петак, 30. август 2013.

2302.
НИЈЕ
ВАГА
УЛОГА ХАГА
 

Да одваже кривицу по богу и правди, свима на свечетири стране. Србима. Хрватима. Муслиманима. Странцима.
Улога Хага је да осуђује и, тако, трајно окривљује Србе.
Срећа да се након Дејтона нису сјетили Оружја За Масовно Уништење, Маму Им Јебем.
Стога се Хаг мора гледати мимо међународног права и правде. У том сегменту не значи скоро ништа.
Данас на Пале долази Момо Крајишник.
Видјећемо по дочеку Ефект Хага.
У укупном односу према Србима Ефекети Хага су, неоспорно:
·         Дугогодишње мучење и злостављање Срба. Мучен је у Хагу и онај човјек који је осуђен на доживотну па ослобођен. Сви други. Мучен је и Милошевић, зашто би иначе умро тамо. Мучен је и Шешељ. Сада се мучи Караџић. А нарочито Младић јер је болестан и јер му треба збрзити суђење како би га се осудило док не умре.
·         Трајна историјска биљега на Србе. Након педесет година, историјске емисије и књиге ће се писати према Хагу. Свједока више неће бити. Осим оних хашких лажних, записасних у пресудама.
·         Трајна мржња и анимозитет Хришћана и Муслимана на овом балканском сусрету цивилизација. То ће им добро доћи кад једног дана почне општи рат Империјализма против Ислама.
·         Трајни поремећај система вриједости. Шешељ је у Хаг отишао као омражени Војвода, Радикал, Лудак. Вивовитица Кавовац Кавобаг. А доћи ће овдје као Херој. Милошевић је такође код Срба добио моралне и историјске грантове пошто је у Хагу умро неосуђен.
Данас, дакле, долази Момо. Један од мојих дугогодишњих покретних циљева. Хаг није имао ништа у параграфима да би га осудио ни на мјесец дана затвора. Али том осудом, само ради осуде Срба, постигао је то да су Срби све заборавили Моману. И криминализације. И жудњу за влашћу. Ако је Караџић столовао код Рогуљића, Моман је столовао у Слатини. Заборавили су и његових осам шапа на мадијима. Заборавили су на диобу Србаља.
Сад долази као Херој. Са потенцијалима да се политички ангажује на великом прагу. Есдеес га се са потиснутом радошћу ријешио. Кад је одлазио у Хаг. Сада тешко може да рашири толико руке колико је потребно да народ не би рекао нешто ружно о том, другачијем мало, Есдеесу.
Овдје, код Срба, промијениле су се политичке координате. Промијенио се и Моман, за вријеме Хага и затвора.
Овдје се тешком муко пело напредним политичким љествама које Моман, и његови, док је био, није дао ни да се поставе. А сада долази на готово. На чисту политичку сцену и са оловном тежином.
Хаг је учинио да се српска политичка историја, што укључује и ратну, отаџбинску, одбрамбену, не валоризује на објективан начин. Хаг је велика бродска врећа која односи објективност.
Ослобађа туземне оне који су криви прије свега Србима а уопште нису криви Хагу и његовим заштитницима муслиманима. А осуђује их на правди бога за непостојеће улоге у злочинима или у догађају рата уопште.
Срби немају више начина да за интерне кривице суде Милошевићу, Шешељу, Караџићу, Крајишнику. А поред њих се провукао у Вук, и овај и онај. Пресвукли се.
Младић није крив ни Србима ни Хагу.