СВИ СУ ПРОТИВ НАТО ПАКТА
И СВИ ЋЕ ГЛАСАТИ ЗА ВУЧИЋА

 
А Вучић, Вучићева Србија, додуше, нешто више од претходника, учинио је за НАТО много, премного. Скоро је подвео Србију под НАТО.
Што је виши стадијум од Чланства.
Самим одустајањем од Косова, од 1244, Вучић је Србију увео у НАТО.
Људи се сјећају Нацистичког Бомбардовања Србије.
Сваког дана се сјећају. Исказали су то сад за годишњицу, исказују и на јавном интернету, скоро сваки дан.
Али Вучићева Србија мирно ради своје. Већ десет и више година.
Потписује Бриселски Споразум. Што је директни улазак у НАТО.
Осуђује Русију, уводи Санкције Бјелорусији.
Што је директан знак Чланства у НАТО.
На све то што ради Шизоје, ћути Сисоје.
Повремени изливи нису рушење правила.
Како је то могуће.
Могуће је објашњење само спомоћу моје Теорије Ирационалности Избора.
Сисоје ће гласати ирационално, за Вучића, мада му је олакшавајућа околност што нема ни бољег ни горег, како би прикрио свој подсвјесни страх од вјетрометина, које су традиционалне на овом подручју.
Тај подсвјесни процјеп ће се затворити малом чињеницом – Имамо Председника.
Сад можемо четири године да будемо равнодушни.
То Колективно Равнодушје Србије, Сисоја, националних и политичких Срба, историјски је условљено.
То може промијенити само градња најмање једне Велике Националне Странке.
Србија је већ цијели вијек нема.
Не може то, у Србији, да надомјести Странка Краљ, Странка Чича Дража и странка Антититиста.
Да постоји ВНС, ниједан Вучић не би могао ово да ради и да побјеђује.
Ну. Србија, упораво, иде у супрпотном смјеру.
Она уситњава, дроби, мрви своју Политичку Сцену.
Добро. Те радове изводе западни молери а домаћи се само прикључују.
Тако свако може да буде Председнички Кандидат. А иза себе нема ништа и никога.
Једино ВНС може покренути Чланство, Бираче и Симпатизере, Националисте, на велике протесте или подрушку. Кад затребадне.
Ако немате Велику Националну Странку, имате милион Вучића и једну Лезбачу.
Политичка Сцена вам је преплављена Шерпаџијама.
Тако, Сисоје не гласа. Сисоје сиса.
Што ће бити и сада.

 

СЛИЈЕДИ ЕУНАТО ПРЕСИЈА
НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
И СРБИЈУ

 
С тим што су двије Српске Државе у различитим унутрашњим положајима.
Вучићева Србија је колаборациона, девастациона.
Република Српска је суверенециона, идентициона.
Вучићева Србија је поданичка.
Република Српска је мирнодопско ратничка.
Послије пораза у Украјини, на коју су деценијама бацали све карте, Нато Западњаци ће настојати по сваку цијену да прекрију Српски Балкан.
Ако им остане тај Нуклеус без покрова, то може да буде опасно, јер је Мађарска уз то подручје. Бугари никад никоме нису били вјерни. А Румуни су, као и Грци, Православци.
Што значи да је Русија ту, преко Равнице.
Ако, пак, поклопе Српски Балкан, довољно уврну гркљан и муда, могу бити мирнији.
Србија је добро клекла у неколико недјеља Украјинске Кризе. Руске Кампање у Украјини.
Запад није толико очекивао.
То значи да ће, након Вучићевих Избора, још јаче да притисне Србију.
Знајући да Русија нема кад да се тиме бави.
Република Српска је већ под неколико офанзива.
-        Руководство Српске је криминално
-        Оптужбе за Сецесију
-        Рушење Дејтонског Споразума
-        Санкције
-        Изолација
-        Издајничка Опозиција.
Оне ће се интензивирати.
Већ је на сцени онемогућавање финансијских токова из ЕУ.
Циљ ЕУ, Ам Бриселаша, свакако је одржавање Избора у БиХ.
На било који начин.
Јер. Завршени Избори, које ће они признати, отварају им  могућност „легалног“ дјеловања. Гдје је Сарај Чадор, Босна.тзв, једина адреса и испостава.
Ако се избори бојкотују или се онемогуће, то значајно слаби Испоставу, слаби Унитаризам а јача Српску и Хрвате.
Други колосијек на коме ће дјеловати, гдје може бити и Србија, јесте убрзани кандидатски статус, лажни убрзани пут Еуинтеграција а тиме и стварни пут Натоинтеграција.
Ту се Србија опирати неће.
Што Републици Српској отежава борбу и позицију.
Било којег корака на том лажном путу Еуинтеграција, треба се добро чувати.
То је механизак увлачења у овисност.
Грантови, јевтини кредити, „помоћ“, фондови... само су Систем Санкција. Држање на уздама.
Треба погледати Мађарску.
Има одобрена средства, по уходаном механизму.
Али их Брисел не да.
Сваки корак према ЕУ, губитак је Суверенитета.
Сваки корак ЕУ према Српским Државама, двокорак је Окупације.
 

