ИЗДАЈНИЧКА
ОПОЗИЦИЈА
РАДИ НА УНИШТЕЊУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Проблем Дневне Политике у томе је што не може да поставља чисте моделе на увид јавности, не може да категоризује трендове и актере, не може токове и потезе да назове стварним именима.
За то су потребне социолошке, политиколошке, научне алатке.
А, Јавност то не разумије.
Политика мора да се представи најширим масама, не само гласачима, не само образованима и упућенима, већ, практично сваком, ко дође до неке Вијести, и ко је за све друго необавијештен.
Стога, често изгледа да Политика говори увијено, да кукуљи и мумуљи, да прикрива или избјегава иступ или оцјену.
Иако треба узети у обзира да је у Политици већина оних који не умију то да категоризују, не знају гдје су и шта раде. Али, Политику и не води већина.
Тако је и сада, у случају Деструкције Српског Јединства против правног, демократског и уставног насиља извјесног Диктатора Шмита.
Власт избјегава да Опозицију назове Издајницима.
Јер мора да има обзира према Бирачима који су Гласали за њих.
Док Опозиција не мора да има обзира према Бирачима који су гласали за њих.
То најбоље показује случај Балоначелника у Балоњуци.
Њега не занима 50.000 Бирача који су гласали. Али, ни тих 50.000 Бирача, не занима шта ради Балоначелник за кога су гласали.
То је савршен образац који проводи Запад.
Створиш вјештачку везу између Кандидата и Гласача. А за Кандидата одабереш амбициозног, нарцисоидног, аналфабетског, уцјењивог, поткупљивог.
Управо то је циљ цијеле ове фарсе са „Високим Представником Шмитом“.
Да се на челу Републике Српске нађе неко по тој формули.
И, онда, све је завршено за два Мандата. Као Косово и Метохија.
Опозиција Републике Српске
▪ не ради за свој Политички Програм
▪ не ради за своје Бираче
▪ не ради за Републику Српску
▪ ради за Неонацисту ЕУ, Шмита, и Западне Деструкторе Српства
▪ ради за муслиманске Унутаристе који чекају поништење Републике Српске и проглашавање овог подручја босанским, муслиманским.
----
Власт је, сада у компликованој ситуацији.
Против Неправа, не можеш да се бориш ни Правом ни Неправом.
Јер није Ратно Стање.
Мора да прихвата Изборе којима се, незаконито, неуставно, поништавају претходни демократски Избори.
На тај начин је под уцјеном Опозиције, приморана да ради исто оно што и Опозиција, против Републике Српске.
То је слаби на Изборима.
Акивирала се латентна Мржња према Есенесдеу и Додику. Она се прикрива неутралношћу, тобожњим разочарањима, осудом неодлучности, замјеркама сарадњи са Вучићем а што је довело до овога...
Али, позадина свега је Мржња према Есенесдеу која индукује толико Гласова Против, од којих живи Опозиција.
Да није тога, Странке са Темзе и из Теслића, не би добиле ни по двадесет хиљада Гласова.
Ако буде тих нерегуларних Избора, излазност ће бити умањена. Али ће се, свеједно детектовати колики је ниво електрицитета Гласова Против и колики ја активизам Организације СНСД. Као и колико су Бирачи уопште, разумјели све потезе Власти, који су се одигравали у Народној Скупштини Републике Српске. И колико су схватли да издајничка Опозиција ради на уништавању Републике Српске. Колико им је свеједно за Српску.
 

 

ГЛАВУШЕ
ОПОЗИЦИОНАРА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
У ЋАРШИЈИ СУ.
НЕК НОСЕ ФЕС И ТУР.

 
Живе у Републици Српској а мисле у Сарај Чадору.
Такву двојност личности без сличности, Медицина, Психијатрија, још није констатовала и истражила.
Српска Политичка Свијест, као и животна филозофија, рачваста је, двоколосијечна.
То је посљедица дугих Окупација.
Срби су живили на брдима, пашњацима, по воћњацима, сточарство, пољопривреда.
Окупатори су држали Чаршије, Вароши и Сокаке.
Срби су за нешто, ипак морали у Чаршију.
То је код многих развијало одбојност, крволочност, а код неких улизичарство, подрепаштво, снисходљивост.
Оба та пута и данас се виде, јасно и одвојено.
Опозициона Сцена у Републици Српској, окупацијска је чаршијска.
Актери из СДП, ПДП и ЗАПИР, личе на оне слузаве Пужеве Голаће.
Једни су због тога оформљени и регрутовани а други су то постали из своје немоћи, поткапацитираности и аналфабетизма.
Вукановић је пошао за њима ко Ћораво Куче за Волујским Колима. И читаву "политичку каријеру“, тражи коме да се прода.
Ти Лидери
▪ Обраћају се сарајским медијима, од њих добијају простор.
Што је ванпамети. Тамо немају Гласаче и Бираче, немају ни Чланове. У Српској, те Медије, прате само они који морају због посла у Политици или мала група болесника.
▪ Куде Републику Српску муслинанским Јетрвама, куде Предсједника Републике, трачају о Народним Посланицима, јављајући да међу њима има десетак Курви који ће пријећи, превјерити.
▪ Улагују се и лажу о некој моћи којом ће формирати Скупштинску Већину у Српској и ући у Власт на нивоу Заједничких Органа, СМ, ПС.
▪ Они никад не помињу Изборе. Свој рад за Изборе. Они ништа не раде за Изборе. Они су Политички Готовани. Чекају да им неко донесе Политичку Позицију а они ће дати гузице.
Али, како Избори пролазе, вриједност Гујице пада.
▪ Немају никакав Политички Програм. Потцјењују своје Гласаче, ко Робовласници Црнце у Тексасу, ономад.
Гласајте а ми ћемо да гмижемо око Ногува Ага Сарајлија.
▪ Пишу Писма Предсједнику Републике Српске.
Без икакве сврхе и ефекта. Само да неки седморазредни западни шљам, у Сарај Чадору или у Амбаћенифама, то запази и некоме јави: Тај и тај је потенцијални фелационар.
---------------------
Политичке Снаге Власти, досад су требале самљети и згазити тај Полититчки Отпад.
Не зато што су Опозиција.
Већ зато што су Издајници.
Задњи Људи.
 
