понедељак, 04. јул 2011.

NOLE PRIMIO SRBIJU
U ZVANIČNU POSETU
Dobar je Nole čovek, što bi rekao Nadal posljednjih pet puta. Sa sve familijom, deka, teča, mama, tata, tetka, devojka... i sa sve timom, internacionalnim, bemti zemalj... zabavlja Celu Srbiju Bre, došavši pred Narodnu skupštinu. Došao i narod. A šta će, siroti narod, dolazio je tu i pre, na mesto zločina, za razne budale, probisvete, iskrste i antisrbe, zamajavatore i gnjavatore, diktatore i muljatore, poneki put je dolazio i zbog drugih sportista, koji su to zaslužili.
Dobar je Nole čovek. Trpi one loptice koje idu dvesta kilometara na čas, Loptica lamborgini, krvtijebem, trpi Federera, Congu, Nadala, sudiju, neravnu englesku travu... a trpi i političare, i novinare, i javnosnike, koji mu se ulizuju i koji ga ramenuju, tapšaju, plećkaju, Jes, Nole, Jebote.
Dobro, Predsedatelj mora da pokaže izvesnu meru očinstva nad svim podanicima, deci i sinovima. Naročito nad onima koji uspeju nešto što Srbija ne može. Lepo je da se pred izbore uslikači sa svima koje voli Srbija. Uveren sam da bi i Toma Tomica na Noletovoj stolici u Vimbldonu gladovao glađu samo da bude blizu Noleta Radikala. Pardonče, Noleta Naprednjaka.
Ali nije dobro. Nema smisla da Srbija priređuje doček Noletu jer nije ni repom mrdnula da Nole uspe. Ne da nije mrdnula, uveren sam da je odmagala gdegod je mogla, još od one njegove sedme godine kada je dao intervju i, potuno u neskaldu sa neodlučnošću Srbije i njenom nesposobnošću da održi obećanje narodu, rekao da mu je želja i cilj Finale Vimbldona, đavo ga dečinji.
Srbiju treba da bude sramota zbog toga. Ništa je nije koštalo da pre trideset godina, kada je bilo para a nije bilo lopova, otvori pokoju akademiju tenisa u tim Dinićegionima. Sad bi imali Noletova koliko voliš.
Ovako, sve je, dabome, spalo na Noletovu porodicu. Ne da su odvajali od usta, nego su odvajali i od krvne slike i od živčane stabilnosti. Skup je, bre, taj beli sport bogatih. Sada padaju milioni ko snoplje u junu kraj Moravo tija reko, ali trebalo je dočekati magarče dok trava ne naraste.
Sad bi svi da se očešu o Noleta. Mogu misliti koliko je onih koji hoće da se očešu o njegove milione.
Nole je Celoj Srbiji, ipak, pokazao da ne treba tako da radi. Pokazao je očigledno. Pozvao je na binu svu familiju i predstavio ih. Ovo je Deda, odi deda, Ovo je baka, odi bako, Ovo je tetka... hteo je Nole da poruči Srbiji. Porodica, Srbijo, Zajedništvo. Ima mesta i za deku i za teču. Ja jesam Predsedatelj tih travnatih, dvoranskih i šljakastih državica diljem sveta. Ali bez njih, bez ovih sa mnom, nema ništa, Srbijo. A ti, Srbijo, nisi ni mene mogla da okupiš. Dobro ovo on ne bi rekao, fin ej Nole momak. To je moj začin.
Bilo bi logično da ti mediji, te printane kupusare i elektronske ekranuše, objave ovakvu, bre, vest: Danas je Nole, što je duža reč od No1, poznatiji kao Novak Đoković, pobednik Vimbldona i još sijaset tih turniresa, u kraću, zvaničnu i prijateljsku posetu primio Srbiju. Sve sa Predsedateljem.