 

ВУЧИЋ ЋЕ ДА ПОБИЈЕДИ,
СРБИЈА ЋЕ ДА БЛИЈЕДИ,
СИСОЈЕ ЋЕ И ДАЉЕ
СМИРОМ ДА СЈЕДИ

 
Не треба кривити Вучића.
Сисоје, Србија, је таква.
Србија рађа Вучиће.
Док код других пролазе године, код Србије пролазе Вијекови.
То је први искористио Комунизам.
Потом Запад.
Вучић је ту ситна болесна риба.
Али је, послије Распада СФРЈ, учинио највише да Србија дође у потпуно колонијални положај, да немере себи, да не влада собом  и да нема никакав маневар.
Србија је савршено слушала Титу и сада може да слуша кога оће.
На том слушајућем синдрому јахао је Милошевић а ни он ни Србија, нису знали куда јашу.
Сада ће Србија да сазна.
Али ће бити касно.
Србија је доведена у ситуацију да према Западу нема маневра.
Запад одрђује летове за Москву, осуде Русије, креира спољну политику, Пет Квинташа је најважнији политички и уставни орган у Земљи.
Србији се може запријетити блокадом имовине, трансакција и увоза. Као и Русији.
То што се појављују димови око НИС-а и слично, то треба схватити озбиљно.
Шта Србија може да учини.
Веома мало.
Јер није мислила на вријеме.
Курти удара са југа.
Он не да да Срби учествују на предсједничким Изборима.
Он, дакле, може да дјелује агресивније него независна Црна Гора.
Косову, више, и не треба признање Београда.
Србија долази у ситуацију да њој треба признање од стране Косова.
Вучић ће да побиједи.
Све је потчињено Вучићу.
При томе је опасно да је много више оних који су се потчинили Вучићу, него оних које је потчинио Вучић.
То ће довести до апсолутне изолације Србије.
Русија ће давати традиционално склоне изјаве али неће моћи да подузме много.
Кина ће да чека боље вријеме.
ЕУ неће ништа учинити да прими Србију у чланство. А, и ако је прими, Србија ништа од тога неће имати.
ЕУ и НАТО имају од Србије и сада све што пожеле. Зашто би је учлањивали, примали и правили од ње некога равноправног Њемачкој или некој другој земљи.
Циљ је да Србија буде неравноправна, остане неравноправна и да буде све неравноправнија.
Вучић ће да по биједи.
Сва кандидатска предсједничка сцена пакована је тако, од стране Запада, као и он.
Вучићу нема ко да се супротстави.
Пар инетелектуалаца не могу да буду Политички Фактор.
Ништа се неће промијенити.
Пинк ће промијенити формат Задруге.

 

УМИЈЕЋЕ ПОЛИТИЧКОГ
КОМУНИЦИРАЊА СА БИРАЧИМА
 

Бирачи нису Јавност.
Гласање на Изборима није гласање на Еуросонгу.
Највећи дио Политичких Актера, Бирачи не желе да разумију а највећи дио Политичких Актера Бираче никако не разумије.
Стога је Политичка Сцена полигон опште какофоније.
То је неартикулисани оркестар без сврхе и циља.
Причај само нек се прича. Излази са Ставовима о свему и свачему. Лупај ко Максим по дивизији. Мисли да сви једва чекају шта ћеш ти да кажеш.
Право је чудо како неки Актери добију у ту шаку Гласова.
То се догађа само захваљујући чињеници да је Гласање Ирационалан Процес.
Бирач има став и мишљење о свему.
Политичка Странка и Политичар тешко могу то мишљење промијенити.
Могу оно које није везано за Изборе и конкретну политичку сцену.
Уз помоћ других масовних актера.
Нпр, можете некога убиједити да су Руси кровлочни агресори, иако раније није тако мислио.
Али то не значи да би он узео пушку и борио се против Руса.
Слична ситуација је и са убјеђувањем за Изборе.
Можда можете неког Бирача убиједити да је његова или нека Странка, лоповска и криминална.
Али, то не значи да ће гласати за вашу Странку.
Како га убиједити да гласа за вашу Странку.
Скоро никако.
Зато што људи из Странака, скоро никад, не причају о себи, не нуде себе, свој Програм и своје Ставове. Они само пљују по другима, очекујући да ће им се то вратити као Гласови.
Коликогод су Политичке Странке масовне, коликогод процената Бирача излази на Изборе, централна тачка је Појединац.
Његова Свијест и Подсвијест.
Она није само политичка.
То Странке не знају или занемарују.
Укупна Свијест и Подсвијест утичу на политичку одлуку на Изборима.
Укупна Свијест Појединца је подијељена.
Он о општим  стварима и координатама има песимистично или негатовно мишљење, често или најчешће.
Оно што је даље од њега, то му је црње.
Када је у питању његов положај у том координатном систему, он има позитивно или зауставно мишљење.
То је начин да се брани од менталне пресије и сумрачне перспективе.
Онај ко том Бирачу непрестано шаље апокалиптичне поруке о општим питањима, Људи одлазе у иностранство, Власт изолује, ризикује, енергенти и храна ће поскупити, све је пропало и покрадено...
Неће код Бирача, Појединца, постићи ништа.
Странка мора да дође до Појединца и предочи му било шта о његовом положају.
Постигне синхронизацију.
И искористи његово мишљење о томе.
Покуша да га претвори у Глас.
Политичке Странке о свему овом мало воде рачуна или не знају ништа.
Ако је Велика Странка, Лидер зна све, остали не знају ништа. А не смију да га питају.
Агенције које се појављују, као наплаћујуће или манипулативне, могле би да помогну, да окупе стручњаке за Свијест и Подсвијест. Али, оне не знају ништа о политичком спектру. Не знају ништа о томе како функционише Странка. Оне не могу да знају више о томе него Странка. Коликогод Странка мало зна.
Једини излаз је унутарстраначко школовање и тријерисање кадрова на дуги рок. У свим фазама страначког посла. И њихова стална веза са Хоризонталном Организацијом. Појединцима.
Што је могуће код великих и озбиљних Странака.
Остали морају да нађу Мечку, Мало Мајмунче, Нереалну Прилуду... па, шта укупе, укупе.
 

