2537.
НЕСИГУРНОСТ
КАО ПРЕСУДАН
ПОЛИТИЧКИ
РЕГУЛАТОР
 

Вождовац је мала слика Србије.

То је београдска општина на којој се окреће трамвај. Мјешавина станодавних и приватнокућних грађана, свједок социјалистичког прираста пријестолнице и тихог пражњења села и подручја Србије, довољно дуго урбанизован и приурбанизован а довољно блиско везан са родним крајем, с једним оком према осиромашеној провинцији а са другим према тајкунима, бајкунима и мајкуима. Онима којима се помиње мајка јер им ништа друго не можеш.

У таквом Вождовцу, Српска Напредна Странка је, на општинским изборима, добила 50%. Слично је било и у другим двјема општинама. Обзиром да су то издвојени избори, које увијек карактерише мањак опште политичке климе и екстазе, мањак излазности и мотива, мањак адреналина због ниског интензитета конкурентског клинча, јасно је да би резултат Напредњака на општим изборима био још који проценат већи.

Мада то може да важи само још у сљедећој години. Када почну да се слијежу драгоцјени талози Хапшења и бриселско-београдске акције Косово је Север а ако почну да се заоштравају односи Русије и ЕУ око Јужног Тока, бирачко тијело ће почети да се таласа.

Стручњаци и аматери у Србији, једнако, признају да не разумију невјероватан раст Напредњака и лакоћу с којом добијају пола бирачког тијела а и седамдесетпостотну подршку у истраживањима јавног мнијења.

Не разумију зато што не постоји чисто и строго рационално образложење.

Изборна, политичка, страначка и јавносна ситуација у Србији је, у ствари, једно велико бјежање из Несигурности. Та Сеоба Србаља је покушај појединачне и колективне свијести да једном уђе у стање познатих путева, међа и какветакве оријентабилности.

Када се вратимо уназад довољно дуго, јер кратко памћење никада не може објаснити изборе, евидентираћемо огромне валове Несигурности који су запљускивали Србију. Они су не сао запљускивали него и давили Србе уопште али то није толико битно за Србију.

Распад СКЈ и СФРЈ је први велики Вал Несигурности који је потопио Србију. Слиједили су, потом, ратови  у којима Србија није имала циљ а сви други су га имали. Након тога услиједило је Време Егзекуција. И Време Тајкуна који су такође били један тешки плашт Несигурности над колективном свијести. Онда је услиједио Пад Милошевића. То ће многи да гледају као напредак за Србију. Ја то гледам као Удар Несигурности. С њим у вези треба уобзирити и Хапшења за Хаг која су трајала довољно дуго да би се опредметила као Вал Несигирности. Нато Бомбардовање Србије. И на крају, Косово.

Радикали су у Србији створили имиџ неукаљаности, неучествовања у власти и политичке одлучности која је веома ефектна док не почнеш да је и проводиш. Упоредо са разоткривањем неспособне свјетлуцавости Демократа, радикали су се преобразили у Напредњаке. Што је, дабоме, био један од бијегова из Несигурности. Са Шешељем као лидером једне од најјачих странака, Несигурност је увијек играла у црвеној зони скале.

Вучић, као политичар који има препознатљиву Страст За Власт која једина може да донесе ефект у оваквим ситуацијама, способност и храброст да то стање искористи а неконективност са парама као тамном страном Србије и неповезаност са Тугом Косова као подлогом да може да заступа болно рјешење тог питања, отворио је баш та два колосијека.

Хапшења и Косово.

Претходно је све договорио ТГТ. Тамо Где Треба.

Рјешење, или евидентан помак у правно-затворском обрачуну са Тајкунеријом као и било какав помак са Косовом, бирачи и грађани перципирају као бијег од Несигурности.

Мишковићи су премрежили Србију, Мишковићи разних досега и опсега, и неминовно уносе Несигурност. Чак и ако ништа лоше и прљаво не раде, они су Власници Радних Мјеста. У Србији, гдје се још није одмакло од спознаје да само Држава то може да буде, то изазива огромну Несигурност.

Косово је извор највеће србијанске несигурности. Поред тога што је и извор, али и каљужа, српске историје и духовности. Бирач и грађанин зна да је због Косова Нато бомбардовао Србију и да ће, ако буде требало, да дође и са чизмом. И да Србија неће да буде Победник у том рату. Као што је у ратовима навикла.

Везивање Косова за Србију, већ одавно је Велика Несигурност. Свако у Србији, подсвјесно, жели да се то питање ријеши. Чак и они који су, на Вождовац, ономад, доселили са Косова.

Вучић је искористио Крила Несигурности и зато је његов, и Напредњака, утицај огроман и необјашњив.

О карактеру власти, о вождовчини, о посљедицама за Србију, о Новим Несигурностима које могу да наступе, о демократизацији партијског система, не морате да ме питате.