 
 
 
 
 

 

ОПОЗИЦИЈА СРПСКЕ
СВАКО ЈУТРО
ЧИТА ШМИТЕНАШ

 
Почеће да слави Славу Светог Шмита Заштитника Издајника.
Шмите наш иже јеси на Башчаршији, на Бентбаши и на Маријин Двору, нека свијетли име твоје... кад ми немамо своје... госпођу Јелену помилууууј...
Не могу да у политичкој категоризацији пронађем Главену Политичку Памет Актера Опозиције у Српској.
Нема евидентираних психичких  процеса који изроде такво понашање.
Нема познатих политичких процеса који могу да продукују такве Актере.
Резултати понашања Актера Опозиције превазилазе познате тривијалности као што су Издаја, Долари, Обећане Функције...
Немогуће је открити било какав Интерес, и лични и политички и српски, за којим иде та група ЈБВМ (енергично одбијам сваку везу са непримјереним значењем Скраћенице).
Било би нормално да је њихов Интерес Република Српска.
Они, њихове Странке и Партије, овдје добијају Гласове, у Републици Српској. Ни један Глас не добијају у Сарајеву, у Федерацији.
И поред тога, они раде за Сарајево. И за непостојећег Високог Представника.
Није довољно објашњење да су прикључени на Западашку Сису, тако зе код њих зове Квргава Курчина.
Што се види по томе да Џејлен Тривијал и Маринка Тепуану причају исте приче, једна о Вучићу, друга о Додику.
Углавном, све што раде ЈБВМ, Четири Младића с Јебевића, раде против Републике Српске а у корист Додика.
Они јачају Додика.
Републику Српску то успорава.
Сарајево то соколи.
Соколи и Западаше.
Рачунају да имају Бјелогардејце овдје.
Не рачунају, ни ЈБВМ ни Западаши, да ће на овим Изборима, локалним, и на сљедећим, у Гласовима проћи катастрофално.
---------
Жалосно.
Јер, толико је подручја да раде за Републику Српску, за Српски Наципонални Интерес, да напредују и успијевају.
Да дођу на Власт.
 

 

ОПОЗИЦИЈА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
УТРАПЉЕНА ЈЕ,
ЖИВА ЗАЗИДАНА,
НИТ МРТВА НИТ ПРДИ

 
Да није неколицине кобива опозиционих, независних а плаћених Медија, не би нико знао да постоји нека Опозиција.
А за Народну Скупштину Републике Српске, треба донијети Закон да Странке плаћају по минути.
Минута десет хиљада марака.
Јер је то Опозиција схватила као Циркуски Полигон а не као једино мјесто Законодавства.
Плаћени Медији, углавном подјебавају Власт, Режим и то.
Они се барем праве паметни.
Лидери Опозиције ћуте ко заливени бетоном.
Никакве Иницијативе нема у Јавности, никаквог Програма. Ниједног одговора на сто питања.
А година је Локалних Избора.
Онај Балоначелник је скако по бањалучком дрвећу и извикивао да ће бити Кандидат, да ће преузети Педепе, да ће курац, да ће палац... а од свега од на Ифтар са Рамом.
Она Јелена Ноћна Вучица, Предсједница, каже да би могла да буде Главни Преговарач са ЕУ. Јер сам капацитирана.
Ни Физика не може да објасни како је могуће да Политичке Главе буду тако празне.
Такво дјеловање Опозиције директан је рад против Релублике Српске.
То је уништавање Политичке Сцене.
То је јаловљење Политичких Странака.
То је образац за будућу Политику и Страначки Мозаик.
Формирај нешто, узми те парице из Буџета, играј Мечку у Медијима и у Скупштини... и чекај да те неко доведе на Власт.
Или да Власт попије Живу Соду.
Ономе ко не може да побиједи на Изборима, након  четири Мандата, треба законом забранити Политичко Дјеловање.
Само да на Изборе може да изађе, да гласа.

 

ИЗДАЈНИЦИ,
НА ПРВУ НАЈАВУ
САМОСТАЛНИХ ИЗБОРА
У СРПСКОЈ,
РЕАГОВАЛИ КО ДОК ХОЛИДЕЈ.
ОНИ СУ ПРОТИВ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

 
Власт треба укључити страначке Организације на крајњу узбуну, како би се бирачима и живљу објаснило шта раде Опозиционари и шта то значи по Републику Српску.
На најаву Додика да ће Српска донијети Закон и проводити своје Изборе, осим за Предсједништво БиХ и ПС БиХ, што је крајње мањкав и помирљив приједлог, од кога ко зна шта ће остати, одмах су измилили црви и мрци, из своје трулежи и успротивли се. Тривићка и Вукан.
Видјећемо шта каже Есдеес.
Шта значи то да су двоје маргиналаца, двије макулатуре политичке сцене, против Самосталних Избора у Српској.
◘ Значи да раде на поништењу Републике Српске.
Значи да су веће Зло од Шмита, Америчке Амбасаде и Западаша, да су већи Турци Отоманци, од Сарај Чадора.
◘ Значи да настоје да Изборе у Српској проводи Сарајска Ћаршија а не Држава Српска. Да се скенирани подаци, и Гласачки Листићи, предају Сарај Чадору, након чега може да се манипулише без контроле и провјере.
◘ Значи да су фиктивно Опозиционари.
Они желе да сруше Власт Српске. Али не желе да је побиједе на Изборима. Знају да не могу. А ништа и не чине да изграде Странке и Организације.
Свако рушење Власти Републике Српске, без обзира ко је ту, значи и рушење Републике Српске.
----------
То се мора објаснити Јавности, и на нивоу Медија и међу Људима.
Није довољно те Издајнике побијати неким Изјавама.

 

НАСТАВЉАЈУ СЕ
САМОУБИСТВА
У ОПОЗИЦИЈИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
ПОЧИВША
ЈЕЛЕНА ТРИВИЋ.