 

САРАЈЕВО ЈЕ ДАЛЕКО ОДМАКЛО,
ТУРЦИ ОСМАНЛИЈЕ НИКАД
НИСУ ИМАЛИ НИКАКВЕ ИЗБОРЕ

 
Жељка Комшића је Султан поставио на чело Санџака Херцеглук Босанлук.
Бакираши, са свом својом историјском и подсвјесном позадином, Хрвате у БиХ сматрају удаљеним Санџаком.
За Главног Санџаклију, Санџак Бега, нису ни предвиђени Избори.
Жељко Комшић је сарајски изборни поклон убогој хрватској Сиротињи Раји.
Зато су „пропали“ преговори о измјенама Изборног Закона БиХ.
Они нису пропали, они нису могући.
Потпуно је бесмислено допустити некоме да ти нешто отме па, онда, са њим преговарати о томе да ти неку шаку од тога, врати.
Хрвати и Срби су у сличној ситуацију у погледу тога.
Само, Срби имају Државу Српску.
Јер су је основали и за њу се борили, и гинули, у Рату Опстанка.
Борили су се, и гинули, и Хрвати. Али не за свој Опстанак, већ за Хрватску и за Сарајевску БиХ.
Јебихга.
Ну.
Ситуација је слична јер Границе Републике Српске су међународне, дејтонске. Као и границе Жупанија, Хрватских Кантона. Оне се могу промијенити само Ратом, након којег ће Велике Силе то да верификују.
Јасно је било, од почетка, да Сарајево неће дати из шака оно што је отело. Чак и ако не кандидују, сада, Комшића, они желе да сачувају ту могућност. Они мисле да вријеме ради за њих, Бакираше Унитаристе.
Пошто је то било јасно, претпостављам да Хрвати, ХДЗ БиХ, ХНС, имају план активности за ову ситуацију која је „пропала“.
Могуће су многе варијанте.
Најцјелисходнија би била она у којој би Хрвати, гдјегод их има око Бирачких Мјеста, потпуно бојкотовали Изборе.
Обавивиши, претходно све процедуре, кандидовања, пријављивања и слично.
То јесте, наизглед, анархистичан потез.
Он није срачунат да обори Комшића, и омогући Човићу мјесто Члана П.
Тај потез треба гледати као важну битку у борби против Сарајевског Унитаризма.
Који је већ прогутао Хрвате.
И чека се само да почне да прежива.
Тада ће се видити, на бирачким мјестима и по бирачким списковима, да Хрвати нису били на Изборима.
Након тога, ХНС може те Изборе прогласити неважећим.
Република Српска може одбити да учествује у формирању Парламента, ПС, и Предсједеништва БиХ. Онда нема ни Савјета Министара.
Република Српска може то објаснити чињеницома да је бесмислено, у БиХ, било шта радити удвоје.
ХНС може да прогласи Херцег Босну, једноставним удруживањем Хрватских Жупанија.
То није противдејтонска дјелатност нити рушење БиХ. Јер нигдје у Дејтону, у његовом Уставу, није забрањена сарадња и повезивање Жупанија.
Потом Хрвати, о свему, могу да разговарају са те позиције. Која је јача и боља од садашње. Јер се све адресира на Човића.
Одбијање Избора, њихово одлагање, продужава садашње стање.
Бојкот Избора отвара могућност да се садашње стање затвори.
Не знам шта ће урадити Хрвати.
Штагод ураде, и њихово пропадање и борба, биће дуге и тешке.
Као и борба за Самосталност Републике Српске.

 

УКИДАЊЕ АКЦИЗА ЈЕ
БРАВАРСКА РЕИНСТАЛАЦИЈА ЧИПОВА

 
Кад га Бравар узме репрограмирати спомоћу Бренера, Пајсера и Челичне Четке.
Сарајска Школа рушења Републике Српске схвата да је исрпила све могућности насиља над Уставом, све могућности волунтаристичког Унитаризма, све лажне симпатије и подршке Запада.
Остао јој је још само унутрашњи непријатељ, Противсрпски Конзорцијум СДСПДП и неки мали арсенал подмуклих потеза, камуфлираних тобожњим популизмом или еуинтеграцијским и поднатовским путем.
У те Кучине упетљале су се Српске Курчине из вођства СДС и ПДП.
И предложили Закон о укидању Акциза на бензин и дизел.
И одмах рекли колика је то уштеда по резервоару.
Срећом, Широке Народне Масе су јебали много љепши, куратији и окрутнији од двојца Шарке – Боренке.
Па је цијелу ту зајебанцију Народ, на који се СДСПДП тако често позива, примио потпуно равнодушно.
Не треба бити никакав економист па знати да то појединцу ништа не мопже да донесе. Може само да осиромаши Буџет Републике Српске.
Одмах сам рекао да то није економска мјера већ политичка.
Она је срачуната на рушење Републике Српске.
Неко други мора да плати елиминиацију средстава од Акциза, из Буџета. Или да се нешто што је усвојено, одбаци и прогласи немогућим за финансирање.
СДСПДП на тај начин руше Буџет који је усвојен у Народној Скупштини.
О таквим  стварима, најприје треба да се изјасни Народна Скупштина Републике Српске а не Чешојајци из СДС, ПДП, СДП...
Да тај потез са укидањем Акциза може да донесе сто хиљада гласова СДС-у и ПДП-у, то би се некако могло и разумити.
Ну.
Не може да донесе ни хиљаду.
Што значи да Противсрпски Конзорцијум СДСПДП не мисли на Републику Српску, већ само на Сарај Чадор и на Запад.
Не мисли, чак, ни на себе.
Број Гласова је једино мјерило квалитета и обима рада за Републику Српску.
Ако стално добијаш мало Гласова, Бирачи, дакле, знају да мало и радиш за Републику Српску.
То се тешко може избрисати јевтиним политичким протезама.
Акцизама, Западом, Мртвозорништвом, Анархијом...
Стога су Акцизе још једна Четерсница коју је себи приредио СДС.
ПДП је одавно мртав.
 

