2296.
РАТ У ШУМАМА
ШЕМС УДИНА
*наставак Приче Веселина Гатала Рат у солитеру Жељка К.
РАТ У ШУМАМА
ШЕМС УДИНА
*наставак Приче Веселина Гатала Рат у солитеру Жељка К.
Ни шума у шуми.
Црни ноћни мир се
слијева низ буквике.
Шуме изнад Тешња,
изнад Теслића и изнад Добоја, чувају дејтонски мир над ратним путем Шехида Шесм
Удина. Мада се у неким ноћима духова и шејтана, кажу самотњаци, шумокрадице и
врачаре, чује топот цокула полицијских по шумама озренским изнадтешањским. Цокула
ратног командира полиције.
Тог јутра ни
црвљивог листа да падне с кљакаве букве, макар. Цврчи небо али испод старих
букава хладовина се и не чеше по гузици. Има и мало плућне шумске росе.
Испод жила
најстарије и најздравије патриотске букве, излази Командир Шемс Удин,
беспријекорно униформиран, делоновски фризиран, очију оштро и попријеко
патриотских, стаје мирно и командује Излаз.
Испод жилика излазе
униформисани шехиди. Маскирне униформе су им погдјегдје прогледале, протруле,
избијелиле али опасачи и чизме се држе. Неки прво истурају пушке, поткалибарске
муниције. Неки у зубима држе минобацачке гранате, 60, 82 или 120 милиметара.
Мирно. Сикну Шемс
Удин.
Построји се чета и
по. Неки испљунуше гранате. Један процвили Ђе си досад.
Одржаћу краћи
говор. Па нек сипа куд сипа.
Прво, Салчине,
колко има одавле до Додика. Стодвадесетшест километара и триста метара. Остав. Јави
кад будемо у домету.
Знател за шта се
боримо. За Алију и Туђмана. Не сери Фериде. Они су рахметли. За Добој. Ђе ти
живиш. Тамо је наш Обрен. Иди види бијелу џамију у Сјенни. За Муџахедински друм
преко Босне према Бечу. Откад од тебе, Џемо, поста геоаналитичар, како се оно
каже. Какви муџахедини. Боримо се за Нашу Босну. То се полиотички каже унитарну
а ми кажемо грађанску.
Па зар није наша,
јебо је дуњалук.
Није наша. Мора бити
сва наша. Без крста и три прста. Зна ли неко како се крсти. Јел опако ил
наопако. Шта је једно а шта друго. Опако је како се крсте чеде а наопако од
тога је како се крсте ује. Добро, кад знаш обучи остале.
Шта ће нам Шехиде
Шемс да знамо како се крсти.
Ја ћу да ти кажем. Кад
невјерници ступе овдје, одсјећи им главе и набити на колчеве. Кад наиђу њихови,
крстиће се. Тако знамо да су њихови а да Босна није њихова. Ако наиђе неки
зубац, не мора ни да се крсти. Одма кољи. Јелјасно. Јасно.
Добар еглен, Шемс.
Пролази љето. Јах. Ове
године су овдје открили једно складиште муниције и експлозива. Јах. Колико имамо
још складишта. Четир на сваки божији дан од Рамазана до Рамазана.
Немој да се открије
више ниједно.
А сад слушај
наредбе.
Изградити трапове
за зиму. У трапове натрпати сламе. У сламу натрпати кромпира и гра. Имал питања.
Има. Немамо сламе. Само срби сију шеницу. Не каже се шеница. Пшеница. Добро,
само срби псију пшеницу. Ми не псијемо. Имамо мушмула. Не сери тамо. Немере се
против србљади ратоват једућ ошап. Не мере, ал од гра ће нам инсплодират
трапови. Кад почнемо прдит. Окренут гушчетине према отворима. Армијски евидентичар
да се брине о томе.
Слушај даље.
Мушмуле не иду у
трапове. Касно стижу, откриће вас. У трапове иду још зерделије, лијешњаци и
ораси. То је борбени комплет. Како ће се зерделије одржат. Осушиће се а прије
употребе запишат. Свако себи.
Хамза стално слуша
транзистор. Донио сам батерија, море бит до прољећа, америчке, нису турске. Ако
чује да је Сипа ујитила мене, вашег ратног командира полиције, ал мора да се
помене моје име, не излазите никуд. Чекате другог командира који ће доћи
умјесто мене. Ако чујете да је Комшић позво на устанак против Срба који се
отцјепљују, намах излазите и откопавате муницију и експлозив. Мевлуд са својом
десетином сијече коље и подоштрава га па наопако забија у земљу. Како га забит
шиљатог. Укопат у рупу, пичка ти матерна, па нагазит около.
Они који откопају
муницију и експлозив хучу у гранате и гланцају. Да се сјаје. Пишу вломастером
Попуши чедо. И чекају минобацаче.
Алмир са десетином
прави вјешала за зубца. Они га преузимају чим га доведем ја или моји. Нану му
јебем. Ко је зубац. Не зубцај тамо. Тишина више у строју. Ко у трапу.
Долазим опет кад се
прво јање ојањи. Ако драги Алах не донесе рат.
*
Трамвај тутњи у
тишини јутарњег Сарајева.
Шемс Удин се буди
сав у зноју. Фирузра му наопако рашчупана. Лијева рука му у јастучници.
Ханума, ханума, јел
била Сипа.