NEKULTURNI SLOVENAC I DOBRI DOBRICA
Već četrdeset godina čitam novine. Dosadile mi. Znam šta će da napišu. A kako se bavim ovim poslovima dnevne političke mješalice, znam i šta će ko da izjavi. Odavno sam prevazišao blok čitanje silazeći niz stupac cik-sak linijom. Sada novine samo gledam i uočavam ključne riječi. Naprimjer: Ognjen. Stomaraka. Mihajlica. Pička. Jedna.
Gledam, tako, večeras Sandžački Danas, koji izlazi u Beogradu. Srbin. Demokratija. Belgija. Ništa nisačim. Nazad, u fazu konstrukcije plana, što bi rekao kojot koji nikad ništa da ulovi. Dobrica Milovanović, pomoćnik gradonačelnika Kragujevca, bre, izvestilac Kongresa Saveta Evrope o stanju demokratije za Beligiju i Nemačku. Idi, bre.
Kaže Dobrica, aplicirao za to mesto izvestioca. Tender, jebote. Posao izvestioca podrazumeva upoznavanje sa stanjem demokratije i ljudskih prava, posete, razgovore, podnošenje izveštaja. A nakon toga rezolucija, deklaracija, ako treba.
Za Belgiju, što me zanimalo naročito, dobriči Dobrica natenane. Flamanci uslovljavaju kupovinu nekretnina na svojoj teritoriji poznavanjem flamanskog jezika. Šta ti je dostignuće. Da su Srbi i Srbija znali da uslovljavaju Šiptare da, prilikom kupovine zemlje od Srba na Kosmetu, kažu baklava, ne bi danas Kosovo bilo većinsko šiptarsko nego bi sva Srbija, zajedno sa sve Tadićem, uzvikivala: Mi nikada, ali nikada, nećemo posegnuti za teroitorijalnim delovima Albanije. Umesto... znate vi dobro šta.
Dobrica mirno besedi o svemu kao i o činjenici da je Kongres Saveta Evrope u decembru 2008. na osnovu njegovog izvještaja, usvojio Rezoluciju kojom je Belgiji naloženo da svoj zakon o lokalnim izborima prilagodi Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi.
Nigdje Dobrica ne kaže: Belgija mora da raskrsti sa svojom prošlošću, Belgija mora da se odrekne..., Flamanci moraju da se izvinu Valoncima..., Valonci treba jednom za svagda da...
I tu se sjetim Jelka Kacina. I on je neki izvestilac. Ali ni sličan ovom Srbinu Dobrici, Četniku jednom. Ko zerdelija banani. Razmišljam da taj SE nije uveo novi rang, Jurišni izvjestilac. Pit bul izvjstilac. Sunce ti ne jebem. Nisam primijetio da Kacin razgovara, posjećuje, konsultuje se. Samo sere. Ubija živu silu sasređenom vatrom. Srbima na celom porodičnom drinskom stablu izmetence zamre i sledeni se od straha kad se Kacin sprema da nešto izjavi.
A Dobrica onako dobar, smiren čovek, obrazloži, konsultuje se, proverava pa onda izveštava. Sada ga stalno po Evropi zovu da drži predavanja, iznosi primere, učestvuje u raspravama na zadatu temu. A od Kacina svi bježe kao od usrane ponjave.
Kako to da je Kacin Slovenac tako nezgrapan i nekulturan a Dobrica Srbin Srbijanac tako europljanin i intelektualac.
Biće da su kod Jelka Sa Dna Kacina u pitanju psihodelije iz mladosti rane. Predmržnja. Predrasuda. Naciosadizam. A kod Dobrice evropejstvo Svetozara Markovića, npr.
Kad slijedeći put vidim Kacina, maršnuću ga.
Marš, bre, u Srbiju i nauči se uljudbi o demokratiji i ljudskim pravima.
Već četrdeset godina čitam novine. Dosadile mi. Znam šta će da napišu. A kako se bavim ovim poslovima dnevne političke mješalice, znam i šta će ko da izjavi. Odavno sam prevazišao blok čitanje silazeći niz stupac cik-sak linijom. Sada novine samo gledam i uočavam ključne riječi. Naprimjer: Ognjen. Stomaraka. Mihajlica. Pička. Jedna.
Gledam, tako, večeras Sandžački Danas, koji izlazi u Beogradu. Srbin. Demokratija. Belgija. Ništa nisačim. Nazad, u fazu konstrukcije plana, što bi rekao kojot koji nikad ništa da ulovi. Dobrica Milovanović, pomoćnik gradonačelnika Kragujevca, bre, izvestilac Kongresa Saveta Evrope o stanju demokratije za Beligiju i Nemačku. Idi, bre.
Kaže Dobrica, aplicirao za to mesto izvestioca. Tender, jebote. Posao izvestioca podrazumeva upoznavanje sa stanjem demokratije i ljudskih prava, posete, razgovore, podnošenje izveštaja. A nakon toga rezolucija, deklaracija, ako treba.
Za Belgiju, što me zanimalo naročito, dobriči Dobrica natenane. Flamanci uslovljavaju kupovinu nekretnina na svojoj teritoriji poznavanjem flamanskog jezika. Šta ti je dostignuće. Da su Srbi i Srbija znali da uslovljavaju Šiptare da, prilikom kupovine zemlje od Srba na Kosmetu, kažu baklava, ne bi danas Kosovo bilo većinsko šiptarsko nego bi sva Srbija, zajedno sa sve Tadićem, uzvikivala: Mi nikada, ali nikada, nećemo posegnuti za teroitorijalnim delovima Albanije. Umesto... znate vi dobro šta.
Dobrica mirno besedi o svemu kao i o činjenici da je Kongres Saveta Evrope u decembru 2008. na osnovu njegovog izvještaja, usvojio Rezoluciju kojom je Belgiji naloženo da svoj zakon o lokalnim izborima prilagodi Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi.
Nigdje Dobrica ne kaže: Belgija mora da raskrsti sa svojom prošlošću, Belgija mora da se odrekne..., Flamanci moraju da se izvinu Valoncima..., Valonci treba jednom za svagda da...
I tu se sjetim Jelka Kacina. I on je neki izvestilac. Ali ni sličan ovom Srbinu Dobrici, Četniku jednom. Ko zerdelija banani. Razmišljam da taj SE nije uveo novi rang, Jurišni izvjestilac. Pit bul izvjstilac. Sunce ti ne jebem. Nisam primijetio da Kacin razgovara, posjećuje, konsultuje se. Samo sere. Ubija živu silu sasređenom vatrom. Srbima na celom porodičnom drinskom stablu izmetence zamre i sledeni se od straha kad se Kacin sprema da nešto izjavi.
A Dobrica onako dobar, smiren čovek, obrazloži, konsultuje se, proverava pa onda izveštava. Sada ga stalno po Evropi zovu da drži predavanja, iznosi primere, učestvuje u raspravama na zadatu temu. A od Kacina svi bježe kao od usrane ponjave.
Kako to da je Kacin Slovenac tako nezgrapan i nekulturan a Dobrica Srbin Srbijanac tako europljanin i intelektualac.
Biće da su kod Jelka Sa Dna Kacina u pitanju psihodelije iz mladosti rane. Predmržnja. Predrasuda. Naciosadizam. A kod Dobrice evropejstvo Svetozara Markovića, npr.
Kad slijedeći put vidim Kacina, maršnuću ga.
Marš, bre, u Srbiju i nauči se uljudbi o demokratiji i ljudskim pravima.
