понедељак, 18. новембар 2013.

2466.
ДА ХРВАТСКО ВОЂСТВО
НИЈЕ БИЛО ПРИЧУВСТВЕНО
БиХ ДАНАС НЕ БИ БИЛО
НИ У ЧИМБУРУ ИЛИ БИ
БИЛА КОНФЕДЕРАТИВНА
 

Видим. Бошњачке медијске тунелџије ликују. Како је двадесет друга годишњица Херцег Босне. А ње нема.
Иначе, ХБ је била један логор за Бошњаке. Једна агресорска испостава општег непријатељства према Патриотама. Један Антибосански Бастион.
Хрвати у Насеобини су били жртве сљепила према Србима. И Хришћанству. И политике Признате Хрватске према Хрватима, идентичне политици Милошевића према Србима Олује и Бљеска. А и Србима Српске.
Хрвати у Насеобини, тзв Јебалишту Армије БиХ, њихово политичко, вјерско и криминално вођство, нису схватили ту своју двоструку употребну улогу. Полетјели су, као голубица са башчаршије, за шаховницом на Дрини. Хрватска до Беле Цркве. Шта до Беле Цркве. До Темишвара. Послије су полетјели за Државом Босном. Лијепом. Гиздавом. Унитарном.
А завршило се са Ејебига.
Бошњаци их искористили у рату. Па их искористили у миру. Послали их у Хаг.
И сад ликују.
У међудобу, Хрвати у БиХ хватају се за сламку. За Трећи, за Српску, за Сејдића и Финција.
Нико није с њима. Осим Есенесдеа. Ако дође Есдеес, оде и то низводу.
Није ни Хрватска.
Тамошња државна политика уништења и затирања свега српског, уз помоћ Брисела, неће стати до посљедње ћириличне табле.
То отежава положај Хрвата у БиХ.
Мада је политика Хрватске окрутно досљедна и континуирана. Каква је била у рату таква је и сада. Сторије о томе да Хадезе жели да дестабилизује власт преко ћириличног Вуковара, само су представа јаловог Есдепеа који никад није уважавао Србе. Ни колико Хадезе.
Понашање свиленгаћа, Јосиповића и Милановића, може да буде наук Хрватима у БиХ.
Ако они, Хрвати у Хрватској, мисле да је нестанак Срба спас за Хрватску, ови, Хрвати у БиХ, морају да схвате да је опстанак Срба у БиХ спас за Хрвате.
Херцег Босна је наук и Србима.
Какав би џелатлук, крволок и мезарлук настао кад би Сарајевски Политички Круг успио да уништи Српску као што су успјели да униште Херцег Босну.
Не би нам ни Ивица дошао да нас истјера, из мишјих рупа, на изборчиће. Нити би Иво дошао у тужни мимоход.