четвртак, 4. јун 2009.

USAMLJENOST KAO POLITIČKA TEŽINA
Adnan Terzić, jedan od Ešdaunovih momaka, drugi je Čavić, Dragan, koji su, po priznanju samog Ešdauna, karijerama platili družbu sa njim, moj pradjed Toman bi rekao: popućkali na izborima i u strankama, kandidovao se za predsjednika Esdea. Dobio je 19 glasova od skoro 800 delegata kongresa. Nemojte da bude na nacionalnoj osnovi, ali da sam se ja kandidovao, dajem lijevu nogu sa kopačkom, dobio bih više.
Taj gorepomenuti Dragan Čavić krenuo je u formiranje stranke a to znači opštinskih odbora. Očekivao je masovnost, ili barem masovan prelazak iz Esdeesa, njegovog Esdeesa, ej. Završilo se tužno, nigdje nikog, i činjenicom da je Bosić, nekidan, kada je trebalo da se nađu kod Predsjednika, rekao: neću da vidim tog smrada. Čavićeva stranka je nastala pod dekom ambasador, mada fabrika tih deka više ne postoji. Dakle, saradnja sa inostranstvom se nastavlja a inostranstvo je, poznato je, uvijek je na strani Republike Srpske. Saradnja sa političkim inostranstvom stacioniranim u BiH, naziva se inostranstvenost, kao posebna vrsta zločina iz strasti.
Mladen Ivanić, Veliki Guru Ekspertizma, imao je sve što ti politika pruža. Formirao je stranku i odmah došao na vlast. Imao je mjesto predsjednika Vlade Republike Srpske, mjesto u Savjetu ministara, u raznim parlamentima, imao je, čak, potpuno nezasluženo, pruženu ruku Esenesdea, da bude u koaliciji i ništa ne radi a bude zaslužan. On i njegova Pedepe. Onda je došla deka i rekla: odmakni se od onih, Dodika i seljaka, njih ćemo srušiti a ti ćeš ujahati na belom konju.
Danas, baš kada mi je na um pala ambasador deka, svi instrumentalizovani i podjramljeni mediji javljaju da su Pedepe, i Ivanića, napustili narodni poslanik Dragan Mikerević i još dvoje odbornika iz Doboja. Nema veze, kaže ekspertist.
Moja pradjed Toman mi je govorio: Nemoj, sinko, nikad u politiku, ali ako ideš, onda gledaj da je to masovna politika. Možeš imati i program, i pare, i biti ekspert, i biti dobar sa Inglezima i inostranstvenicima, ali ako nemaš mnogo glasova, nisi ništa. Kogod naiđe putem, a digne mu se, gotov si. Mada se trebaš čuvati i onih kojima se ne digne.
Vidim, ovi, gorepomenuti, nemaju straha od nemasovnosti. S njima još treba da se združe Napoleon iz Bosanskog Novog, takođe osvjedočeni masovik, i Aladža Krsmanović iz Foče koji ima namjeru da otcijepi pet, šest socijalista od Đokića, jer on je njihova budućnost i oni računaju na njega.
Imajući u vidu sve što sam ovdje rekao i prepričao, zaključujem da je politika, u stvari, nekad moć, nekad folklor, nekad efikasnost, nekad ornament, nekad program, nekad fol, nekad rezultat, nekad ekspertiza, nekad ideologija, nekad opsjena, nekad masovnost, nekad usamljenost.
Nekad snažna, nekad tužna.