2499.
ДА ЈЕ ГАВРИЛО
БИО МУСТАФА,
АУСТРИЈА БИ
НАПАЛА ТУРСКУ
 

Туњо Филиповић је непојмљиво реално говорио о Гаврилу Принципу, аустроугарској окупацији, почетку Првог Свјетског Рата...

Из чега ја закључујем да је Туњо један Обичан Србин. А видјећу како ће се даље понашати. Можда је и Агресор.

Случај Гаврила Принципа, историјски је, и историографски, потпуно јасан. Али, овдје, на Булкану, у Насеобини, у Накази, у такозваној Босни и Херцеговини, служи само за расплод мржње и даље сукобљавање.

Сарајевски однос према Гаврилу Принципу, нихилистички је и ирационалан. Јер, то је непунољетник који га је прославио. Не улазећи пуно у његове националне релације, тадашњи однос снага и улоге или неулоге тајних служби, стварне пориве Беча и зрелост пропасти једне епохе, Гаврило Принцип и Сарајевски Атентат могли су бити један од магнета Сарајева

Дабоме да разумијем да је то нереално. Јер. Сарајево је кренуло у Жртву Мира и жедно чекало свог агресора. У том сценарију нема мјеста за Србе па ни за Гаврила.

Први циљ Жртве Мира јесте истребљење, изгон и нестанак Срба из Свете Државе Босне. Сама синтагма Алије Изетбеговића, За Босну и Херцеговину ћу Жртвовати Мир, јасна је једнонационална и једновјерска порука. Босна и Херцеговина је Територија. Да је рекао За босанскохерцеговачке народе ћу жртвовати мир, или За суживот ћу жртвовати мир, разумјело би се и било би другачије.

Али Жртва Мира била је за Територију.

Стога данас долазимо до апсурда да муслимани,  Бошњаци и Сарајлије говоре о хиљадугодишњем трајању Босне и Херцеговине а не желе да напросто уваже чињеницу да је Гаврило Принцип пуцао на окупатора за слободу те земље.

По логици Хиљадугођа БиХ, морао би у Сарајеву бити слављен као један од њених бранилаца. Шехида. Крв Ти Јебем.

Ну. Зарад истребљења Срба, Сарајлије ће скинути чакшире и поклонити се окупатору. И споменик му подићи. А Гаврила шутнути међу Србе, терористе и агресоре.

То не треба да чуди ни Туњу ни нас. То је само наставак овдашњег историјског муслиманског бауљања.

Не знам куд сам, не знам откуд сам.