уторак, 8. октобар 2013.

2381.
ДОДИК
ИМА 48 ЧАСОВА
ДА ЛАГУМЏИЈУ
НОГИРА
 

Све док не изгубиш изборе, нећеш знати над каквим будалама владаш.
Томан, Учење о изборима 873.
Четереседме, кад се Стаљин обрушио на све нас, и, да се не бојимо, писао нам писмо, а ми њему да се никад ни бојали нисмо, Друг Тито и Компартија Свијетла одупрли су се најезди Тоталитаризма Истока, заборавивши, додуше, да будућим генерацијама заштити дупе од најезде Тоталитаризма Запада, Информбиро је изгубио битку против Капејота.
Пресудан је био страх који се наткрилио Москвом а који је дошао из увијек слободарске околине Требиња.
Партијска ћелија Капејота у селу Кремени До, код Требиња, сазвала је конспиративни састанак Ћелије, за који су сви знали али нису смјели да причају ни да гледају икуд осим предасе. Сви који нису у Партији, позатварали су се у камене куће, комада седам, дјеца су пишала у камене ћасе а о великој нуждици није се смјело ни мислити. Жене су имале проблема са малом нуждом због дисперзије.
А Партијска Ћелија Кремени До је након темељне расправе и анализе, те разматрања Писма Друга Тита и Нашег Бироа, закључила да је Друг Стаљин застранио, скренуо са аутропстраде дел интернационале и залутао у беспућа комунистичког волунтаризма. Главни и посљедњи закључак био је да се Другу Стаљину да рок од 48 сати, да се се покаје и исправи своје грешке. И да извијести о томе.
Када су закључци стигли у Кремљ, записао је Волођа Екатеринович, све свијеће у московским црквама су се погасиле, звона поотпадала а младим поповима браде побијелиле. Стаљин је засвијетлио ко кип Госпе у видјелице Вицке.
Тај слободарски дух Кременог Дола задржао се до данашњих дана, пролазе царевине, и времена, чак и турска, падају диктатори Стаљин, Тито, Слобо, Додик, гасе се свијеће и владике, чак, али Слободарство Кременог Дола, свијетли и не трепти.
Административна Служба Града Требиња, устала је, у том добром духу традиције, у борбу против Лакташког Дива, Режима, Скутољуба, Великог Српског Роба у власништву Златка Лагумџије.
Саопштавају да Додик љуби скуте Лагумџији и забија нож у леђа Есдеесу.
Након овога јуначког чина, јасно је зашто су Херцеговачки Будалаши дошли на идеју да праве химну, заставу и заклетву.
Административна служба града, то су они јазавци који су се позапошљавали преко везе, СИЈ, глуме политичку странку, учествују у политичкој борби, држе часове јавности. Та иста АСГ, чији менаџер краде струју. Добро им није покрао тонер, срећа да им је остало за саопштње.
Можда ће Вучур морати да преименује Требиње у Лудоградец.