четвртак, 20. март 2014.

2761.
НИЈЕ
СВАКА
АНОНИМНА БУДАЛА
ЗА ЈАВНОСТ

Интернетски медији у Регионима Примитивног Простаклука садомазохистички објављују анонимне коментаре својих конзумената мислећи и предочавајући да је то крајњи домет демократије, слободе мишљења, људских права и општег напретка.
Неки од тих коментара имају и неку сврху. Баве се темом и додатним аргументима, противставовима, појашњењима, полемикама.
Највећи дио коментара, пак, може се подвести под успорену експлозију примитивизма, нетолеранције, мржње, кривичних дјела, блаћења, пљувања, анархизма и мрачњаштва.
На основу њих, а ових дана сам мало припазио на анонимусе Буке, Фронтала.рс, е новина, интернетске странице ртвбн... могуће је, дијелом, закључити у каквом свијету живимо.
Анонимна јавна дискусија немогућа је. Ради се о супротности у самој сржи. То је дисквалификација сваке јавне дискусије и поистовјећивање настраних егзорциста, нарцисоидних егзибициониста, располућених мрачњака, притајених хушкача и асоцијалних протува са онима који имају шта да кажу под својим именом и под прихваћеним ризиком јавно изнијетог мишљења, става или аргумента.
Шта открива то писање пјесама по даскама пољских нужника, са унутрашње стране, та велика мрачна сцена пјесника са гргуравом косом.
·         Општу неписменост, што није само овдашња срамота
·         Огромне наслаге индивидуалне и колективне шизофреније и других противљудских бољки
·         Масовно раширену асоцијалност која се покушава лијечити сталним непродуктивним анонимним боравком у друштву
·         Урођену нетолеранцију
·         Мржњу према другим нацијама, вјерама, језицима и писмима, што је општепозната чињеница и овдје се само сувишно потврђује
·         Генерисање наручених дисквалификација
·         Раширену алијенацију која се демонстрира као онлајнијенација.
Велики број одговорних актера друштва не може да прихвати овакав начин површне и болесне дисквалификације, и њиховог рада и општедруштвеног тренутка, обично осмрђивање или чак фашизацију појединаца и колективитета, па предлажу разна рјешења. Од формирања Антицрвених Бригада Интернета, плаћених коментатора до узвраћање истом мјером.
Ну. Ништа од тога није ефикасно.
И не треба паничити јер се ради о релативно затвореним и уским групама трајних пацијената виртуелног душевног санаторијума који су сигнална лампица за болести друштвеног и националног ткива, присутне у сваком друштву, држави и нацији. Само су многи, у тој НДД сфери, паметнији и учтивији па не откривају своје бољке.
Погрешно је и панично мислити да су анонимни коментари на интернетским порталима слика јавног мнијења. Нису чак ни дио. То је само површинска некроза или траг да је ткиво већ пропало што се може подвести под индустријски појам урачунатог шкарта. Нема друштва које није шкартљиво.
Ради се о старом феномену да су они који руше увијек болесно фанатичнији него што су они који граде и раде мотивисанији и спремни на поновно доказивање.
Анонимни коментари су маскирани палежници и рушиоци на демократским протестима. То су лишајеви и паразити јавног мнијења. Они су прилог сазнању за какве све врсте личности нисмо знали да постоје.
Не можете никад показати толеранцију, ширину, аргументацију, демократију, резултате, социјалност, колико идиоти могу да демонстрирају примитивизам, анархију, анималне страсти, нетолеранцију и крволочност.
И у томе их треба оставити на миру.
И саме интернетске портале који допуштају себи такву балегизацију самих себе.
Јер, ради се о ткиву и штиву које умногом разара и оно што је квалитетно и професионално урађено на тим страницама, које понижава оне ауторе који озбиљно приступају својим текстовима, које руши уређивачку политику, које девастира опозиционост, алтернативу или неку другу концепцију.
Ако је Анонимни Сумрак сва публика тих портала, онда је стање заиста трагично.
Међутим, то није тачно и портали гријеше када дају простор тим анонимним протувама, самозадовољавајући се наводном великом читаношћу и посјећеношћу. Што такође не мора да буде тачно.
Многи озбиљни издавачи одстранили су Анонимусе из коментара и форума јер су увидјели да чак и цивилизоване дискусије могу да преусмјере основни ток и идеју почетног текста, или да је потпуно изокрену и наопаче.

Ови наши, и њихови Анонимаши, показују да су само нечији употребни инструментаријум, јер и анонимне коментаре носе са собом под туђи реп, умјесто да се ухвате озбиљног посла и доказа да су искрени заступници и протагоности неке идеје, професионалности или политике.