 
Есдеес наставља да виси.
Бореновић редовно себи иде на Четересницу. Упали Свијећу и за Педепе.
Црнадак треба наћи неко муслиманско сарајевско име јер се, у својим наступима, понаша као Ситноћаршијска Протува.
Балоначелник се већ убио неколико пута.
Јелена Тривић се убила када сам је прекрстио у Шмитуљу.
Онда су је реанимирали са некаквом Странчицом.
Нека Служба, тамо код Вучића, узела је у крило.
Сада се доубила одласком на сједницу ПИК-а, да прича са дрипцима из нелегалног, недејтонског тијела, које је формирано искључиво против Републике Српске.
Шмиту се враћам свом.
Потом на БН Телалвизији, Вучићевој и америчкој експозитури за Републику Српску, објашњава како је Суђење Додику његова лична ствар, како се све своди на Додика, који штити своје милијарде и како то нема везе са Републиком Српском.
Истовремено, Тривићка своју дјелатност не своди на Републику Српску, своди је на себе. Да она буде нешто.
И своди је на Колаборацију са уништитељима Републике Српске.
Шта је, дакле, у питању, откуда овакво понашање Опозиције.
◘ Опозиција је разнородна по идеолошкој линији.
Иако је, данас, тешко говорити о Идеологији. Идеологије су изгубиле реалне темеље и могу само да се представљају као Политичка Фарса и Фасада.
Есдеес је напустио свој Национални Пут. Већ дуго траже неки други начин да дођу на Власт. Па су дошли и дотле да сарађују са Западом и да воде Пробосанску Политику.
Педепе је Партија која је вјештачки индукована да би била подршка Младену Иванићу да обави унитаризацијске послове.
Она није кројена да буде Велика Странка, ни Странка, нити да побиједи на Изборима. Ту нема никаквог Програма а камоли Идеологије.
Небојша Кукановић је нуспродукт суве дестилације Ћоркана, такође индукован и са синтагмама које не значе ништа. Демократски Прогрес. Правда и Ред. СТЈЖ.
Он је херцеговачки али српски Матан унд Јаранен.
Јелена Тривић, пак не разумије Политику. Она не зна ништа. Она је за Политику најглупља од њих.
Умјесто да игра у завјетрини и лагано србује, дере опанке градећи страначку структуру, и чекајући да се склопе звијезде и планете, она потрчала у Сарај Чадор да учествује у Издаји Републике Српске и да то сви виде.
Боље да је чучнула да сере пред Позориштем у Бањалуци.
Та разнородност не може спојити Опозицију у било какву сарадњу. Они би се поклали за ноћ, само када би неко искључио медије и укинуо законе.
◘ Сви они имају личне Политичке Болести, које почивају на главеним капацитетима, на карактерима, на образовању које није одговарајуће.
Те Болести поушавају претворити у своју политичку професију и постићи јавни и политички успјех.
Политика, иначе, подразумијева личне болести које помажу у жрвовању приватног живота, породице, ужитака нормалне људске комуникације, зарад Политичке Каријере и градње Јавне Моћи.
Као што и сви Људи имају Болести које их чине нормалнима.
Али Болест не може бити Темељ Политичког Дјеловања.
Јер, онда, не жртвујеш себе, већ жртвујеш Нацију и Државу. Као што то чини Вучић.
Сви ови овдје, мали су Вучићи.
Зато Тривићка каже да се Вучић понаша државнички.
А он даје Косово и Метохију, и капом и шаком, даје Србију ко да је његова.
На исти начин би се понашала Јелена Тривић. Зато је и форсирају. По стоти пут покушавају да нешто направе од ње.
◘ Такво понашање Опозиционих Актера, њихова међусобна некомпатибилност и њихове издајничке болести, условљено је и недостатком страначке подлоге.
Да би се дошло на Власт, потребно је на Изборима имати гласове, на разне начине. Али ниједан начин не постоји ако немаш барем лажну велику Странку.
Ови овдје немају ништа.
Они нису ни за Перушање.
Сада је тиха, невидљива трка за Макроима јер треба преживити Локалне Изборе и покушати нешто на Општим.
Зато треба очекивати још неартикулисаних и суманутих потеза Петорке ЈВЦББ.
Миличевић је љекар.

 

БАЊАЛУЧКИ
КИСЕОНИЧАРИ
И ДРУГИ
ПРОТИВСРПСКИ
АНАРХИСТИ

 
Некидан, пролазим око бањалучког Инцела, видим у три сусједна дворишта, ископане Раке. Људи полажу мртвачке сандуке. Старије жене лелечу.
Шта је било. Помрли од Пиралена.
Онда се сјетим како је било топло људско упозорење на отрован Кисеоник. И како сам наишао крај једне Куће, гдје се ложи Ћумур. Онај најквалитетнији, пола Ћумур, пола Зелена Глина.
Црни Дим притиснуо Двориште, трава кашље, Руже кишу, у кућу Јаук.
Шта је било. Умро од лошег Кисеоника у бањалучкој Болници, млад чојек, штета.
Па, видим, сада, обустављено то Суданиије око Кисеоника.
И сјетим се Бањалучких Анархиста, те отровне којотске Секте Стрвинара којима је неко рекао да се баве Политиком.
Колико су панике унијели у Људе, Болеснике, у њихове Породице, међу оне који ће морати у Болницу... у Јавност уопште, у Републику Српску.
Попишуља Испослованица каже да  све Афере у Српској прођу тако.
Из чега закључујем да је у Репулици Српској све струло, сва Власт, сва Полиција, сво Судство, Истраге, Тужилаштва...
Само њих десетак Опозиционара и Медијаша, исправни су, поштени и мисле Људима Добро.
Добро, СТЈЖ, што, онда, живиш у Републици Српској.
Федерација, ЕУ, а и шире, вапе за таквим Опозиционарима.
Што је најгоре, одговорности за ширење Панике нема и не може је бити.
Они су заштићенији од Кисеоника.
И драгоцјенији.
То вријеме, када можеш оптужити Србе за Маркале, Израел за Болницу у Гази, Власт Српске за отрован Кисеоник... без иакве Судске Чињенице, уништава све пред собом. Каква Хирошима и Нагасаки.
То ће уништити Човјечанство.
Поносан сам што и ми у Републици Српској имако такве Гамади. Копилади. Стјеница. Стрвинара. Којота. Прилуда.

