2544.
ПАЖЊА, ПАЖЊА,
БРЗИ ВОЗ
ШТУТГАРТ – ПЛОЧЕ
ДОЛАЗИ НА ПРВИ
КОЛОСИЈЕК
·         Посљедња почаст Великом Возу моје младости а поводом укидања малог воза Сарајево - Плоче

Какав сам, некад, европљанин био.

У Осјечанима стане брзи воз за Београд. Ја уђем. Ко господин. Сједнем. Легнем. Путујем. Селма иде на факултет.

Није брзи воз стајао само у Осјечанима. Стајао је и у Драгаловцима. Због тога што је цијели тај крај радио у Словенији или Аустрији.

Идући, прије тога, у добојску Гимназију, на Жељ Станици сам свакодневно био у средишту тих европских путева. На раскрсници. На Жељезничком чвору. Према Тузли. Према том Београду. Према Шамцу. Врпољу. Мору.

Боз је био чудо. Кад наиђе воз, сви престану да копају, косе, престану и да воду носе. Стану ноге босе. Налакте се на вилиште, грабљиште, мотичиште. На косиште. Поздрављају воз. Достигнуће Великог Социјалистичког Манитуа. Гледају за вратима задњег вагова као да је тим возом отишао неко њихов, најмилији.

Воз је био најпоштованији народни херој комунизма.

Ако неко заборави, случајно, на сваком пружном прелазу писало је, на оном крсту, Пази На Воз. Изап Ан Зов.

Возом идеш у војску. Возом долазиш из војске. Возом путујеш у свијет. И враћаш се из свијета. Ако неку пару имаш, и мало си љепши, возом и жену доведеш. А сваку лијепу цуру, воз је одвезао у свијет и више је никад није вратио. Јебо он своју матер жељезничку.

Из тих мојих Осјечана одвезао је све цуре. Онда сам се запутио и ја.

Данас у Осјечанима не стаје ни курац. А камо ли Брзи Воз за Београд.   

Нико више и не зна шта је воз.

Ови што су објавили данашњу вијест да је укинут воз Сарајево – Плоче, појма немају.

То је некад био воз из Штутгарта.

Еј. Штутгарт – Плоче.

Директно из Штутгарта на станицу Добој Нови.

А онда, Баја са карираним шеширчетом и три златноплаве перушке, изађе на перон, гледа право ко Сава Ковачевић. Не јебе никог. Пуши велике димове. Лијева рука у џепу а у десној ручни грамофон. Наранџасти. На батерије. Пјесмас ори, перон гори. Кад запјева Илија и Марко.

Јебо ти пјесму Владе, почившег Дијака. Чекала је воз за Подлугове. Замисли Бају, који у Штутгарт, Еј, Брале, чека воз за Плоче.

Усране Плоче. Чланицу Европске Уније. Која тад није била ни у Пич Ци.

Онда сам завршио факултет. Отишао у Сарајево, у које сам четири године са перона Жељ Станице Добој Нови испраћо возове, нашао посао у Телевизији Сарајево, нез везе, протекције и мита, па одлсужио војску, радио, био неки курац на телевизији, имао своју емисију, Опра Из Осјечана.

Онда сте, ПВМ, однекле довели Демократију, Рат и ПЗС. Прибор За Срат.

Е. Остатак те Демократије и Рата је данашња вијест о укидању воза Сарајево – Плоче. Један од посљедњих остатака.

Можда ће опет дођи неко безбрижно вријеме. Сједнеш на воз на Илиџи, ко чојек, па одеш на Башчаршију.

Везе: Пале, Соколац, Рогатица.