3593.

ОСКАР.

АМЕРИЧКИ ПИНК.

АМЕРИЧКИ КИЧ.

АМЕРИЧКА

ЛАЖ.

Амерички Оскар је још само један од тужних заосталих гоблена Америчког Стољећа. Једна ускисла галерија напарфемисаних лажи. Које Америка и њен агресивистички Територијализам шире свијетом. Милом. Силом и Доларом.

У филозофском, трансценденталном смислу, Оскар је климатизовани Стаљинистички Гулаг. Подсвјесно омогућење искуства заробљене свијести и егзистенције.

Као и у случају Америчког Либерализма, гдје се не ради о слободи тржишта већ о диктатури монопола, као и у случају људских слобода и права, гдје се не ради о човјеку већ о крутом шаблонаријуму, као и у случају интеграција, гдје се не ради о окупљању већ о подјармљивању, тако се и овдје, у случају Америчког Оскара, не ради о филму и филмској умјетности већ о продаји нешто софистициранијег и много скупљег Пинковог Кича.

Дабоме. Милијарда гледалаца не конзумира тај догађај на тај начин. Кич је несвјесна потреба. Фијагноза која масе чини здравима. Највећим дијелом, то је подподсвјесна тежња за пелеменошћу. Потреба да се буде дио племена и да племе буде на окупу. То је копија непосредног постпећинског доба транспонованог у 21. вијек.

У практичном, смрдљивом, смислу, Оскар је скенер америчке индустрије доминације. На заласку.

Сав сјај позлаћених кипића, слика је коју Америка свијету шаље о себи док, код куће, десетине милиона људи иду на казан и једу бесплатну логорску супу.

Вјештачка, сажаљива, духовитост водитеља једнаке је суштинске празне тежине као и америчко објашњавање сваке агресије Америчким Националним Интересом.

Привођење заробљених напудраних и одорисаних Гвантанамаца, глумица и глумаца, трајно заробљних у Индустрији Холивуда, пред микрофон и камеру, да би саопштли неколико ултраструктурисаних реченица, осмијеха и поза, ненамјерно симболизује папагајско понизно ресависање о слободи, демократији и људским правима које практикују амерички цивилаши и невладинци, у ликовима провинцијалних жељеника свијета, глобалитета и одскока од стварности своје коже.

Понизно сједење на свом мјесту, од старог Клинт Иствуда до препариране Леди Гаге, учествовање у срого режираном церемонијалу, са правом гласа на четрдестпет секунди, ако те ковертирају, без икакве жеље да се одупре том Тоталитаријуму најортодоксније врсте, стварни је Амерички Сан владања Свијетом. Тај Тоталитаријум не допушта било какву слободу, осим заданог гламура, устајалог задовољства и скупе лажне амбалаже. Није се нашао нико, и неће, све до пропасти, који је изашао тамо и рекао Не прихватам овај Кипозлат јер има, по свијету, много бољих филмова од овог мог, од ових наших.

Дух Макартизма.

А водитељ у гаћама.

То је несвјесни шнит Америчке Бофл Перверзије.

Од које, не само свијет, већ и сама Америка не може да дише.

Оскар, дакле.

Никаква веза са стваралаштвом.

Узлаћено Глумљење Лажи.