3453.

ЕКОНОМСКА

КРИЗА

НЕ МОЖЕ СЕ

ИЗБЈЕЋИ

АЛИ ЈЕ БИТНО

КО ВЛАДА

Када се економија, и живот, погледају реалније, криза увијек траје. Они који кажу да знају како се излази из кризе, лажу, не знају или слабо виде. То толико и није битно колико је битно да они којима је једна од те три варијанте упућена, вјерују у то. Или немају другог избора.

Економска криза увијек тече али се представа о њој може одложити.

Као што је то случај у Србији. Смањићемо плате и пензије двије године и онда ћемо живети боље. Нећете живети боље. Живећете горе.

Али сте успјели да одложити своју представу о кризи. Вучић вам је то сугестијом омогућио.

Другог излаза у Србији и немају. Све гласове су дали једноме па немају више никог за друге гласове.

Кризни маневри у економији скучени су и код великих.

Најмањи, као Република Српска, морају увијек да живе у властитој кризи и кризи других.

То је веома тешко. Као кад у сјенци некога великог покушаваш да видиш и разазнаш своју сјенку.

Једино што могу да учине јесте да активирају што више својих могућности које им могу олакшати а великима не могу помоћи нити има сврхе да их активирају.

И могу да боље предвиђају ствари. Јер су њихове економије мање и једноставније.

Шта Влада Републике Српске може да учини у изразито Кризном Мандату који је наступио. Уз услов да заборавимо да је на то требало раније мислити. И да се правимо да не знамо да најмање пола министара нема шта да ради. А и кад би имали, не би знали.

Треба, уопште, да настоји да Власт у Кризи узме у што већој мјери и у своје руке. Власт је сада, као и у свакој Кризи, у рукама Корисника и Генератора. Та два фактора, Корисник и Генератор, нераздвојна су. Корисник генерише кризу да би је користио а користи је да би је даље генерисао. Влада у Републици Српској, као и било која влада около, не влада у кризи. И Кризом и њом, владају анархистични и лабаво повезани Генератори и Корисници Кризе.

Дакле.

·         Мора хитно донијети мјере које ће растеретити пословање и усмјерити та растерећења у нова радна мјеста. И ниушта друго. То је ђаволски посао. По приннципу Растерећење По Виђењу. За прошли мјесец добијаш растерећења за свако радно мјесто које је у књижици и за које су плаћени порези и доприноси, које је живо радно мјесто. Свака друга растерећења која траже послодавци, унапријед су усмјерена у њихво џеп.

·         Онемогућити Власницима долазак до готовине. И драстично отежати и тренутно опорезовати улагања изван основне дјелатности. У некретнине. И луксуз. Што ће помоћи првој мјери.

·         Оптеретити до прегријавања улагања у Мртве Капитале. То значи онемогућити куповину пољопривредног земљишта, осим за обраду, онемогућити изградњу зграда и пословних простора у граду и насељу, за ренитрање, јер их је сада већ толико да у центру града годинама стоје празни и једу економску подлогу треће генерације унапријед. Онемогућити изградњу пословних споменика за већ постојећу дјелатност, као што је уобичајено да пекарска индустрија нпр гради здања за вијек и по а може сутра пропасти. То укључује законску забрану скупог инвестирања у зграде и просторе, у канцеларије и холове и забрану узимања кредита за те сврхе.

·         Потребно је активирати обрадиву земљу на нивоу малих домаћинстава. То се може учинити само мјерама и условима. Мора се обуставити бирократизовање синтагме Рурални Развој а почети да се ради на развоју Сеоске Економије. Влада је стално под притиском кукања како је пољопривреда неисплатива. Тај притисак чине неземљораднички трутови а помажу им увозници, препродавачи и гуликоже. А када се даје земља у закуп, трутови хоће да се искољу. Треба открити гдје је то њима исплативо и пребацити то на исплативост малим домаћинствима.

·         Држава мора да организује Масовни Откуп пољопривредних производа од малих газдинстава. И да ријеши њихов пласман. Свака друга улагања у пољопривреду инфицирају се манипулацијом и прелијевањем у луксуз или непотребну потрошњу.

·         Држава треба да са грађанима уђе у градњу јевтиних стамбених објеката за младе људе уз услов да једно од њих има запослење. На тај начин се то тржиште и манипулативни профит изузима из руку мешетара и прљавог капитала.

·         Држава треба да се понаша управо као грађевински инвеститори и страни банкари. Да извуку новац од грађана. Али не да га користи за екстрапрофит и даља прљава и мртва улагања, већ за мрежу радних мјеста и радних могућности.

·         Административном јавном сектору отежати услове рада, услове узимања кредита и све друге бенефите по основу државног посла. То укључује трајно смањење плата уз пажљиве прорачуне о томе колико ће то смањити прилив у буџет и општу потрошњу. Административце из Јавног Сектора треба изједначити, по условима, са радницима код приватних послодаваца и на тај начин створити уједначено тржиште радне снаге а растерити притисак на државно, партијско и корупцијско запошљавање.

·         Потребно је обуставити сваку непотребну инвестицију и улагање. Ма колико она мала била.

Све ове мјере, а то је тек дио избора, не могу донијети резултате на кратак рок. А и када их донесу, ти резултати тада неће бити тако видљиви, под притиском нових валова кризе. Стога треба избјегавати било какве рокове и обећања. Онај ко не зна ништа о економији и о општим друштвеним механизмима, само он види рокове.

Сви ови послови и мјере непознати су Влади, не само овој конкрентој, већ Влади уопште. Ни једна Влада се тиме никад није бавила.

Непознати су и економистима.

О Власницима нема потребе да се говори. Они су одгајани на прљавом капиталу који је попримио њихове особине, легализовао се, али и даље шушти прљаво преносећи сада те особине натраг, на своје имаоце.

Влада, и сви, требали би да оду на вишенедјељно студијско путовање у Бему, на примјер. Али да разапну шаторе и спавају у кругу фабрике. Да виде како је из оне баналне јевтине обуће могуће исциједити зараду и још запошљавати. Или да оду код новог власника бањалучког Житопродукта, који је, након деценија гробничке напуштености, почео да меље и конфекционира брашно. Има чак и добро обликовану амбалажу.

Да. Још једна неопходна мјера.

·         Забранити улазак у владу, и било коју другу владину службу, онима који не производе. А министрима забранити да се и приватно виђају са таквима. Мислим на градитеље зграда, приватна шумска предузећа, увознике, институте, геодете, кориснике или тражиоце кредита... Паразите и Губаре, брате.