 

НИШТА У БиХ НЕ ФУНКЦИОНИШЕ,
НИ УСТАВНО НИ НЕУСТАВНО,
И НИКО НЕ ПРИМЈЕЋУЈЕ

 
То значи да нико не примјећује да БиХ не постоји.
Са стране, из ЕУ, нико жив не може да прецизно каже да ли је Члан Предсједништва БиХ, Бисера Турковић или Жељко Комшић.
Онима у УН, Члан Предсједништва Светозар Алкалај.
◘ Не функционише Предсједништво БиХ, дакле.
Не само зато што се у њега ушуњао Нежељко Комшић, трипут, ко да је Србин, СМЈЖ, већ и због тога што, то Предсједништво, не  може да обавља своју Уставну дужност.
Оно што је његова дужност, то по Европи просерава Бисерка.
Ако је Бисера, не значи да сере бисере.
◘ Не функционише Савјет Министара.
То није због актуелне Кризе у БиХ. Већ због тога што то више није изворно дејтонско, уставно тијело цртица Орган, које је помоћно Предсједништву БиХ и које се састоји од три национална ротациона члана.
◘ Не функционише Уставни Суд.
Ни кад њиме управљају сарајевски муслимани.
◘ Не функционише БХРТ.
◘ ...
 
Списак свега постојећег а нефункционалног, може да буде дугачак ко стари кинески свици.
Босна и Херцеговина постоји, дакле, без свих тих институција.
Постоји зато што је подијељена.
Зато што Сарајево, тај усмрђени котлински средњевјековни Караван Сарај, не значи ништа.
Зато што и не може да значи ништа.
Зато што постоји Република Српска и Електропривреда Херцег Босне. Хрвати не користе Жупаније, које су њихове, а то би могло да буде једнако ефикасно оруђе у Федерацији БиХ, као и Република Српска, Србима, у БиХ.
Срби и Хрвати су у ових двадесет пет година, постигли много у нефункционисању сарајског, муслиманског, бошњачког Територијалног Унитаристичког Нацизма.
Хрвати су мало каснили. Добро.
То значи да требају, Срби и Хрвати, наставити са том политкиком, темељнијим и одлучнијим корацима.
Чак и ако од хрватских измјена Изборног Закона не буде ништа и поново буде изабран онај Ћенифко, умјесто Хрватског Члана Предсједништва.
И то се може претворити у хрватску корист.
Зато постоји Политика.
Српска, пак, мора наставити путем народноскупштинске самосталности и повратка уставних надлежности.
Успут би могла обесмислити многе неуставне институције, једноставним  повлачењем Срба.
Из БХТ, нпр.
Сви ће видити да су те институције бесмислене а Срби ће се спасити статуса Кезметехерана.
Да није БиХ, не би се имало ђе ни у чему, похвалит Србе и Хрвате.
 
 
 
 
 
 

 

КАКО ТУМАЧИТИ ОБРАЋАЊЕ
ЧЕТВЕРОЧЛАНЕ БАНДЕ
ИЗ БиХ У БРИСЕЛУ

 
Као и Борељево постројавање Предвојничке Обуке у Бази Бутмир код Сарајева.
Призмена западна манифестација.
Запад жели да покаже да су они укључени, посвећени и фокусирани, да је БиХ њихова територија, иако још немају Лабораторије за вирусе и друге куге.
Унутра, пак, у БиХ, значења су осебујнија.
◘ У Бриселским Институцијама се не служи алкохол па Грађанина Комшића нису звали него му дали видеоигрицу да се обрати.
◘ Бриселски комитет за ОНО и ДСЗ, имао је страх да Комшић не осрамоти муслимане БиХ које представља.
◘ Муслимански капацитет Џаферовића да представља муслимане БиХ, оцијењен је довољним па није било потребе да их представљају два муслиманска Члана Предсједништва.
◘ Имиграцијски Комитет ЕУ се препао да Комшић неће тражити азил.
◘ Позивање Човића у Брисел значи да се подржава хрватски интерес у БиХ.
Могло би се догодити да се измјене Изборног Закона, прилагођене Дејтонском Уставу и дејтонској конструкцији БиХ, догоде на вријеме за овогодишње Изборе.
◘ Сарајево, тада, остаје без једног фронта.
На дуги рок ту нису имали никакву шансу за добитак и отимачину. Као што немају ни код повратка уставних надлежности Републике Српске.
◘ Сарајевској политици неоосманлијског територијалног унитарног Нацизма, остаје да Републику Српску иментује Сецесионистима и Сепаратистима и да извикују да је Српска друга резиденција Владмира Путина.
◘ ЕУ зна какво је стварно стање. Али ће подржавати Сарајево и даље. Да се представља смијешним. Као што је подржавало и Зеленског.
◘ Прихватањем измјена Изборног закона према хрватским дејтонским и уставним позицијама, Српска губи једног савезника у борби против Унитарног Нацизма Сарајева.
Али, добија, барем, повременог савезника у Предсједништву БиХ.
◘ Република Српска не смије да одустане од покренуте практичне активности Дејтонске Самосталности.
Повратак једне по једне надлежности је гаранција стварне Самосталнопсти, када дође вријеме.
Политички потези који се на вријеме повуку, и оду далеко, немају снаге да се осврћу и гледају како  би се вратили на почетак.
 

