КРАТКЕ ПРИЧЕ
ИЗ НЕЖИВОТА
МРТВИ РАТНИК
И ТИЦА

уста су пуна усирене крви у којој црви почињу своју игру вршаја и вртлога цијело тијело не чује јер је умотано у смрт а само од свијести добија ситне свјетлице о црној тици која ће да га кљуца кида и прегриза откида и ждере Црна Тица мајчински узима исто тако црним кљуном гранатне и гелерске подеротине и враћа их на своје крваво мјесто па онда канџама увученим и прсте притишће и тапка труло месо да изгледа као живо затвара ране које дишу квркоље и трепере и зове мале тице да чисте црве и инсекте ухолаже трулолаже и крволаже са живе свијести мртвог тијела док она маше великим црним крилима и растјерује врућину распадања ратника чији живот виси о танкој нити свијести и вида између балегасто сивих очних капака у којима се појављује зора озорак и уранак новог живота који је закаснио за старим и остао међу црвима вранама и гаврановима да види како се заиста умире и да сачека одјек пуцња у своје тијело Црна Тица се над том несликом и неприликом не предаје доноси у кљуну воду и скапље је на окорјеле усне убијеника богаља и неживотаља гракћући о томе како ратови остављају своје ратнике, рањенике и мртвњенике тако ситним и недоличним гладницима као што су црви и мрмци пашчад и крмци само да би они ратови били велики и били јунаци а за то вријеме свијест долази себи а тијело свијести смрт се буди а живот руди тешки рањеник и ратник постаје живљи а Црна Тица га узима и њежне канџе и мајчински кљун и носи над земљу небо и одсјај среће с друге стране крви ратова и црва ратник рањеник чује само замахе нијемих крила и осјећа блажину неба схватајући како је добро вити рањен и мртав на небу под крилима Црне Тице изнад Црне Земљице