АКО РАЗБИЈУ ЉУДЕ,
НЕЋЕ ВЛАДАТИ СВИМА,
ПОТПУНО ЋЕ ВЛАДАТИ
СВАКОМ ЈЕДИНКОМ –
ЧИМЕ ЗАМИЈЕНИТИ
МАСОВНОСТ У ПОЛИТИЦИ

 
Дугим уситњавањем и општим злоупотребама, изгубила се Позитивна Енергија Масе.
Појединац је слаб.
Зато га Запад и велича.
Човјек је Масовно Биће.
Он воли да иде заједно, или у спроводу, или у свадби, или у Рат, или у Револуцију. У Литије или у Страдију.
Данас му је све то одузето. Чак и Рат.
Твитераш Шпиро је данас констатовао да је Амфилохије  био посљедњи који је могао да окупи Масе.
Без Масе, Држава и Нација су у великој опасности.
Од некад Масовних Француза, дошло се дотле да их једног по једног кољу по улицама и по црквама, ко овце у Анадолији.
Од некад масовних дочека Америчких Предсједника, дошло се дотле да БЛМ терорише читаве градове.
Од некад масовног ишчекивања шта ће саопштити Предсједник Владе, дошло се до смијешне крпене лутке лезбаче коју не јебе нико низашта.
Зашто Кина успијева, зашто је опстала толике хиљаде година, зашто је постала водећа сила у свијету.
Зато што се није одрекла Масе.
Стање са играњем мице у формирању Владе у Црној Гори, иако је то мали узорак, мала земља, али, нама је близак и видљив, говори колико је погубно изгубити Масовност као снагу Нације и Државе.
Свети Амфилохије је обликовао Вјернике у Масе које су утицале не политичке изборне трендове.
То јесте неприродан ток. Али се друкчије није могло. Пошто не постоји Велика Политичка Странка, на другој страни црногорске клацкалице.
И данас, када је Амфилохије отишао међу Свеце, остало је то уситњавање као могућност да пиништи све.
Само су два начина да се замијени Масовност у НДД Сфери.
Прва је, Велика Политичка Странка, организована тако да може да дође до Појединца.
Друга је, Полуилегална Мрежа какву је у Србији изградио Запад, уз садејство Вучића, која може да искористи сваког Појединца. Потчини га као и све остало.
Ко хоће да се преда и непримјетно нестане, нека се одмах опредијели за другу варијанту.
Ко хоће да опстане, да се одупре, да има људски амбијент, мора да се опредијели за први начин. Који је тежи, тражи рад и жртве, тражи много напора сваког појединца.
Али гарантује да сутра неће бити заклан, као у Француској, или преварен и подведен, као у Србији.

 

ОНО ШТО ВУЧИЋ
САМ РАДИ СРБИЈИ,
КОРДОНИ СТРАНАЦА У БиХ
МОРАЈУ ДА НАМЕЋУ

 
Извјесни Сатлер је изјавио да нешто треба инсталирати у Високи судски и тужилачки савјет БиХ како би то било вако и нако, како треба. Како би правосуђе у БиХ било независно.
Додик је рекао, Само свеобухватна Реформа правосуђа коју је он договорио са Кетрин Ештон, ономад у Бањалуци.
Кетрин Ештон је умрла мало послије Кеопса, оп. а.
▪ Правосуђе у БиХ треба вратити на оно што стоји у Дејтону. До коначног разлаза БиХ.
▪ Све што Запад тражи да у БиХ, или било гдје, буде Независно, то значи да ће бити зависном од њих.
▪ Правосуђе не може да буде Независно. Оно мора да буде Зависно од Државе којој служи.
Пошто БиХ не постоји као Држава, Правосуђе, овдје, мора да буде зависно од Републике Српске. Од њене Народне Скупштине и њеног Устава.
▪ Лажно Независно Правосуђе, странцима треба за управљање БиХ и држање тог Расутог Терета на окупу.
▪ Република Српска не може да чека да Сарајево схвати да то што Странци заступају и раде, није у корист БиХ, ни дејтонске, ни овакве, неуставне, нити у корист њих.
Они могу да Ћорканишу вијековима. Немају шта да изгубе. Нису Државу створили, као Срби, немају Нацију, а на сваком Прелому, неком ће се приклонити, ко је јачи.
За Србе и Српску, то значи нестанак.
▪ Република Српска треба да гради своју Самосталност, у овим условима, јер је то невјероватно сврсисходна Вјежба Суверенизма.
Да не упадне у грешку Вучића, који све што је Србија, крчми на раскршћима и даје комегод се курчић дигне док иде путем.

