ЖИВ ЈЕ ДРАЖА,

УМРО НИЈЕ,

У ВАЉЕВУ

НИКО НЕ СМЕ

ДА ВАС БИЈЕ

А Друг Тито рекао у Чачку

Кадтад, јебаћете мајку мачку.

*

Предуго траје сумрак над Србијом.

Није почео са Вучићем.

Србија се запетљала у кучине.

Посљедњу половину половине века, Србија није умела да разреши ни једно велико питање свог и српског опстанка. А није имала ни људе за то.

Као што је вештачки демократа Тадић ишао тамовамо, и на Косово и у Брисел, и запетљао се, запетљавши и Србију, тако је и Лажни Тандем Николић - Вучић запетљао Србију у промену радикала у напредњаке. Србија, а ни потребан свет, то није разумела. То, једноставно, није могуће разумети. Као кад би неко од Јадранског мора направио Монт Еверест.

У свему томе, после слома Милошевића, који је такође био Генератор Слуђене Србије, да се не враћам предалеко у те релације од Косова Поља до Карлобага и општег помора Срба, осим у Републици Српској, неки бљесак је могао да буде Зоран Ђинђић. Али није. И питање је да ли би био и да га звери нису убиле.

Данас је у неком београдском суду требало да се заврши рехабилитација Драже Михајловића. Али је морала да почне испочетка због промене неког судског већа, шта ли.

Нешто воајера се окупило испред Суда. А са друге стране нешто сулудих друготиташа.

Смешна представа.

Непотребна Србији и било коме.

Али слика ставрне Србије.

С чиме везе има Тито данас у Србији. Ни са Чачком ни са реповим мачком.

Као и Дража. Рехабилитација. Чега. Ако га није рехабилитовала историја и колективна свест, Суд неће.

У свем том слуду, Вучић, Први Пут Председнк Владе, објашњава, дерући се на новинаре, како је овде био Блер, како није саветовао него обучавао, ЈГО, Јебо Га Он, и како то није ништа јер је пре тога био и Путин, па су га нападали и за једног и за другог. А он је, Вучић, постигао велики успех. Србију више нико не бомбардује.

То обраћање данашње, 2015е, фебруара двадесет седмог, остаће заувек као археолошки знак политички слуђене Србије.

Мада га треба гледати у низу. Унатраг. Смедерево. Космајац. Поплаве. Мишковић.

Такве празне политичке представе Вучића, и само Вучића, никог другог осим Вучића, испразниле су српску главу. Она, Српска Глава, Српска Свест и Српско Тело, нема више никога ко може да каже разумну реч. Последњи је био Добрица Ћосић. Али је и он био бачен на дно е-новина и њихових мрљинаша.

Србија је дошла до таблоида и до чињенице да нико неће да буде директор државне телевизије.

Још се само нешто држи Политика.

Неће добро бити по Србију.

Србију сада, као гладне звери, развлаче Блери и Кери.

Србију сада светле Сатрапи и Арапи.

Србија не зна ни шта ће са Смедеревом. А Турака нема.

Србија се распутила на Марков Трг и по Албанији.

Србија добија похвале ММФ-а.

Србија је фалсификована.

Њени медији, пинкови и таблотинкови, истраживања јавног мнења, не дају да стварна слика задовољства и незадовољства продре до колективне свести.

То се не може добро завршити.

Србија, данас, нема левицу, ни у смешном европском облику. Она нема ни десницу, у националном савременом облику. Србија нема ни тоталитарно интеграциони либерализам. Србија има само Вучића.

Боље речено, мало испремештаним речима, Само Вучић има Србију.

Ни то неће добро да се заврши.

То одуство могућности и политичке и националне алтернативе, онемогућава и изборни, демократски, и револуционарни преокрет.

Србија је дефинтивно ухваћена у гвожђа бермудског троугла попасти. Берлин Брисел Вашингтон.

Целу ову годину ће провести у три заробљеништва. Украјинском, Емемефовом и Пинковом.

Уз све то, Србија је у кохабитацији.

Вучић, који се представља као Вођа Србије, а о многим тим путевима и корацима не зна ништа и не уме много, морао би да застане. Да се саветује са паметним људима Србије. Да растера и да се реши лешинара. Да срочи реалан политички и економски програм, да предложи реално стратешко определење, да пресече пупчане врпце одавно мртве и сахрањене деце, мртворођенчади. И да се обрати Србији речима онаквим каква је стварност. Да каже шта је на ствари, шта Србију и Србе, чека. И шта се може учинити.

Ове комедије са Колиндом, Рамом, Блером, воде у пропаст. Уз њих, Србија ће сасвим залутати. Неће више бити ни тунела, ни светла, ни Шумадије ни Света.