2606.

КУРАЦ,

РУДАН

И ЈУГОСЛАВИЈА

Неким чудним сплетом опколности, презиме Ведране Рудан, неодвојиво подсјећа на Курац, које она, као ријеч, тако увјерљиво раби.

Добро. Ведрана је бака, као и ја. Да је млађа четрдесет година, окренуо бих се за њом. Због Југославије. Јелде. Као што се, сад, нико не окреће за мном.

Али. Кад је написала текст у коме је неколико пута свршила Вратите Mи Југославију, морао сам да запишем неке записе.

Они који су преживјели тортуру, тамницу, неслободу и диктатуру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, и Друга Тита и Другова Титових, данас су изузетно несретни. Пате за својим силоватељем. Заљубљени су у њега. Или, га.

Они који не знају о чему говоримо, она Рудан, и ја Удан, они млађи, њима нема помоћи. Нека уживају у својој Слободи и Демократији, за које смо ми побили и поклали, и покрали, и покрали, све што смо могли.

Ведрана Рудан помиње неке Њихове који су већ отишли са сцене. Сретна жена. Иако се ја не окрећем за њом. Неки наши, тек сад ступају на сцену. А из истих су кордона као и Санадер, Перковић, Коморић.

Рудан и Удан доказују да се и у седмој деценији може бити осјећајан и увиђаван.

Ствари, ипак, теку другим током. Тамо гдје Курац не помаже. Ни Мртви Тито. Чак ни живи.

Као што Ведране нико није питао да дође Тито и Компартија, да ли да пуца Перковић или Курак, тако нико Ведране, Народ, није питао да дођу ови који презиме Ведран претварају у Црндан.

Народи нису криви низашта. Осим за оно што не знају да очувају а пало им у крило.

Кад им падне у сјећање, касно је.

Јебигађуро.