недеља, 06. октобар 2013.

2377.
КЛАЊЕ
ЈЕДНОГ СВЕЋЕНИКА
И СТОТИНА ХИЉАДА
СРБА.
ПЛИТКОЋА
ДУБОКЕ
МРЖЊЕ.
 

Видим. Пејо Гашпаревић пише о комунистичким талибанима. Лијепа синтагма. Тако су и новинари Срта, под палицом разних деретића,  писали о ватиканско-техеранској коалицији.
Пише о клању неког попа у Истри. То је, кобива, страшан комунистчки злочин.
То ре било 47. Или већ које. Али. свеједно. Све је то био рат. И мог су дједа, оног који није био за Краља И Отаџбину, убили 46. Четници.
Пејо користи један кадар из ДСР, Другог Свјетског Рата, један фрем, једну сличицу, да би донио велике заклључке. И о данашој штетности комунизма.
Шта значи клање једног попа 47. Ништа. Апсолутно, ништа. Смрт је у рату нормална. Рат се и организује ради смрти. Рат је тамна страна филозофије живота.
Шта значи смрт једног рајка васића у братским ратовима у БиХ. Апсолутно, ништа. Тако и свећеника. Зашто би свећеник у Истри био важнији од рајка васића на Свјетличи.
Зашто би клање једног свећеника у Истри било важно кад није важно клање стотина хиљада Срба у Јаденовцу. Није словна грешка.
Зашто би неко, ко је заклан у Истри, био проглашен Блаженим, Повлаштеним, Саблажњиним, а ми, који смо погинули у пизди матерној, проглашени само Несталим.
Пејо, као симбол НДХ, и још мрачнијег њеног духа, иде путем мржње. Враћа се у мржњу, па је доноси на пут, као калдрмске коцке, и гради нови пут мржње.
Шта је један заклани поп у Истри. Ништа. Исто као и Комшић у саврменој историји БиХ. Ништа.
И ја бих могао да се сваког дана враћам на Јасеновац. Па, кадгод се појави неки Хрват, ја му кажем Јасеновац, пизда ти матерна усташка.
Ја, пак, гледам у будућност, у Хришћанство. Иако нисам вјерник.
А ако Пејо, и друге Пеје, желе да се баве клањима, онда корају једно по једно и по реду.
Прво. Зашто су цркве, и џамије, ономад, биле против комуниста и партизана. Кад су требале да буду Уз Народ. Зато што су хтјеле да буду Пред Народом.
Црква се бавила политиком. И Пејина. А у политици се губи главуша. Јер, политика је питање територија, власти и силе.  И Исус је разапет због уласка у политику. Прочитајте мало озбиљније његове говоре против власти.
Зашто је, дакле, црква и џамија, била против комунизма и партизана а за усташе, Ендеха, Нијемце и четнике. То је питање. Пејо. А не клање једног обичног попа.
Та епоха, која је заклала попа у Истри, створила је Хрватску Нацију. И, данас, Хрватску Државу. Као и друге нације и државе.
Несмислено је од једног закланог попа не видјети шуму.