недеља, 01. јун 2014.

2960.
ПРВА
СРПСКА
АРМИЈА

У праву је генерал Бошко Келечевић, прави генерал, некадашњи Начелник Штаба Првог корпуса Војске Републике Српске.
Први корпус ВРС био је превелик и прејак за корпус.
Више од 120.000 бораца чинило је од тог Корпуса Чудо Српске Војске.
Била је то Прва Армија Српске.
Коју су Генерал Талић и његови генерали успјели устројити по војним правилима, очистити је од анархије и самовоље, од паравојске и есдеесових фаланги.
Прва Српска Армија ратовала је у изузетно нељудским и невојним условима:
·         Имала је веома дугу, разуђену и некомуникативну линију фронта
·         Трпила је утицај локалних есдеесових феудалаца и криминалаца који су настојали да потчине сваку јединицу, командира и команданта (примјер генерала Лисице у озлоглашеном ратном Добоју)
·         Борила се са несташицом хране за војску, опреме и муниције па су наше једнице морале често да „пљачкају“ шверцерске конвоје за дохрану војске
·         То је једина Армија у историји ратовања, као и цијела ВРС, која није имала подршку цивилних власти, које нису знале нити хтјеле организовати ни обичну сеоску власт након ослобађања територије
·         Била је, најчешће, без народа иза својих линија јер је та есдесесовска, цивилна власт имала своју тактику и стратегију, имала планове предаје, продаје и размјене територија без икакве војне логике. А ратовање без цивила у залеђу веома је тешко.
·         Прва Српска Армија имала је против себе Нато и Америку који су не само бомбардовали наше положаје и друге структуре већ храном, муницијом и наоружањем обилато помагали непријатеља.
Било би поштено да се сачини једна историјско-документарна студија о Првом Корпусу, о Првој Српској Армији.
Али не знам да ли је то могуће.
Дио архива је уништен након потписивања Дејтона. По наредбама. За остало не знам гдје је. Све мање је људи са сјећањима. Организовано се није водила никаква дневничка или друга документација. Мало је људи који су спремни да у књиге запишу реалне чињенице због страха од хашких и турских оптужби из Сараја.
Свеједно.
У нашим срцима и сјећањима, у нашим душама и кишама ратника, то ће увијек бити Корпус Херој.
За мене лично, Први Копрус је као Сто Универзитета. Или Сто Живота.
Данас, кад погледам, био бих потпуно крњав човјек да нисам био у рововима тог Корпуса Хероја.
У њему сам научио да ратујем, да ратујем и останем жив, моји другови и ја. У њему, Првом Корпусу, завршио сам специјалну обуку за диверзантске јединице, код руских инструктора, међу осамдесетак бораца Војске Републике Српске.
Научио сам, у том Корпусу, све, осим да возим Тенк 84.
А кад сам кренуо у рат, нисам знао ни Калашњиков да расклопим.
Ја, лично, том Првом Корпусу дугујем живот.