3577.
АМЕРИЧКИ
СТАЉИНИЗАМ
Совјетски
Стаљинизам био је окренут према унутра.
Амерички Стаљинизам
окренут је према вани.
Совјетски
Стаљинизам био је стациониран у Сибиру.
Амерички Стаљинизам
настоји да се стационира, рашири, по цијелом свијету.
Амерички
Стаљинизам разликује се од Совјетског само по томе што има неограничену
финансијску логистику. И што не шаље људе масовно на гулаге већ их туземно
стаљинизује.
Да је
Стаљин имао и приближно толико опљачканих свјетских долара у својим рукама, Стаљинизма
не би ни било.
Европску
варијанту Америчког Стаљинизма, Балкан, Украјина, Пад Зида, Јужни Ток, преузимање
Оебса, рушење Хелсинкија, не треба посебно образлагати.
Такође,
овдје нема простора за образлагање америчких ратова за храну, ратова
лијековима, инвазија хербицидима, трговачких ратова преко WTO, финансијашких ратова преко ММФ, медијских ратова, Гугл, Јутјуб,
Фејсбук. Који су, сви а и други, својеврсни облик или подврста Америчког
Стаљинизма.
Ограничићу се
на Амерички Рат Против Кине који се води најморбидним Стаљинизмом над Афричким
земљама и народима и у појасу такозване Бисерне Огрлице, над земљама око Кине.
Далеко од
интернационалне јавности, којој се подастиру друге теме, америчка мрежа војних
база инсталира се у свим дијеловима свијета који имају географски и стратешки
дотицај са Кином. Од Аустралије па ближе.
Збигњев,
Америчка Инвазиона Геополитика, предуго се бавио Русијом и закаснио је у
погледу Кине. Која је, свој економски раст, природно, проширила и на војску,
одбрану и свемир. Стога је Збигњев нервозан.
2005.
године, извјесни Ендрју Маршал, вођа Канцеларије за мрежну процјену, ???,
поднио је тајни извјештај Доналду Рамсфелду, тадашњем министру одбране, који је
носио наслов Енергетска будућност Азије. То је исти Маршал који је уобличио
Пентагонову тајну стратегију Битка ваздух – море, такође против Кине.
Ендрју
Маршал је у том извјештају Рамсфелду описао стратегију Бисерне Огрлице.
Ради се о
обезбеђењу Енергетског Снабдијевања Кине које је он тако назвао а не Кина.
Рушење Бисерне
Огрлици, претвориће се, након тога, у Америчку Политику која ће укључити земље
око Кине и Африку у којој Кина одавно има стратешке инвестиције и интересе ради
рудног и нафтног богатства.
То је
укључивало америчке интервенције у Бурми, 2007., дестаблузацију у Тајланду,
укључивање Индије у војно савезништво, проглашење Индијског Океана Стратешким
Гравитацијским Средиштем, градњу америчке војне назе на Окинави, војне
споразуме са Филипинима и Индонезијом, расељавање становника острва Дијего
Гарсија и изградњу војне базе како би се она користила против Ирака и
Афганистана, потицање Арапског Прољећа 2010., све како би се онемогућила Кина
да постане главни еконосмски супарник САД.
2006. године
Кина је скоро трећину својих потреба за нафтом обезбјеђивала из Африке. Кина је
имала сарадњу са бројнм земљама а нарочито са Нигеријом и Јужном Африком. Био је
то директан удар на САД, односно на Ексон Мобил, Шел и Шеврон. Кина је, такође,
уговорила нафтни посао од 5 млрд долара у Судану што је подразумијевало
нафтовод до Црвеног Мора којим је Кина добијала 8% годишњих потреба нафте.
Када је
откривена нафта у подручју Дарфура, САД су лансирале тезу да Влада Судана врши
Геноцид у том подручју.
Углавном,
директно наоружавање „народних солободилачких војски“ довело је до неколико
десетина хиљада мртвих а неколико милиона расељених.
То је
најочитији Амерички Стаљинизам. Директно уништење становништва, територије и
економске подлоге.
Да би све
те операције имале логистику, оформљен је АФРИКОМ. Америчка Команда за Африку.
Цијела планетарна
стратегија Америчког Стаљинизма, простире се, поред Африке, и линијом од Либије
до Тибета.
У крајњој
инстанци, све што САД раде у свијету, чак и посао у Украјини, уперено је против
Кине.
То би се
могло оправдати економским и стратешким интересима. Да није директног
истребљења и уништења становништва и њихових станишта. О суверенитету више нико
и не дискутује.
А ради се о
цијелим држава и нацијама. О цијелим континенталним и поморским подручјима.
Тај тихи и
латентни Амерички Стаљинизам одвија се као једна врста паралелне стварности,
застрт и сакривен иза плашта врућих тема које се боје посве другачијим
придјевима и који пропагирају демократске народне покрете, људска права и борбу
пртив режима и диктатура. А све то са стварношћу нема никакве конекције.
Осим што
Амерички Стаљинизам добија дугорочну контролу над цијелим подручјима. А самим
САД није уопште битно да ли тим подручјима језде Талибани, Алкаида, Исиловци, Курди,
Сунити, Шиити или било ко други.
Та два глобална
процеса, Амрички Стаљинизам и Економски, па тако и моћнички и војни, пад САД,
свијет опасно доводе у опасност.
Сва историјска
искуства говоре да ће то моћи да разријеши само један глобални сукоб који ће се
одвијати до самих граница опстанка Цивилизације.