 

ШМИТ ПОКУШАО
ДА ВОДИ КУПЛЕРАЈ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
АЛИ, КУРВЕ СЕ НИСУ
БАШ ПОКАЗАЛЕ

 
Шмит је у Интервјуу Сарај Авазу изјавио да су Челници Опозиције у Републици Српској тражили да Бонским Овлаштењима смијени Предсједника Републике Српске, изабраног на Иизборима.
Све изгледа као реакција увријеђене њемачке собарице.
Али, није тако.
Западаши су одавно схватили да са Челницима Опозиције у Српској не могу остварити своју намјеру поклапања Републике Српске и њену коначну девастацију.
Та Булумента, Шаровић, Тривић, Бореновић, Црнадак, Балоначелник, Вукановић... потпуно је некомпатибилна и акционо неспособна за било коју идеју, политички неуједињива, компетенцијски аналфабетизована, искуствено нереферентна.
Све што су добили у Јавности, добили су форсажом у Плаћеним Медијима.
Све што су добили на Изборима, добили су недемократском пресијом и Изборним Манипулацијама.
То показује разлика Гласова Шаровића и Тривићке.
Да је стварна подршка Бирача, они би, као Тим, добили приближан број Гласова.
Стварна бирачка подршка Тривићки много је мања него Шаровићева, на тим, прошлим Изборима.
Да је СНСД какав није, потрудио би се да у наредних мјесец дана, из дана у дан, сваки Живитељ Српске сазна Објаву Сероње Шмита.
Ну.
Ствар је озбиљнија.
Пошто су Западаши увидили да Опозиција нема било какав потенцијал, програмирана је Акција да Шмит иде у Српску и понижава и Српску и Додика.
Они су знали да Опозиционари не смију да се састану са Шмитом у Бањалуци.
Они никад ништа не смију.
Они ће се прије састати са Додиком него са Шмитом.
То је таква Суманута Помам.
Зато су Западаши наложили Шмиту такав слијед корака. Јер и на њега не рачунају.
Сад су Опозиционари сами себи ископали Раке, јавно се искукали за собом и остаје им да полијежу у Гробове, док су још топли.
Неко ће их затрпати.
Западаши ће, против Републике Српске, за неко вријеме одустати од дјеловања преко Челника Опозиције.
То је прилика да Педепе нестане а да Есдеес уклони Миличевића и створи Национално Страначко Језгро за обнову Странке у наредних десет година.
Ићи ће се на друге методе против Републике Српске.
Видићемо, међународне Институције, Судови, Финансијска Блокада, даља подјела БиХ, као инструмент изолације Репбулике Српске, јачи ангажман Служби, западних и београдске, за унутрашњу употребу...

 

ОПОЗИЦИЈА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
НЕМА ХРАБРОСТИ НИЗАШТА
А ОД СРБА ОЧЕКУЈЕ,
ТЕРОРИШЕ ИХ
ДВАДЕСЕТ ГОДИНА,
ДА ИМ ПРЕДАЈУ ВОЂЕЊЕ
ДРЖАВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

Џиншарпизација Опозиције код Срба није само скуп бесловесних умоболштина, политичких небулоза, захтијеваних будибогснамица, неразумљивих протеста и шума на комуникацији са Бирачима и Гласачима.

Њен циљ је, што Опозиција не мора обавезно да схвата, да се Политичка Јавност, и општа, премрежи маглом нејасних Политичких Праваца.

На тај начин се ствара широко реално, индуковано и привидно незадовољство којим се може оправдаати свака Изборна Манипулација.

Ето, незадовољство је било огромно и јасно је да су људи гласали.

Тако је Јелена Шмитуља добила огромну количину несвојих и неосвојених Гласова. А на Политичком Тржишту не вриједи ни по пизделадневоде.

Умоболници разбијене и индуковане Опозиције, сада траже Парламент на отвореном, испред Народне Скупштине у Бањалуци, гдје се не дају дозволе за Протесте, а све чине да девастирају Народну Скупштину, да не гласају кад треба, да је напусте кад се треба сакрити у мишију рупу...

Имају Скупштину са ТВ Преносима а неће, већ траже Стрит Анархију.

То све, некако, може да се објасни.

Свако поправља веш машине па, свако улази и у Политику.

Главни је проблем Опозиције у Републици Српској, што нема храбрости да се изјасни о свом политичком  опредјељењу.

А за Политику, било какву, државну или опозициону, храброст се подразумијева.

Опозиција у Српској, мора да каже, поједностављујем,

◘ Сутра ћемо отцијепити Републику Српску, или,

◘ Сутра ћемо предати све дејтонске надлежност Сарајеву, отићи у ЕУ и у Рај, ми ћемо у Брисел а Бирачи у Рај.

Политички Програм Опозиције не може да буде рушење Власти.

То мора да се зове Побједа на Изборима.

А за Побједу, треба много да се ради, много људи да ради, да се организује, жртвује, мандатима, није довољна балада Три Будале на отвореном.

Таквим који немају храбрости, не може се дати Држава, Република Српска, на вођење и управљање.

У временима када је њен Опстанак угрожен.

И када иза сваког Бакира вреба неки Шмит.

