четвртак, 07. јун 2012.

STARI VEPAR GILE
Kod mog druga Didare iz Bočca, na svom ekskluzivnom i raskošnom imanju, živi Vepar Gile. Bez obzira što je ovo jedan poetski naziv, Gile je Divlji Krmak ali je kod Didare od malih kljova. Našao ga je zalutalog i izgubljenog u šumi i othranio ga. Vremenom je Gile postao atrakcija, dolazili su lovci, naročito lažovi, da uživo vide vepra pa da mogu da lažu kako je sa ovakvim ili onakvim kljovama istrčalo sedamdeset, osamdeset krmaka na njih a oni imali samo sitnu sačmu za prepelice. Dovodili su i svoje kerove da i oni vide vepra i da vježbaju progon i opkoljavanje dok ne dođu gazde.
Didara je hranio Gileta, izlio mu bazen, sagradio kućice da se Gile skloni od kiše i bio domaćin svima koji dolaze u pohode na janjetinu i gledanje Gileta.
Sad je Gile Stari Boy. Nema više snage da razgoni kerove. Uglavnom ih čeka, vrti se u krug i gleda koji će pogriješiti da zgrabi za kičmu. Zadnje noge mu otkazuju, drhtulje. kad je vidio da ga snimam, samo što nije upitao Je li to taj Hatece, jebote. Malo je roktao što je bio znak da me uvažava i da mu godi moje prisustvo. Didara ga zna pustiti po zaseoku a Gile ne pravi štetu i, nakon izviđanja, vrati se na Veparland.
Apelovao sam na Didaru da više ne pušta kerove u Giletove torove. Može li da ga zatvorim u Dnevnu Žicu a da kerovi laju okolo, bori se Didara za očuvanje svog poligona za obuku.
Pusti Gileta da ostari ko čojek.
 
 
 
 
Posted by Picasa