2752.

ШТА СМИЈЕ,

ШТА НЕ СМИЈЕ

ВУЧИЋ,

ПО НАТАШИ КАНДИЋ

Наташа Кандић, Фондашица некаквог Хуманитарног права, мада тотално нехуманитарног изгледа, прилагођенијег истјеривању ђавола из америчких уклетих кућа, у свом редовном годишњем Просеранију о стању Србије, похвалила је Вучића као реалног типа, као политичара који је одбацио Реторику, а прихавтио Патетику, кажем ја и сви моји и немоји, али му је пукла иза ушију то што је позвао Додика у Београд. То се збило за вријеме Бошњачког Палежа по кантонима, када је Вучић позвао и Босића, лидера Мисије и Опозиције.

Вучић је хтио да мало поправи српство и србовање а да се не опредијели ни за једног ни за другог на политичкој сцени. И хтио је да мало цариградује. Дођите Паши.

Баба Канда је то протумачила као мијешање у унутрашње ствари Босне и Херцеговине. Протумачила као кримизацију Републике Српске. Битно је да се не започињу и не одвијају никакви нови односи Србије и Српске, поручује Хуманитарка.

С друге стране, Карамарко, Црни Марко Хадезеа Хрватске, предлаже да Хрватска минира пут Србије у ЕУ и да јој повлачи ручну на свакој кривини. Небили какогод излетјела с пута.

Обје те минорне личности, за Србију, поручују јој суштинску ствар.

Мекоћа и финоћа Србије, Нереторичност, Кооперативност, Реформичност, Еуроинтегративност, Јаловост Србије, немају граница.

Када једном уђеш у игри нема дуката за излазак.

Онда и Наташа Кандић диже курчић на тебе.

А Републици Српској се, индиректно, поручује да ће се све учинити да је се осами, да је се одвоји од Србије, да Србија не смије да писне поводом Републике Српске. Јер је већ издресирана да не писне поводом Срба и Ћирилице у Хрватској, поводом Косова, поводом Јужног тока.

О, како су данашњи избори у Србији важни за Српску.