 

 

 

ПЛИТКОУМНИ СРПСКИ
ЛЕШИНАРИ, ИЗДАЈНИЦИ,
КОЛАБОРАЦИОНИСТИ
И ПИЗДЕ

 
Онај Авдичевић, из Тешња, Зенице, одакле, пита на Друштвеним Мрежама, Гдје је онај Патриотизам из Народне Скупштине Републике Српске, а он сам је, као Предсједник Есдееса, јавно обзнанио да не подржава Предсједника Републике Српске.
Поводом јучерашњег потврђивања Српског Министра Финансија у Савјету Министара и нека три безвезна Закона, многи се Опозиционар Српске и Медијски Западаш, дигао да пита о Закону о Уставом Суду.
Ту је референтна тачка неки Којотовић из Сарајева, који је рекао да се креће у попуњавање Уставног Суда БиХ. Што значи да је Српска одустала од Закона о УС.
То се наставља и данас.
Жонглерица Мулен Ружа каже да Предсједник Српске једно прича Странцима, друго Народу.
Додик се још не оглашава.
Што може бити добро.
Јер, Вучић, напримјер, кад усере Шефа, Станицу и себе догрла, одмах се оглашава и цитира, чита, набацује навиљке Реченица.
Видићемо.
Без обзира што доношење Закона о Уставном Суду БиХ, није нимало једноставна операција, знају то Хрвати са Изборним Законом, и што цијела та извика Опозиције и Западаша, говори о плиткоћи и политичком аналфабетизму, обичном Политичком Јетрвству и Тужибабству, мора се примијетити једна друга, опаснија појава у Српском Политичком Бићу.
Јавно Мнијење у Републици Српској, Колективни Став Политичке Свијести Срба, у огромној је већини за Самосталност Српске, против Сарајевског Унитаризма, против Амамб Терора, против уласка у ЕУ а поготову против уласка у НАТО, против отимања Имовине Републике Српске и дејтонских надлежности, што сада проводи Уставни Суд БиХ, прегласавањем Срба и Хрвата а помоћу Странаца и муслимана.
Политичка Власт то не може да искаже.
Нема Већину, нема подршку.
Нико није подржао Предсједника Републике.
Ни Вучићева Србија.
Декларативне Извике нису Политичка Подршка.
Из Политичке Подршке треба да стоји Политичка Снага.
Ја могу да кажем било шта али иза мене не стоји нико, и то је безначајно.
Политичку Снагу имају Политичке Странке.
Оне морају да узму у обзир став Бирача. И оних који су гласали и који нису гласали. Јер су сви они Политичка Свијест.
Ну.
Политичке Странке су метастазирале у Појединце.
Појединци калкулишу, јер су многе Странке индуковане са стране и извана.
Зато Предсједник Српске нема никог на списку подршке.
Сви су, скоро сви, на списку Запада за рушење Републике Српске, што се зове Рушење Додика.
То одвајање Политичке Артикулације од Политичког Бића Срба, изведено је западном технологијом уситњавања Политичке Сцене, Београдском Издајничком Технологијом, Западним Медијима у којима раде продати и издајнички Срби, непрестаном пресијом на све Лидере Српске.
То Политичке Људе претвара у Пичке.
Она Јадница, не смије да буде директор Службеног Гласника.
А када се сједне за постизборни сто подјеле функција, тражи се и Киоск у Јоханесбургу.
А, и Српско Политичко Биће, погодно је за то одвајање Политичке Покожице од Политичке Свијести Срба.
Тако су се Србима догодили Јасеновац, Изгон Срба са подручја Хратске, Уништење Срба КиМ, предаја и признавање КиМ...

 

ОПОЗИЦИЈА
У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
КАД ЈЕ УЗДРЖАНА И ПРОТИВ,
УВИЈЕК ГЛАСА ЗА
САРАЈЕВО И  МУСЛИМАНЕ
А ПРОТИВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Она нема Национални Политички Програм.
Она се не бори за Републику Српску.
Не бори се да Република Српска буде боље.
Она се не бори за бољу позивију Републике Српске у оквиру Дејтонске БиХ, не сарајевске БиХ.
Она слуша шапат Сарајева и Пет Амбасада Запада, не слуша Србе Бираче.
Она извикама да напада Режим и руши Власт, покушава да прикрије своје просарајевско, промуслиманско и прозападно дјеловање.
Она руши Режим и Власт, која је изабрана од већине Бирача у Републици Српској. Што је циљ и Сарајева, муслимана и 5АЗ.
Задатак Опозиције није рушење Власти Режима.
Задатак Опозиције је да на Националном Програму побиједи на Изборима.
Република Српска, и Срби, у позицији су борбе за Опстанак.
Овдје не може да постоји никакав други Политички Програм.
Сваки други Програм је Програм Вучићеве Србије, Програм предаје Српске, комадања, пражњења, поништења, понижења... Нестанка Срба и Српске.
Да Опозиција наступа са Националним Политичким Програмом, Република Српска би била након сваких Избора све јача.
Опозиција, на овај начин своје борбе, Републику Српску жели да поистивјети са Додиком и да њену судбину веже за њега.
То што ради Опозиција Републике Српске, није Издаја.
То је Колаборациона Предаја.
Опозиција Републике Српске је примила Ислам и отишла у најам Западним Амбасадама.
Сваког дана треба у Политичкој Јавности и у Народној Скупштини, говорити да Опозиција Републике Срспке, гласа за Сарајево, за муслимане, за Америчку Амбасаду.
Да гласа Против Републике Српске.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

СУЧИМ МИСЛЕ
ПОБИЈЕДИТИ ДОДИКА.
СА ОНИМА КОЈИ СУ
ПРОТИВ ДОДИКА.
НАЈВЕЋИ ДИО ОНИХ
КОЈИ СУ ПРОТИВ ДОДИКА,
ОДАВНО СУ КОД ДОДИКА.
 

