3573.

БАЛКАН.

ПАРАДА

КИЧА, ПРЧА И МРЧА.

Шта кажу. Данас је Сретеније. Кога прво сретнеш, таква ће ти година бити. Загреб срео Вучића. Вучић срео Теслу. Хрвати срели Колинду. Колинда срела званице, од Мамића до Томпсона.

Ја, сирома, срео Цуку Лесија, кога је комшиница Халима научила да носи ролку и пије чај од сљеза, грло му поболијева.

Значи ли то да и ове године слиједи пасији живот. Једи једном дневно, лај а да нико не види на шта и маши репом кад ти кажу Пашче.

Срећом, Сретеније Господње нешто је друго.

Па ни Колинди, понатој као Прва Пунђа Хрватске, неће, година и мандат, бити као она сликица коју је видјела пред почетак Инаугурације.

Разлика између Церемоније и Живота умије да буде као и разлика између Кича и Помрчине.

На несретним просторима, свјетлуцање парада и драперија не говори о светковини и свјетловини већ сакрива мраковину и тамновину.

Уништено живаљско ткиво на простору бивше Југославије, принуђено је да живи у биједи, блату и немоћи. Спали су, сви народи, на најпростију политичку чињеницу. Да им се само саопшти да живе у Демократији.

Свјтлуцавост Загребчке Инаугурације, у истој је класи као и преговори са Есмарком, као и Изјава Оне Тројице из ПБиХ, као и Слобода Таблоида у Србији, као и Концесионирње плажа у Хрватској, као Битка За Суторину у Насеобини.

Томан са Требаве, на којој су прво почеле да се праве каце а онда је природа измислила шљиве, рече ми једном, кад сам истесао растову дугу која је, уздуж, имала пола бјелике, Не гледај жени у сукњу, гледај јој у подсукњу. Таква је, није онаква.

Отад ме прогони страх од Подсукње.