1832.

A KO PITA

HOLANDIJU

Za Visoki sudski u tužilački savjet. Za imenovanje tužilaca. Za pravosudni sistem uopšte u Zajednici Dva Entiteta i Dva Naroda. Sa Hrvatima kao Nacijom U Pričuvi. Za dogovor bilo koje dvije stranke u Dijagnozi.

Šta je Holandija u cijeloj priči.

Nije ništa. Nije čak ni potpisnica Opšteg Okvirnog Sporazuma Za Mir. A i da jeste, šta. I niko nizašta je ne pita.

Zato je potpuno nejasno zašto ambasador Kraljevine Holandije dolazi u Banjaluku da saopšti stav o neprihvatljivosti ovog ili  onoga o odvojenom putu u EU. O nemogućoj nezavisnosti. O samostalnosti. I to u ime cijele međunarodne zajednice. U Opštem okvirnom sporazumu za mir nema Međunarodne zajednice. Niti takvog aneksa.
I zašto nam stalno nabijate na nos koliko ste para ovdje uložili. Mi smo uložili živote. A ne tražimo čak ni grobove da im posjetite.

Mogao je uštedjeti 27 litara bezina. Ostati u Sarajevu. Smijeniti Lagumdžiju. I time bi propao Sporazum sa Dodikom. Holandija bi bila ravna a Bosna mirna.

Ali Amb Holandije se ponaša kao da može nekoga smijeniti.

Kad ste tako integrativni, gospodo holandska, što niste od Beneluksa načinili Jedinstvenu Državu. Sa VTSV. JVO.

Trebao bi Bakir da napiše pismo Lagumdžiji, da Lagumdžija uputi protestnu notu holandskom Mipu.

Jer ovo je nedopustivo. Čak i za Masterkard.

A za neke ambasadore, poput holandskog, dušu bi dao nerezidentni status.

Javljaj se, malo, iz Mađarske. Ili odnekle.