 

НАЂИТЕ СЕБИ НЕПРИЈАТЕЉА,
ДА ВИДИТЕ ШТА СУ МЕДИЈИ

 
Генијална је самообмана, Ја не гледам Телевизију.
И  мисли да је спашен.
Све мање Новина се продаје а Људи све неписменији.
Нико ни са ким нема дотицаја а Мржња све дубља.
Заборавите Телевизију и Новине.
Медији су све.
Медији су све остало.
Чим свој Мобилни узмете у руке, вас су прогутали Медији.
Медији су микровални уређај који вас загријава на оптималну мјеру. Нећете се никада препржити али никада више од вас неће бити ништа.
Да ли се можете одупријети.
Можете, ако имате огромно знање, координате и националну свијест.
Значи, не можете.
Кад избије неки Рат, као руски улазак у Украјину, онда сте у прилици, ако имате нешто мало барем од једног од оног трога малоприје поменутог, да схватите сву подмуклост Медија.
Сви Ратови Запада, од 45е, агресије, уништења, рушења, убијања, нису изазвали ни милионити дио гађења, лажи, сатанизације и мржње као Руски Улазак у Украјину.
За све то вријеме, Медији су имали исту подлогу и исту оријентацију. Радили су против Русије, Кине, Срба... радили су протива Вас.
За разлику од Русије, Кине, Срба... ви сте у томе уживали.
Надам се да је за Западне Медије све јасно.
Овдје, у Републици Српској, и околном иностранству, постоји неколико батаљона Медија.
◘ Западни Противсрпски Медији. Они су против Срба и протви Српске. Неки од њих се, чак, и зову српски.
Они објављују тобожње појаве, трендове, феномене, освјетљавају... али увијек са исте стране и увијек против Српске. Они су увијек на страни оних на чијој је страни и Запад.
Они су против Републике Српске али то прикривају лажном објективношћу у којој се истиче непрестано форсирање „друге стране“. Истих људи, истих фаца, истих Пушилаца.
Њих директно плаћа Запад. Они су у власништву Запада.
◘ Српски Таблоиди који, кобива, раде за Србе а раде против Срба. За садашњу Власт у Србији. Они се простиру и на Републику Српску, зато су ми занимљиви.
Они пласирају садржај који је примјерен Србима Будалама. Они им пишу као да су Срби Будале.
То је феноменална симбиоза прикривених Западних Медија и Издајничке Прозападне Власти у Београду, која се молује Српством, државом Србијом, опен парадајзом, еупутем...
◘ Западне Телевизије. Чисти Медијски Нацизам.
◘ Пинк Телевизија, Хепи... рентгенска сифилизација српског мозга.
◘ Домаћи кокошарско- јајарски медији, исто под етикетом Српски.
Они раде по идеологији Џепа свог власника, по налозима Удбе, по колективним аутистичним узусима ишчашених Срба... Они се, сезонски, стављају у дизгине. Али, обично имају више кајаса, неке трају годинама а друге се мијењају.
◘ Државни Медији, Медији Власти. Они су у најтежој позицији. Не могу да се са другима такмиче у њиховим прољавим дисциплинама, имају обавезу да пласирају званичан садржај који мало кога занима и коме мало ко вјерује.
◘ Нацистички Противсрпски Територијалистички Неоотомански Медији из Сарајева.
*
Све то доводи до опште а темељне разградње Свијести, колективне и свијести Појединца.
До унижавања Јавности и девастације Јавне Културе.
До посвудашње Јаловости.
Па, тако у Републици Српској, данас, нема ниједног „новинара“ који би значио било какво повјерење и озбиљност.
И ако има, за њега не зна више од 120 читалаца.
Тридесет година Демократије и Слободе, а ниједног Новинара.
Новинар више није могућ.
Медијски Публикум не пита Ко каже. Шта каже. Пита Како каже.
Тако су Медији генетски промијенили Јавност која нема потреба за чињеницом, истином, објектвним предочењем.
У сваку Свијест Појединца, убацили су силиконе. И сваки Појединац мисли да зна све. Не цијени ништа.
Чак ни те Медије. Али поносно робује под њима.
 
 
 
 
 
 

 

ПРАВО НАРОДА НА ОПСТАНАК.
ТО ПРАВО НЕ ПОСТОЈИ.
СВА ОСТАЛА ПРАВА СУ ТУ
ДА ПРИКРИЈУ ТУ ЧИЊЕНИЦУ.

 

Запад је креирао два Свјетска Рата како би неким Народима приредио Нестанак.

Индијанци су истријебљени прије него их је неко успио назвати Народом.

Пред општом опасношћу нестанка, Људи су формирали Државе. А, други Људи су Државе користили као инструмент за реализацију Нестанка других Народа.

Људска права су читаво подручје Права, Филозофије и Политике.

Она се креирају по систему јачег и моћнијег а не на начин умнијег и реалнијег.

Као и све на Западу, и овдје је индивидуализација форсирана до бесмислених граница.

Моћ и Сила не подносе колективитет.

Стога су Права Колективитета остала по страни. Права Држава. Права Граница.

Дошло се било, чак и у Социјализму, до Права Народа на Самоопредјељење, до Права на Отцјепљење.

То би могло функционисати кад би постојао онај Хелсинки о неповредивости Граница.

Тада би се, унутар тих Граница, могло расправљати о Праву на Самоопредејљење.

Када нико, одавно, не признаје Границе, нема начина да се расправља о Самоопредјељењу.

Границе су постале неважне, не само због Силе Запада.

Већ и због тога што су границе „заштићене“ а Небо није.

Тако се бомбардовање неке Земље не сматра инвазијом, агресијом, окупацијом.

