2488.
ИНСИСТИРАЊЕ
НА ЗАВНОБИСИМА,
ДРЖАВНОСТИМА
И БОСАНСКОМ
ЗАЈЕДНИШТВУ,
ДРЖАЊЕ ЈЕ МУСЛИМАНА
МИМОСВИЈЕТА И
МИМОВИЈЕКА
 

Зла времена дођу. Као неке споре и непролазне поплаве. И стоје. Не знају да ли чекају јутра, зоре или разоре који ће опет вратити бразду на њиву а воду у корита. Све се изокрене, врбе расту уземљу, жабе једу коњогриз а рибе се сунчају на чешљугама.

Тако је и Насеобина дочекала Поплаву која је дошла а није прошла. Која је стала на пола пута. И сад се смради, црвуљи, труне и распада. Тај Велики Поводањ неки зову Држава, неки Босна, неки Мултиетничност, неки Босна и Херцеговина, неки наставак хиљадугодишње државности.

А ради се, како приповиједа народ на муљевитим обалама и на ријетким осушцима усред Поводња, о томе да овдје постоји само Дркава, Мултинетачност и Несносна.

Поводањ је нанио и Завнобих, стари, заборављени и позоришни комунистички догађај у припреми Анфифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије. Тај велики догађај, обиљежен са пет великих и значајних ријечи, никако у себе не укључује прикрајке, покрајке и скрајке из антифашистичке историје. Као што су бјелогардејци, фесаши, бали комбетар... и низови Есесколаборациониста задешених по мрачним забитима тадашње и иначе мрачне Европе.

У недостатку било каквог политичког, цивилизацијског и националног концепта, сарајевски муслимани, не народ већ њихово ПВП вођство, политичко, вјерско и парамилитарно, хватају се и за неисторијске сламке вјековног заједништва, хиљадугођа и права на земљу које не постоји.

Апсурдно је да се Сарајевски Политички Круг, као и дио међународних димијаша, Инцко и слично, позивају на Завнобих који је био један од каменчића комунистичке антифашистичке зграде, коју су тако здушно, полетно и акцијашки рушили да би створли ДИБ, Декларацијску Исламску Бабовину.

Апсурно је да се Завнобих велича као Дух Заједништва од стране оних који се никада, па ни у том непостојећем хиљадугођу, нису чешали о заједништво. Осим за подаништво Отоманској Империји, Сабљашким Великанима и Крволочним Везирима. Тако су дочекали и њемачке трупе у Сарајеву. А за курбан спремили возове Срба за Јасеновац.

Машалање Завнобихом, државношћу и сарајством, само је држање Муслиманског Народа изван времена, изван токова и изван историјске позорнице, држање у далеким мрачним санџацима и по прашњавим и блатњавим сокацима, у вјечном Поводњу, како им нико не би могао доћи и како никуд не би могли изаћи, на провидан дан и у европски свијет.

То није само насиље над историјом и чињеницама.

То је насиље над Муслиманским Народом.

Коме Завнобих значи, и увијек је значио, стопут мање од једног предвечерњег одласка у малу дрвену џамију.