Са Блентевачом, Амамбицом и Васковићем.
Опозиција у Републици Српској, налази се у унезвијереној ситуацији.
Настрану никаква страначка организација, порозни и црвичави политички програми, уништена национална оријентација и мутна им слика Републике Српске.
Догађаји уназад неколико дана, убили су Опозицију као четири претходне године.
Био је Српска Опен.
Догађај који, једноставно, није могућ на политичком подручју и у таквој Српској коју више од деценију представљају лидери Опозиције.
А, успјешно се одржао и однио име Српске и Бањалуке, у цијели Свијет.
Спомен Дан у Доњој Градини.
Лидерка Опозиције, шуњала се по жбуновима, дан раније.
Да, случајно не буде у исто вријеме ту кад и Мрски Режим.
Уствари, она се, подсвјесно, бојала присутва великог броја Срба. Као што се и догодило јуче.
Позив Предсједника Републике.
По томе колико се правда несрећни Милан Миличевић, видљива је та ситуација а и стање, у коме се налази Опозиција.
Шта има једна Странка, типа СДСа, да се правда било коме.
Да не помињем мале покрајне изјаве и иступе Борељовића разних, које им никако не стоје, ко да су позајмили од рођака, а којима, кобива србују.
Та Унезвијереност Опозиције у којој се непрестано пази шта ће рећи Западни Пунктови у Сарајеву, нарочито Амамб, шта ће рећи Сарајево, кога форсира БНТВ, шта пише Васковић...
Води у апсолутно уништење.
Јелена Тривић је очигледан примјер.
Сви они су је дигли до свемирских висина, самих извора Алфа зрачења, надували је ко Цепелин, прогласили је Спаситељицом, од Гласова који нису њени, направили јој „Побједу“.
И шта се догодило.
Отишла да прави Странку и скупља оглабине по Полиитчкој Сцени.
Треба знати
■ Да Амамб, не заступа „Нашу Владу“, на шта се стално позива. Заступа, углавном, Сарај Сокаке.
■ Да Запад, стациониран са групом мишева мекињара у сарајеву, не заступа јединствен западни став, јер га нема нигдје, ни у погледу лизања гузице Америци, ни у погледу Украјине.
■ Да Блентевача протежира Вучића и преноси поруке његових стодвадесетог и сточетрдесетшестог зупчаника.
■ Да Васковић, услужно преноси поруке разних Служашких одјела и секти...
Да се то не може узети као Политичка Оријентација.
 
 

 

ЈАД И БИЈЕДА
ОПОЗИЦИЈЕ У СРПСКОЈ,
ПОКАЗУЈЕ БОЛЕСТИ
СРПСКОГ ПОЛИТИЧКОГ БИЋА

 
Да би на Изборима побиједила Власт, Властоимаоце, Опозиција мора да има
◘ боље Актере,
◘ бољу Организацију,
◘ више Присталица,
◘ барем једнак број страначких Чланова,
◘ широко чланско и донаторско финансирање,
◘ намагнетисаног Вођу, Лидера...
Ну.
Скоро све то је недовољно ако нема
◘ Национални Политички Програм
◘ Јасан отклон од Запада, Западних Амбасада, и Сарајева, Унитарне једномуслиманске БиХ
◘ Преломно Политичко Доба.
Ну что.
Стање у Опозицији погубно је и за њих и за Републику Српску.
За њих мањевише, мада су уништили Српску Демократску Странку, која је, раније, ипак, сама почела тај процес.
Република Српска губи оваквом Опозицијом јер нема здраву Политичку Артикулацију и јер се систематски разара Политичка Свијест Појединца и Колективна Свијест Срба.
Једноставније. Србима се стално сервира теза да је важније срушити Власт, него опстати на дејтонским темељима.
То што раде СДС и ПДП, сада је, већ, непријатељско дјеловање према Републици Српској.
Треба подсјетити да су и СДС и ПДП били у Власти са СНСД, били позвани у Власт. И изашли. ПДП сам, по налогу Запада а СДС је почео само да се бави удомљавањем својих пропалих кадрова. Када сам био Извршни Секретар СНСД нисам био ни у једном  Управном Одбору а мој колега у СДС био је у тридесетак.
Зато је СНСД видио да ту нема користи за Републику Српску.
Треба инсталирати своје Кадрове али на основу борбе за Републику Српску. А не сулудог начелника Вишеграда који је изгубио Изборе.
Ко је имао и приручни Рентген, не мора МР, одавно је знао да у Опозицији нема никаквог здравог ткива.
Најновија кувања изашла су из Претис Лонца и шиште и смрде на све стране.
Политичкој Јавности се покушава наметнути, као главна тема, сукоб на линији Балоначелник – Јелена.
За шта ће се кандидовати Бало, ко ће пријећи код Јелене.
Све то за Републику Српску нема никаквог значаја.
А нема ни за њих двоје и оне око њих.
То је, само Парада политичких и личних болесника, нарцисоида, западнуих накурњака, анархиста и крајпуташа.
Њих, нажалост, подржава један слој Бирача и један дио полуприкривене Јавности.
Подржавао би и друге, умјесто њих.
То је слој одњегован на Есдеесовим меандрима несналажања у националном, политичком и страначком питању, иако су то потомци, и на инфицирању свијести да је све пропаст ако није СДС на власти и ако нису Пале ценатар свега.
Запад даје лијекове том болесном дијелу Бирача и Јавности. Али, тако да погорша и развија болест док прича да лијечи нешто што није болесно.
 
 
 

 