Тај вестернизовани систем Међународног права, Људских Права, Права Коклектвитета, законито је довео до свог изрода.

Данас се Уједињене Нације држе о паучини.

Питање је године када ће да падну.

Са њима ће пасти и Међународно Право сваке врсте, и Људска и Колективна.

Народи и Земље су доведени у ситуацију да, више, не могу ни да се опредијеле. И да тако нађу било какав спас.

Доведени су у ситуацију да могу, само, да се потчине.

На начин како се Француска потчинила Трећем Рајху.

Путем својих Курви.

Запад данас ни не пита да ли сте за Западне Вриједности или за Руског Хитлера.

Он безусловно тражи да се потчини Западу.

Робови на ланцу не могу имати ни вриједности  ни опредјељења.

Народи и Државе морају да се опредијеле за себе.

Национална Политика.

Државна Политика.

Суверенизам.

Права Народа.

Право Опстанка Народа.

То, дабоме није лако.

Ну. Није лако ни пропадати и нестајати.

Стога је одговорност Националног Вођства, Државника, Лидера, Предсједника, огромна, каква никада није била.

Највећи проблем је како од тих Курви начинити Националне Вође Опстанка.

*

Смараш, Васићу. Мора да видимо шта је Преломна Вијест за овај сат.

 

 

 

ПОДМУКЛА ИГРА ОПОЗИЦИЈЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
Опозиција Српској је политички феномен.
Живи доказ како се може опстајати без икаквог страначког, организацијског и политичког српског програма, без темеља, без фундамента.
Не рачунајући Фундаментализам у Сарајеву.
Опозиција Српској је унутрашњи непријатељ Српске Државе.
То је Удружени Деструктивни Подухват, који дјелује за рачун Сарајева и Запада.
Већ дуже вријеме раде на финансијској деструкцији Републике Српске.
У међувремену су пробали са Уличном Деструкцијом али им се није примило.
Њима нису важни резултати Избора.
Јер не чине ништа да покажу да су важни. Избори се не могу добити у Сарајеву, не могу добити дјеловањем против Републике Српске, не могу добити дјеловањем за рачун Запада.
Њима је важан Процес Деструкције. Његово трајање.
Њихова тренутна активност открива њихову дугорочну оријентацију.
▪ Покушај финансијске деструкције укидањем буџетских дотока. Рачунају да ће тако ослабити Републику Српску више него Федерацију.
Стога им се жури око сједнице Дома Народа БиХ, који би потврдио укидање Акциза.
Ну. Свакодневни Људи не знају да се свјетско дивљање цијена не може припитомити домаћим лијековима.
Ако одређена сума испадне из буџета, на неком другом мјесту мораће да се надокнади, неко ће морати да плати.
Или ће нешто што је усвојено у Парламенту, у склопу Буџета, морати да остане неплаћено.
Опозиција не предочава ту ситуацију и не предлаже рјешење.
Али. И не зна да јој то неће донијети никакав гласовни контигент на Изборима.
Њима је, и у том незнању, довољно да се ослаби Република Српска.
▪ Пет Марака за мјесец Рата.
То је невјероватно понижавање Бораца Војске Републике Српске.
За њихово финансијско стање не значи ништа али круни укупну суму.
▪ Пожуривање сједнице Дома Народа БиХ.
Само да се одлучивање пребацује у Сарајево.
Муслимански Измећари.
Сутра, кад би Велике Силе  подржале Самосталност Српске, Независност Државе Српске, Усрана Српска Опозиција би захтијевала да се о томе одлучи у Сарајеву.
*
Власт Српске треба да јасно Јавности предочи шта је урађено за Борце. Да одбије укидање Акциза на нафтне артикле и да то образложи Јавности.
Свакодневни Људи боље разумију економско доба и финансијско стање од Просарајске Опозиције Српске.

 
ЧЕМУ СЛУЖЕ
БЕЗОЧНЕ ОЧИТЕ
ЛАЖИ ЗАПАДА

 
Многи наивни Свакодневни Људи, највећи дио, вјерују свему што се појави у Медијима. То је стара забљеснутост свјетлошћу у тренутку изласка из Пећине.
Било на Телевизору.
Један дио ће, не знајући позадину и детаље, рећи да је то Пропаганда.
Полупрофесионални бављеници Јавношћу ће рећи да су то Односи с јавношћу, Пропагандни Рат.
Ништа од тога није тачно.
Све лажи, које се данас појављују око Украјине и лансирају се у планетарну мрежу, од којих се један мањи дио брзо демистификује, силом брзе интернетске комуникације и кориштења складишта, не могу да имају тренутни ефект и ефект на актулне догађаје.
Они иду својим током који је унапријед припремљен и исколчен ранијим догађајима и параметрима.
Срби су искусили тај процес, у Ратовима Распада СФРЈ и Рату Опстанка Српске. И на Косову.
Зашто, онда, Запад лаже.
▪ Мањим дијелом лаже због оправадања својих активности, покривања пријашњих радњи, обнављања свијести о Циљевима и подсјећања на Непријатеље.
▪ Још мањим дијелом лаже због држања пажње на сукобу, догађају. Јер је Пажња Јавности саставни дио Операција Запада.
▪ Главни разлог Западних Лажи је инвестициони.
То је улагање у Будућност.
Тако се постиже непремостив антагонизам између страна. Једне, коју подржава Запад, која је интерес Запада и друге, која је дугорочни Циљ Запада.
Те Лажи, највећем броју Свакодневних Људи развијају у социјалном мозаику у коме се налазе, подлогу за оправдање, координате, ставове и понашања. За опредјељење.
Свакодневни Људи не постоје ако нису опредијељени. По било ком основу и поводом било чега.
Лажи продубљују Мржњу.
На простору бивше СФРЈ то је видљиво. Из Братства и Јединства, дакле, привидне социјалистичке слоге, за врло кратко вријеме развијена је Мржња потребна за Рат, разарања и покоље.
Након тридесет година, та Мржња је још већа, негдје је и удвостручена. Иако су стасале генерације које никад нису видиле припадника оне друге Нације, Народа, Вјере.
Западу треба Мржња на подручју Украјине. Какогод се заврше актуелни догађаји, Мржња ће остати.
Мржња служи Западу за управљање будућим догађајима у односу на трајне циљеве.
А то је Русија.
 
