СВЕТИ
НИКОЛА,
ДЈЕД
МРАЗ,
БУЏЕТ
Моја ортодоксна
ширина не милосиља свачије петљање у политику. Па ни у буџет.
Кадгод прођу
избори, све памети које им остану, а које нису показали ни код триста бирача,
многи истресу на визије буџета.
Пошто немамо
Фудбалску Репрезентацију, сви мисле да знају како се саставља Буџет.
Не знам зашто
Срби демократију схватају као право да серу.
Буџет није
умијеће могућег. Није нагодбена пијаца ситном и крупном стоком. Није списак
жеља и уцјена. Није средство за скупљање јавних поена и потенцијалних гласова.
Буџет је терор
једино могућег.
Видим. И СРМ,
Синдикат Ранке Мишић има ставове о Буџету. Унија послодаваца. Не знам да ли се
огласила УРП, Унија Ратних Профитера. УБП, Унија Багателне Приватизације. УМЈС,
Унија Монополиста Јавних Средстава.
Синдикат је
колективитет без легитимитета. При слободном и добровољном чланству не бимао ни
стотину чланова. Као и Комора.
То је
комунистички минијатурни трут који своју трутост прелијева у свијест о томе да
Влада и Власт треба да се боје улице и мегафона и да испуњавају све лијепе
жеље, трпајући им и у чизме, и у вреће и у џепове и у гаће. Ако затреба.
Власт им и
помаже. Зиста се усере од мегафона. Чак и од оног дјечијег, купљеног код Кинеза
Ђуре.
Синдикат би
требао да схвати да је Радник одговорнији за своје радно мјесто него
Послодавац.
Послодавац би
требао да схвати да се са Владом не преговара о томе да се смање дажбине,
опорезовани дио и слично. И да све то иде њему у џеп и у џип.
Влада би
требала да схвати да се може ријешити и Синдиката и Послодаваца политиком
стимулације запошљавања. Ну, то је тема коју ћу посебно разрадити.
Рајко би
требао да схвати да је неке ствари узалудно писати.