ОПОЗИЦИЈА ЈЕ
СВЕ ОД СЕБЕ ДАЛА,
СТО ПРОТЕЗА,
ДВЈЕСТА ПОМАГАЛА

 
Само, Лидера и Странака нигдје.
Најновија опозициона згода јесте оснивање Народног Фронта Јелене Тривић.
Новинари који су независни, истраживачки, западашки, објективни, изван тортуре Режима, слободумни и аналитични, могли би да начине барем хронолошки списак Лидера и Странака Опозиције у Републици Српској. Са трајањима, гласовима, судбинама...
Ну.
То Запад неће да плати. Неће да се блати.
А, ни Запад ни Београд, није добро прозвати.
Ја сам, пак, у погледу Јелене Тривић, оптимист.
Никада није пропала Српска Опозициона Странка коју је, њу и Лидеркињу јој, промовисао и најавио Зукан Хелез.
Ну что.
Како стварно стоји Опозиција и Странка Лепе Јелене.
■ Београд и Западаши су се могли, барем, потрудити око оригиналног имена Странке.
Ти Фронтови постоје у Сарајеву и у Црној Гори.
Срби су, иначе, увијек током историје, били задивљени Фронтом.
У народу још живи легенда о егзалтацији коју су Срби исказали када је Тито основао Народни Фронт.
У Београду, можда, још постоји  улица, булевар, Народног Фронта.
■ Народ неће моћи да искаже сво своје одушевленије Фронтом јер Јелена Тривић, по енергетској вриједности суманоидне опозиционе дезоријетнације, не спада у сам врх галерије досадашњих Лидера Опозиције Српској и у Српској.
■ Према површинским чињеницама, иза тог пројекта стоји неки њемачки облик подршке и неки броградски облик деструкције.
Београд се, овдје, одавно мијеша у Изборе и остале радње.
Није им била опомена да је Милошевић, као највећа могућа Србенда тог времена, у Рату, дошао на Пале, пред Народну Скупштину, да се меше и диригује, и – попушио.
Улагање у Јелену Тривић, знак је да Вучићева Србија мисли да ће остати на сцени још цијелу деценију.
■ Јелена Тривић, што је уобичајено, не схвата шта је Странка, како се гради Странка, шта све треба за Странку, колико приватног живота, она и стотине, па и хиљаде Активиста, треба жртвовати да би се градила Странка и да би радила и ишла даље.
Самозаваравање са гласовима које је добила на Предсједничким Изборима, непробојно је замрачење њеног политичког ума.
■ На опозиционој страни Политичке Сцене, нема простора за било који Политички Програм.
О Националном Политичком Програму, и државном, за Српску, они не смију да пробијеле.
А Запад и Београд, и не дозвољавају било какав Политилки Програм. Јер им Странке и Опозиција не требају за то.
Требају им за девастирање и уништење Републике Српске.
Оно што могу да чегртају јесте Борба против Криминала, борба против Режима...
Те Политичке Извике су, на Изборима, толико пута употријебљене и нису донијеле ништа, да свако нормалан треба да покуша да их заобиђе.
■ Од ефектива, најизгледнији је удар на Есдеес и његово слабљење.
Есдеес се може спасити само брзим формирањем Националног Политичког Програма Српске. И, на тој линији, изборима и консолидацијом Странке. Његовим непрестаним презентовањем. Одвајањем од Педепеа, приљепака и дистанцирањем од Јелене.
Што се неће догодити.
Својом националном и политичком јаловошћу, Есдеес је довео до „узлета“ Педепеа, Вукановића и Тривићке. До свог потпуног краха.
И на том путу, изгубили наког Шаровића.
 
 
 
 
 

 

ОПОЗИЦИЈА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
СПАШЋЕ НА
ПРЕДСЈЕДНИЦУ И ВУКАНА

 
Ако Додик није, некидан, као Ватрогасац у подметнутом пожару у Градском Одбору Бањалука, бацао димне бомбе о Двије Трећине Посланика у Српском Монолиту за одбрану Републике Српске, од Митраљезца Кавазовића, оружја за масовно уништење из Уставног Суда БиХ, логистичког центра смјештеног у Амамб, за Нови Устав Републике Српске, за изгласавање Вета, за Опстанак Српске, онда, тешка ће борба да буде.
У тој борби, многи могу да остану без Посланика.
Предсједница Јелена ће остати без Педепеа.
Педепе ће остати без западне умне и практичне подршке.
Потпуно ће га преузети Бизнис Класа. А Бизнис Класа непогрешиво зна да је најбоље бити уз Власт и са најјачим.
Тако ће се до максимума развити Додиков талент за Аранжерију. Пошто га за страначку организацију никад није користио.
Још није јасно шта се крчка у плиткој тави Есдееса.
Било би најбоље да Опозицији, њиховим лажним и јаловим саборцима, Сарај Чадору и Западашима, кажу историјско Не.
И да се врате у национални колосијек којим иде Република Српска.
Више не морају да учине. Неко ће из Есенесдеа доћи њима и замолити их да уђу у Владу Републике Српске.
Ако и не буде тако, а нема ни назнака за тако нешто, Есдеес ће остати да тавори и да се осипа.
За Локалне Изборе ће нешто да подузмне а за Опште, могуће је да објаве да неће изаћи.
Углавном, у Опозицији ће остати само Предсједница Јелена и Ловочувар Међеда из Херцеговине.
Есдеес ће морати да се притаји. Ваљда ће закључити, да лајање на Власт, Бирачи схватају као лајање на Републику Српску, да агресивно анархистичко западњачко колаборационистичко опозиционарство не доноси никакав напредак Странке.
По свему, овдје пролази вријеме Циркус Политичара, које је почело са почившим Мрвом.
Запад је форсирао такве кордоне Сокачких Жонглера, Уличних Анархиста, Уцвиљених Безреферентних Нарциса, Јавних Фолера, Ћоркана Локалних Хроника... јер то разара Политичку Сцену, снижава критеријуме и захтјеве, па се лако инсталира прозападна гарнитура која ће да влада у име Запада.
Ну что.
Опозициона Сцена у Републици Српској ће постати Турско Гробље.
Сви ће пролазити, нико завиривати. А након неког времена, нико неће ни знати које ту сахрањен. Ко се сам укопо.
Странке и Политичари мораће да схвате да се на Политичкој Сцени може опстати само са Националним Политичким Програмом.
Мораће да се укључе у Рационални Национализам Републике Српске.
 

 

