понедељак, 17. март 2014.

2756.
УТИЦАЈ
СРБИЈАНСКИХ
НА СРПСКИЈАНСКЕ
ИЗБОРЕ

Прво, Босић, који има Мисију, мораће да одвоји дио кампањског буџета за авионске карте како би, негдје у свијету, пронашао Шеика. Само му то може помоћи.
Друго, апсолутна побједа Партије ППВ може у Републици Српској генерисати својеврсни политички занос и полет, мада то нису чисто политичке категорије.
Питање је која Политичка Странка има организацију, енергију и лидера, три ствари неопходне за полет.
Опозиција нема ништа од тога али Србијански Изборни Ефект може генерисати нове замахе у повицима на К&К, Криминал и Корупцију. И у новим лажима на основу тога.
Треће, гласовна и политичка снага Власти Србије, сада може утицати на предизборне и изборне коцкице Српске, са много мањим и мање видљивим потезима. То ће сигурно бити на сцени јер јака унутрашња власт у Србији мора да се негдје евидентира и као регионални фактор. Надувавање парлманетарних изјава и њихово паковање да су против Вучића, као и ангажман Далекобијељнице, Беентеве, на страни АПВ, довољни су показатељи.
Предзнак тим активностима зависи од количине схватања Власти Србије да ли јој више одговара јака и стабилна власт у Српској или обрнуто.
Бриселкратија ће сигурно сугерисати, и вршити притисак, да је главна ствар јака, стабилна и цјеловита БиХ велики адут Србије на путу еуинтеграција. А знају да на то могу рачунати још добрих година.
Политичка и национално, а и дугорочно, најпрофитабилније би било када би Јака Власт Србије инсистирала на ортодоксном Дејтонском споразуму што би даље утемељило Самосталност Српске и створило услове, једног дана, за Двије Српске Државе. Од рата, и у рату, Србија ни имала овако јаку власт.
Четврто, повећаће се несигурност малих странака због ризика Изборног Прага. Што може да допринесе чвршћем укрупњавању опозиције.
Ну. Не треба све ни шематизовати.
У Србији су ови избори, формално непотребни, на старим чињеницама, неуспјесима и успјесима, без нових и релевантних обећања и без икакве опозиције, ипак Велика Прекретница.
Очито је да се баш овим изборима Србија једном заувијек ријешила Косова и пронашла вођу. Јер Срби су генетски модификовани за посједовање Вође. После Тита су Титулу били додијелили Милошевићу, а ни са њим ни послије њега нису имали среће. Вучић им дошао као из бајке.
Само је већа од Вучићеве жеље за Вођањем, народна жеља да има Вођу. И потреба да Титулу неком тутне у руке па нека се он мучи, и са Вођством, и са Србијом, и са њима, народом.
У Српској недостаје једно од тог двога.
Ми, једноставном нисмо у тој ситуацији. Били би, када би у октобру могли да се ријешимо Босне и Херцеговине. То би била добра тема за Велику Прекретницу.