УМИЈЕЋЕ ПОЛИТИЧКОГ
КОМУНИЦИРАЊА СА БИРАЧИМА
 

Бирачи нису Јавност.
Гласање на Изборима није гласање на Еуросонгу.
Највећи дио Политичких Актера, Бирачи не желе да разумију а највећи дио Политичких Актера Бираче никако не разумије.
Стога је Политичка Сцена полигон опште какофоније.
То је неартикулисани оркестар без сврхе и циља.
Причај само нек се прича. Излази са Ставовима о свему и свачему. Лупај ко Максим по дивизији. Мисли да сви једва чекају шта ћеш ти да кажеш.
Право је чудо како неки Актери добију у ту шаку Гласова.
То се догађа само захваљујући чињеници да је Гласање Ирационалан Процес.
Бирач има став и мишљење о свему.
Политичка Странка и Политичар тешко могу то мишљење промијенити.
Могу оно које није везано за Изборе и конкретну политичку сцену.
Уз помоћ других масовних актера.
Нпр, можете некога убиједити да су Руси кровлочни агресори, иако раније није тако мислио.
Али то не значи да би он узео пушку и борио се против Руса.
Слична ситуација је и са убјеђувањем за Изборе.
Можда можете неког Бирача убиједити да је његова или нека Странка, лоповска и криминална.
Али, то не значи да ће гласати за вашу Странку.
Како га убиједити да гласа за вашу Странку.
Скоро никако.
Зато што људи из Странака, скоро никад, не причају о себи, не нуде себе, свој Програм и своје Ставове. Они само пљују по другима, очекујући да ће им се то вратити као Гласови.
Коликогод су Политичке Странке масовне, коликогод процената Бирача излази на Изборе, централна тачка је Појединац.
Његова Свијест и Подсвијест.
Она није само политичка.
То Странке не знају или занемарују.
Укупна Свијест и Подсвијест утичу на политичку одлуку на Изборима.
Укупна Свијест Појединца је подијељена.
Он о општим  стварима и координатама има песимистично или негатовно мишљење, често или најчешће.
Оно што је даље од њега, то му је црње.
Када је у питању његов положај у том координатном систему, он има позитивно или зауставно мишљење.
То је начин да се брани од менталне пресије и сумрачне перспективе.
Онај ко том Бирачу непрестано шаље апокалиптичне поруке о општим питањима, Људи одлазе у иностранство, Власт изолује, ризикује, енергенти и храна ће поскупити, све је пропало и покрадено...
Неће код Бирача, Појединца, постићи ништа.
Странка мора да дође до Појединца и предочи му било шта о његовом положају.
Постигне синхронизацију.
И искористи његово мишљење о томе.
Покуша да га претвори у Глас.
Политичке Странке о свему овом мало воде рачуна или не знају ништа.
Ако је Велика Странка, Лидер зна све, остали не знају ништа. А не смију да га питају.
Агенције које се појављују, као наплаћујуће или манипулативне, могле би да помогну, да окупе стручњаке за Свијест и Подсвијест. Али, оне не знају ништа о политичком спектру. Не знају ништа о томе како функционише Странка. Оне не могу да знају више о томе него Странка. Коликогод Странка мало зна.
Једини излаз је унутарстраначко школовање и тријерисање кадрова на дуги рок. У свим фазама страначког посла. И њихова стална веза са Хоризонталном Организацијом. Појединцима.
Што је могуће код великих и озбиљних Странака.
Остали морају да нађу Мечку, Мало Мајмунче, Нереалну Прилуду... па, шта укупе, укупе.