 

 

ПОМОЗБОГ ЈУНАЦИ,
СЛУЖИМО ЗАПАДУ

 

Филозофија Опстанка нема свог Хегела, Хабермаса, Лукача, Хајдегера...
Први и Други Свјетски Рат креирао је Запад.
Као законите посљедице потребе непрестаног ширења Капитализма.
Ширења Тржишта и увећања Капитала.
То не може да буде рјешење. Површина Земаљске Кугле се не мијења.
Данас се то може детектовати као Сљепило Запада.
Посљедица је много, и очите су, па их је непотребно набрајати.
Успон Кине, довољан је за сву анализу Сљепила Запада.
Америчко ономадно спријатељивање са Кином, како би се Русија, СССР, оставила сама и ослабила до уништења, у чему је први корак био Распад СССР-а, довело је до успона Кине.
Кина је прихватила игру Запада. А, није се одрекла Русије.
Писао сам о томе у Пекингу сам сретао младе цуре које говоре Руски. А пред једном важном зградом је конзервирана стара руска Волга, на постаменту достојном споменика каквог националног јунака.
Сада, чини се, ствари почињу да теку узбрдо.
Русија је ладно ушла у Украјину. Може се то звати Агресија, Инвазија, Напад, Окупација...
Русија је, једноставно, дошла у Украјину.
Западно Буњиште Лажи прекрива једноставну чињеницу.
Ради се о Опстанку Руског Народа у Украјини.
Да ништа друго не постоји од чињеница и трендова, Запад, ЕУ и САД, не могу доводити у питање Опстанак једног Народа који је против Нацизма дао двадесет милиона Живота.
Данас је угрожен Опстанак сваког народа у Европи.
Само, то они не виде.
Ништа вам не може јамчити Запад.
Ни Границе, ни Државу, ни Вјеру.
Капитал, поготово.
Ништа од тога Западу није у приоритетима.
А Капитал је, искључиво природно право Запада.
Тако Запад сматра.
На Опстанак и Државу, морају да мисле мали.
Читава Историја, послије Другог Свјетског Рата, пуна је празнине те бриге за Опстанак.
Сви су били опсједнути Западом. И они у Западној Европи и они у Источној Европи.
И Срби.
Нарочито Срби.
Срби су били оптерећени, и сада су, властитим Комунизмом.
Најпрече је било борити се против Комунизма.
Не за свој Опстанак.
Срби то неће никад признати.
Ну. Када погледамо Кину, видимо да је Кина опстала, и дошла до данас, на колима Комунизма.
Да је у доба Великог Марша одустала од свог Опстанка и борила се против Комунизма, Кинеска Цивилизација би, данас, изгледала као Блисток.
И Комунизам може да буде успјешан, ако мислиш на свој Опстанак.
На Украјинској Раскрсници свијет је ушао у фазу у којој ће се све помјерити са свог мјеста. И велики и мали. А, нарочито мали.
Мали ће платити највећу цијену.
То је заслужена посљедица. Мали су највише и најударније служили Западу.
Погледајте како Србија служи Западу.
Погледајте како затвара своје источне прозоре, врата и мостове.
Лијепо је да Србија иде на Запад.
Није лијепо што остаје без Опстанка.
Мали не могу да играју игре великих.
Зато треба да се измакну и да мисле на свој Опстанак.
Не може Опстанак, увијек, да се избори Ратом. Као што је то  могла Република Српска.
Нема толико Ратова.
Највећи Рат је између Ратова.
У том Међурату, опстаће онај ко има Национално Вођство.
Оно је једино одговорно.
Народ није одговоран јер не може да води Политику.
Али, ако нема одговарајућег Националног Вођства, Народ ће бити одговоран и платиће.
За Мале Народе, и Државе, пресудно је да престану са Служењем Западу.
То, можда, може да помогне Опстанку.
Много је времена протекло а глиб је већ без дна.

