2297.
НИКАД СРБИЈА
НИЈЕ ЗНАЛА
ЗА ВЈЕТРОКАЗ
 

Гледам, данас Политику, само гледам, која будала више чита новине, на насловној страни раскрил Првог Будућег Предсједника. Цијела страна. Лебац пао на дно стране.

На петој страни, у дну, исто, али лијево, гдје очи неће да је злато, Предсидетељ Сербије у посети Кини. Састаће се са Државним Врхом. Пласирано близу рупе на пети чарапе. Само што није испало из новина. Горе, пак, цела страна. Напредњаци, Кандидати, Први Министар Полиције. Велике слике, црвенило, говорнице, лиери, СТЈ. Има, ради објективности да кажем, и слика Предсидетеља. Држи руке састављене испод пупка. Ко на комеморацији.

Добро. Разумем. Познато је ко уређује новине. Ко скупи уреднике Сербије целе, у канцеларију Владе, па им се укључи спикерфон, па им Шеф са аеродрома одржи краћи брифинг. Шта на насловну. Шта у наслов. Шта у поднаслов. Све у детаље. Фала шефе.

Али разумем  и један други тренд.

Србија никако да стави шајкачу у право време. Ни право време под шајкачу.

Немогуће је да Шеик Група има велики третман а Кина никакав. Одлазак Предсједника Србије у посјету Кини, на том нивоу, не спада у обичаје регионалног типа, као што је моба на косидби, бодљавина бакова и слично.

Онај ко не схвата шта данас значи Кина и шта ће значити у наредних пола стољећа, тешко може да разуме шта ће са собом.

Да ли је могуће да се Сербија толико узбриселила па да је погубила и оријентире и стране света.

Разумем и то да је Николић погрешио што је напустуио место предсједника странке. Залуд то што је син предсједник Извршног одбора. Разумем капацитете и амбиције.

Али не разумем Србију која не види куда тече време.

Време тече из Кине.

Чак су се и Америчани усрали. Довољно је да неки лаик анализира оно што САД раде по свету, па да закључи да је то копање ровова и постављање препрека Времену из Кине.

Време иде а баба не зна ни где је чешаљ.