ЗВИЈЕЗДЕ
СРПСКЕ ОПОЗИЦИЈЕ,
РАЂАЈУ СЕ У СУМРАК
А УМИРУ ПРЕДЗОРУ

 
Тако је и Суманта Џејлен, кад су се затворила Бирачка Мјеста, ушла у ноћ као Црв, плела свилу у чауру Побједе, постала Пуноглавац, и, ујутро, излегла се ко - Даждевњак.
Када неко има довољно зла према себи па почне да се присјећа свих ведета Опозиције у Српској, укључујући и Независне Новинаре, западноплаћене Аналнитичаре... наићи ће само на те краткорочне изборне звијезде падалице.
Политика је дугорочан и озбиљан посао.
Политичка сцена, можда, личи на Ћорканову али на њој се играју шекспирисане представе. Које захтијевају озбиљне Играче. Није доводљно бити Глумац. Болесник. Ни Будала.
Како, онда, објаснити тај несклад дугорочности и озбиљности, са једноноћним болесним трајањем Звијезда Опозиције.
Једноставно.
То ради Запад.
Сву Анерику ће да окрене наглавачке, погази све лажне демократије, и Изборе, уведе Макартизам... само да би изабрао свог играча који му неће сметати.
То што ће да срамоти Америку, није битно. Америка никада није ни имала части.
Исто то ради и по Земљурцима Европе.
Исто то ради и у БиХ.
Исто то, већ четири мандата, покушава и ради у Републици Српској.
Технологија је једноставна и не захтијева никакве велике лопате и прегалаштво Политичких Сиротановића.
Нема Ударничких Значака на крају.
На почетку добијеш Печат на голо дупе.
За ту технологију потребно је
▫ Атмосфера.
Гарнирунг од анархије, лажних тема, скандализације, блаћења, самопоништења.
▫ Лажни Медији.
Пуни непостојећих Независних Новинара. Који од референци за историју Новинарства имају једно ношење статива за камеру на КЗМ и једно сиктање на Лидера којег треба срушити.
▫ Болесник.
Који је довољно оболио да може да изјави како ће га почистити и да то објави чим кокоши уђу у кокошињац.
 
Не треба, дакле, ништа озбиљно, ни Политичка Странка, ни обучени Посматрачи, чланови БО, истренирани активисти, Политички Програм, односи са Јавношћу, циљне групе, пизде матерне...
Запад обезбјеђује напад на оног кога треба срушити. Увијено. Кобива, ми се боримо против корупције, против рушитеља Дејтона, ми смо на страни Грађана који су заслужили оне који ће радити за њих.
Они се више не појављују.
Медији стварају запаљивост. Болесник и прве пратиље, такође. Користи се свако игралиште, од Парламента до плаћених Медија.
Када се свјетла погасе и позориште затвори, све стане и нестане.
Болесник и Прве Пратиље, нису више ни за антрфиле и фусноту.
Наједном су највжаније вијести о несрећама и убиствима.
Запад ћути. Политичка Странка, из које је Болесник, ћути. Јер је и нема.
Продаја љековитих помада и еликсира одлази на друго мјесто.
Болесник, ако није довољно интелигентан, још се неко вријеме прави Будала. Као да је решето још ту.
Мислећи да ће и за сљедећу представу он бити Главни Болесник а само ће промијенити Пратиље и Водоноше.
Ну.
Болесник је и смишљен да кратко траје.
Ако побиједи може да траје дуже.
Треба погледати Србију.
Република Српска је далеко испод.
Запад жели да и од ових Срба начини Вучићеву Србију.
Они су били добри и изабрали су Вучића.
Па су награђени.
Сада Запад не мора да се ангажује.
Мало сере Хил и то је довољно.
Србији је дозвољено да све сама ради.
Има Болесника. Сама прави Медије и Дновинаре. Сама прави Атмосферу. Дижемо авионе, падају дронови ко скакавци. Сама прави Пратиље, Мале Болеснике на Изборима.
То је веома успјешан трансфер знања и технологије.
*
Република Српска, дакле, мора да се чува Запада, да се чува Сарајева, да се чува Издајника, да се чува Болесника.
И да се чува да политички не постане Вучићева Србија.
 
 
 
 

 

ВЈЕШТИЦЕ ИЗ
СРПСКОГ ИСТВИКА

 
Само је Аналфабетама и Аматерима, Телевизија симбол Власти, симбол Режима, симбол Моћи.
Државна Телевизија је један помоћни орган Власти, когод влада, као и Хидрометеоролошки Завод.
То што неко воли да гледа Телевизију, прецизније, воли себе да гледа на Телевизији, није питање Политике и Институција, Власти и Опозиције.
То је питање личне дозвољене болести.
Опозиција Српској најавила протест испред Државне Телевизије РТРС.
Најављивали су и пред Циком и Охаером у Сарајеву али им било далеко да иду. И нису имали нове опанке за отић.
То пред Државном Телевизијом је симболика.
Ми нападамо на само срце Режима.
То им је Џин Харп лично рекао.
Како до Диктатуре без насиља.
Као у оном вицу о Циркусу у говнима... А Опозиција се појављује пред Ертеересом у Белим Оделима.
Велики Гетсби.
Шта опозициони издајнички квартет, трио, дуо, ћинквет, какокад, Јелена, Бореновић, Шаровић, Вукановић... жели да постигне у тој Ноћи Вјештица испред Државне Телевизије РТРС.
Жели да покаже да постоје, да настављају борбу, да су Бираче превели жедне преко воде.
Рекли су им, Побиједиће Народ.
А, неће постићи ништа.
Као и на Изборима.
Не можеш без Странке у Сватове.
И ако, неким манипулативним чудом, побиједиш, не можеш владати без Странке.
Владаће тобом, твојим Бирачима и твојом Државом.
То је давно патентирано на Западу.
Зато нпр постоје Покрети.
Покрет Зелених.
А владају зрели.
Протест Опозиције је само још једна Парада Плаћеника.
Они одрађују Аранжман.
Они мрдају Фиранге.
Да се види да има неког живог.
Они губе своје вријеме, док им Странка и Партија тону.
И купују западно вријеме.
Аплицирају за нову помоћ у лови, дови, пропаганди...
Лажу да је Република Српска позитивна на њаки Вирус.
Тај Протест знак је да даље пропадају. СДС и ПДП.
Њихова ужа руководитељства.
Шаровића ни Кадиров са својом војском, не може, више, задржати на мјесту Предсједника Странке.
Све ће покушати да инсталирају Радовића, што ће убрзати распад на Теслићку, Соколачку и Гатачку Есдеес.
Бореновића не може ни Шмит да октроише.
Не може остати на мјесту Предсједника Педепеа ни ако Балоначелник залегне за њега.
Иза њега.
А мјесто Почасног Предсједника заузето.
Сада је, отприлике, крај Колаборационог Есдеса.
За Локалне Изборе, кроз двије године, биће крај Педепеа.
Ипак, Бореновић још може да се метиља на садашњем мјесту, хвалећи се великим успјехом Вјештице и Балоначелника.
Иако с тим нема никакве везе.
Као ни цијели Педепе.