 
КРАТКО УПУТСТВО ЗА ВЛАСНИКЕ
СТРАНАКА И СТРАНЧИЦА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
◘ Учините, некако, да Странку добијете. Ако је сами оснивате, залутаћете у шикари.
◘ Кад добијете или оснујете Странку, држите се онога што је одавно познато. Сиротињи је добро и кад мува улети у гујицу.
Когод хоће да приђе и буде Члаааан, прихватите га.
◘ Код Статута и то, предвидите најмање двјеста потпредсједничких мјеста. Они који данас улазе у неку Странку, заслужили су и мјесто Предсједника, кад би могло. Нико не улази у Странку из Идеологије нити да буде обични Члан.
◘ Ви, као Предсједник Странке, можда и не знате да је вашу Странку основала Удба. Ако Странка уђе у Парламент, сазнаћете.
◘ Ако не сарађујете са ИРИ, НДИ, нисте примили какав Штифтунг у складиште брабоњака, повежите се са Вучићем или Дачићем. Сликајте се са њима, потпишите споразум о стратешкој сарадњи и приступању Пакту.
То ће код вашег Чланства да значи апсолутни ауторитет. Ви, као Предсједник Странке, постаћете регионални играч и бићете понуђени на Берзи као Коалициони Партнер из Портфеља Београда то јест Вучићеве Србије.
◘ Кад Странка ојача, одскочи, постане Коалициони Партнер, почните да се рјешавате оних који су од почетка са вама. Они су опасни. Помињу заслуге. Знају како је било. Чистите их без милости али, једног по једног. Немојте упасти у грешку да се групишу.
◘ Кад странка постане Велика, владајућа, немојте да видим ни једног старог Члана и неког заслужног. Они су опасни, имају углед, искуство, нису ништа украли, нису се борили да буду Министри, Директори...
◘ Те старе Кеопсе, врло рано морате замјењивати булументаријумом који се састоји од Шефида, Мајкуна, Тајкуна, Болесника, Прелетача, Моћника, Феудалаца, Нудигуза...
Они су најбољи на тим позицијама. Не зависе од Странке, од Организације, од Гласова, од свог Рејтинга. Зависе само од Предсједника.
Ако нешто засеру, са предсједничким знањем и налогом, увијек можете да све свалите на њих.
◘ Кад Странка постане Велика, побједничка, Странка Власти, поред постављања Шефида и Мајкуна, Организацију разјебите, ви Предсједниче, и формирањем небитних страначких тијела. Тако ћете их све зајебати. Они очекују да се сазове Предсједништво а сазове се Проширено Вијеће.
Тако, у тој шуми, нико неће знати ко је за шта заслужан и ко о чему одлучује.
◘ Кад си Велика Странка, Велики сте и Предсједник. Немате права на грешке. Изборне Штабове састављајте од апсолутних незналица. Ако су од зналица, онда морате доказивати да они ништа не знају и да сте све то ви.
И, да. Ангажујте неку Агенцију која нема појма, са стране. И то је добар изговор ако затребадне.
Агенција је важна, јер не да никоме из Странке, да покаже да зна како живи Странка, какве су јој могућности и како се користи Организација.
◘ Ако сарађујете са ИРИ, НДИ и Штифтунзима, окупите око себе групу Политичких Болесника. Водите рачуна да о Политици, Друштву, Економији, знају мање од вас, Предсједниче.
Тако ћете увијек моћи да кажете, Јебига, нисам могао да га избјегнем. Јесте Педер, јесте Хистерија, јесте Неартикуларац... али шта ћу. Ја Курву не могу добити, сви одоше у Власт.
◘ Ако сте, дакле, Сарадник Окупатора, немојте се бавити Чланством и Организацијом. Учлањујте Доларе. Књигу Чланства држите негдје у Иностранству.
Западним Финансијерима уредно приказујте Парагон Блок, Признаницу и то. И оптужујте их да нису натјерали више Антипротивних. Отворено им реците да су сви против Власти али да ви нисте имали времена да их окупите, јер се бавите Политиком. И не можете ви скупљати и Гласове.
◘ Ако нисте довољно крали, нису вам сјавили колико треба, и изгубите Изборе, Странка а не ви, Предсједниче, ладно реците да је Власт покрала и црно иза нокта.
И, мирно чешкајте Плишана Муданца, и Доларе, најмање пола Мандата.
А, онда, опет.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

НАУК ОПОЗИЦИЈИ СРПСКЕ:
АКО СЛУШАТЕ ЗАПАД,
НЕ  МОЖЕТЕ НИКАД ДА ПОБИЈЕДИТЕ,
ОНИ ЋЕ ДА ПОБИЈЕДЕ

 

Генерално,

◘ Ако слушате Запад, имаћете све лошије и лошије Лидере, Кандидате... можете доћи и у ситуацију да имате већи број Кандидата него Чланова.

◘ Запад вам никада неће дозволити било шта колективно јако. Најмасовније што ће подржати је НВО.

◘ Са Западом, можете побиједити само ако све срушитие или ако вам побједу Запад омогући, широком манипулацијом.

И у једном и у другом случају, ви немате чиме да владате.

◘ Владар Америке је пука пуњена марионета а ви мислите да ћете, уз помоћ Запада, да владате.

Ну.

Стање није тако црно.

Још је црње.

Погледајмо шта, данас, након четири мандата, имамо на Сећији Опозиције.*

◘ Два Предсједника опозиционих Странака, не могу да се кандидују низашта. Јер не могу да побиједе.

◘ Два Предсједника Странака су ту само зато што слушају Запад и Сарајево и што је све што је било национално и политичко, отишло, углавном из Есдееса, у друге Странке или формирало своје.

То је уситнило цијелу Политичку Сцену, не само Опозицију.

◘ Остала Кандидациона Лепеза је Стани па јаучи. Нешић и онај. Јеленџа. Вукановић. Радовић. Најгенијалнију изјаву, за политичке студије, изрекао је Нешић. Обојица смо Додику рекли Не.

◘ Појединачни рејтинг Кандидата, када се одбије оно мало страначког квантума Гласова, Латентни Број Гласова Против, потпуно неповезан са њима, са било којим Кандидатом, и Манипулативни Гласови, скоро да се не може детектовати.

◘ Добили су манипулативну побједу у Бањалуци, и, умјесто да им то послужи као одскочна даска на обалу, то им је трула даска за скок у септичку јаму.

◘ Кад си Опозициона Слуга Запада, заврши се или као у Бањалуци или као у Украјини.

◘ Једини сигуран резултат који Опозиција у Српској може постићи, јесте снижавање кандидацијског и кадровског потенцијала Власти, највеће Странке Власти.

То је природна подсвјесна реакција на недостатак конкуренције, у Народу позната као Море ко оће.

Тиме губи Република Српска.

А Западу је и то довољно.

 

*Опозиција у Републици Српској не користи Троношце већ Сећије.