понедељак, 16. јул 2012.


1716.
NE VJERUJ SARAJEVU
NI U LISABONU

Sarajevskom Političkom Krugu ne treba vjerovati ni kad bi primio pravoslavlje.
Oni imaju uhodan sistem. Dvojica prihvate, treći neće. Tri prihvate, jedan izda. Jedan prihvati, pa se popišmani.
Oni tako još od Lisabona. Kad im je Alija pokazao kako se čuva sokački obraz.
Sada, po povratku iz Banjaluke, Lagumdžija saopštava da nije prihvatljiva asimetričnost u izboru Člana P. A asimetrični Komšić jeste prihvatljiv. JGO. A on njega.
Treba im jasno reći da Republiku Srpsku ne zanima ni Sejdić ni Finci. Niti njihovo kandidovanje. Ako to ne zanima Multietničko Sarajevo, zašto bi zanimalo Srpsku.
Mada se i ja pravim budala. Ne nastoje oni da to provedu zbog Derve i Jakova. Nema više Bore i Ramiza. A nema više ni Ćele i Ramiza. Već žele Strazburske Ustavne Promjene za sebe. Kad bi nekako mogli naguziti i Srbe kod izbora za P.
Neko treba da ode kod Sorensena i saopšti mu da nema ništa od kandidovanja ostalih. Oćeš Nećeš. Za BiH ćemo žrtovati Sejdića i Fincija.
Republika Srpska ne može da se odrekne direktnog izbora Člana P. Kao i Predsjednika Republike. Jer je to garancija državnosti Srpske i konfederativnosti BiH.
Ako bi se Član P iz Republike Srpske birao u nekoj sarajevskoj skupštinskoj sali, a sjećaju se Srbi kako su najebali u toj sali, to bi bilo isto kao da bi se birao u Stambolu.