис Пак, Кацин, Ифимес, па и нешто већи бриселашки бирократи. Данас је Овилданеђење, сарајске новине, пукло двостранични интервју са извјесном Чихан Султаноглу. Помоћницом Генераног секретара УН. ЖТЈС.

Она је множное читателственије обавијестила да је овдје милион људи било погођено поплавама, да је до данас уложено више пд 62 мил долара, да је на помолу петогодишњи програм вриједан 265 мил долара.

Наслов је предизборни. Остало је још много посла у БиХ.

Без обзира на титулу госпође Султаноглу, не видим никакву везу са БиХ.

Као што са Хрватском никакву везу не видим у реформама које предлажу Нијемци. Нити видим везу такозваних њемачких захтјева Србији на ЕУ путу.

Цијело подручје бивше Југославије премрежено је неборојеним куцањама које на очи овдашњег свијета, од најнесретнијег појединца до најјачег лидерског дркаџије, навлаче мрене дехоризонтације, анархотранспаренције и деперспективитета.

Мрак на очи.

Крв на земљу.

Јер. Само су Мрак и Крв видљиве посљедице тридесетогодишњег свјетског бављења овим подручјем.

Искључиво Подручјем а не Људима, Народима и Нацијама.

Да не будем безобразан, па да културу, традицију, вјере, не помињем.

Политички одговорни људи, на свим овим просторима, просторима која су процвјетала и продемократисала након распада највећег зла на планети, СФРЈ, морају да одјебу једном ову куцању испод прозора. Да је смање на разумну мјеру, на двије, три, џукеле нешто сјајније длаке, и да почну да размишљају у интересу и ових Простора и ових Људи.

Да покушају нешто да учине у складу са тим интересом.

Иначе. Тонемо у Крв.

Као што се Непалски Земљотрес сутра може догодити овдје, тако може и Сирија.