 

ПОШТО
БУДУЋНОСТ ПЕДЕПЕА
ЗАВИСИ ОД ЕСДЕЕСА,
НИКАКВА ЈЕ

 
ПДП је формиран као чиста манипулативна Странка, са огавном карактеризацијом Партија, и са двоструким циљем. Да искористи Есдеес и подведе га Западу и да онемогући друге варијанте и политичке снаге, као што је Есенесде.
Зато су Удбаши, на почетку сарадње Педепеа и Есдееса ширили приче о томе како се не треба бринути јер Педепе само хоће да уништи Есдеес. Есдеесу су говорили, Само ви нама пустите те функције, немојте се много истурати, ми ћемо све то за наше добро.
Тако су говорили и Додикови Социјанери, са којим је удружио СНСД. Ви имате Структуру, ми имамо Кадрове.
Нико, ни Педепе, ни Запад, није рачунао са могућим природним растом нове Странке и нове Политичке Идеје. Чак су и помагали Есенесде, покушавајући да га потчине и уједине са ЛЛС, Лагумџијиним лажним социјалдемократама.
Педепе је по наредби Запада изашо из Власти са Есенесде.
Црнадак, а и тада су, сере о томе како је ПДП предложио неке мјере и молио да Есенесде прихвати барем двије. Пошто хтио није, они су отишли у легенду.
Већ тада су јасно почели да зависе од Есдееса.
Јер су с њим Опозиција.
Без Есдееса, нису ништа.
Већ нешто као ДЕГЕНЕК.
Демократска герила неколицине.
Есдеес није схватио игру. У ствари. У Есдеесу нема ко то да схвати, одавно.
Прихватио је рукуподруку са Педепеом и кренуо у Сарајево.
То је био окидач за разбијање Српске Демократске Странке. Онда се појавио Додик са неколико идеја.
Сада је Есдеес дошао дотле да га нема ни у једном великом центру Републике Српске.
Педепе је остао усамљен и почео неартикулисано да се креће.
Њихов Тројац ТБС, ништа је нисачим.
Њихова једина нада је Бањалука и Локални Избори. Али ту нема наде. То је воајерска сторија преко седам авлија.
Есдеес у Бањалуци не постоји. Њихово Бирачко тијело Педепе не може да користи. Ни у Бањалуци ни у другим подручјима.
Педепе је демократски прогрес без Гласова.
Есенесде, дабоме чини велику грешку. Као што је то уобичајено у задњих скоро десет година.
Потребно је да се приближи Есдеесовим Гласачима које Есдеес губи.
Он то, привидно, чини и сада. Али на потпуно погрешан начин.
То је потребно ради елиминације Педепеа, као нуклеуса потчињавања Републике Српске Западу и Сарајеву.
Други начин је дизање Есдееса у ортодоксно националну странку. И коалирање са њим. Али. То не може да изведе Есенесде. А у Есдеесу, више нема ко.
Зато су ови Локални Избори крај Педепеа.
Они ће резултатски бити тако лоши по њих да на Општим Изборима неће постићи, такође, ништа.
Треба видити неко мјесто за Бореновића.
Шумска Инспекција Републике Српске. Тако нешто.

 

ОДБОРНИЧКЕ ЛИСТЕ
НА ЛОКАЛНИМ ИЗБОРИМА,
ТЕШКА СУ НЕРАВНОПРАВНОСТ
КАНДИДАТА И БИРАЧА

 
Друг Маркс би рекао да је то експлоатација.
Смрад Демократије кружи Изборима, рекао би васић. друг васић.
Погледаћу, овлаш, Бањалуку, на изборима прије четири године.
ПДП, као мала Партија, добила је 7.200 гласова. СНСД је добио 31.419 гласова. ПДП добио 3 одборника а СНСД 11.
У ПДП сљедећи који није прошао имао је 646 Гласова. У СНСД, сљедећи који није прошао имао је 2.076 гласова а нису прошли ни они који су имали више од 3.000 гласова. Први у ПДП, који је добио Мандат, имао је 2.264 Гласа.
Просјечно, СНСД одборник има 2.856 Гласова а ПДП-ов 2.396.
У ПДП је 2.488 гласова остало испод црте. То значи отишли оним трома који су прошли. И нешто, на крају, као рестл, другима.
Дакле, 32 кандидата у ПДП, радили су за 3 која су прошла.
Шта је на ствари.
▪ Неравноправност Странака. По ком основу побједничкој Странци треба више гласова за једног одборника, него петој или шестој на ранг-листи.
▪ Неравноправност Кандидата. Недозвољиво је да да први на некој листи пролази са много мање гласова од оних који су на побједничкој листи отпали.
▪ Неравноправност Кандидата унутар једне Листе. По основу рангирања и по основу проја гласова у односу на пролазак.
▪ Неравноправност Бирача, односно Гласова.
▪ Превара Бирача. И на тај начин и Дуплим Кандидовањем. Кандидовањем оних који неће ни узети добијени Мандат.
*
Јасно је да Мале Странке, оне које немају имиџ, немају Лидера, немају ореол, ангажују пуну одборничку Листу, од 35 кандидата, иако знају да ће проћи један, два или три. Они користе гласове наивних кандидата да би љубимци из уске групе те Странке добили позиције.
Странке које имају Лидера и Ореол, пак, користе Кандидате, у мањем броју, али са више гласова, такође за пролазак фаворита које су ставили на врх листе.
При чему они који отпадају имају више гласова од оних из друге странке, који пролазе.
Таквим третманом, заваравају се и Бирачи. Они су дали личне гласове тачно одређеном Кандидату. А Гласови су отишли другом Кандидату за кога они нису гласали.
Бесмислен је Лични Глас у таквом систему легалног мешетарења.
У односу на Лични Глас Кнадидату за Начелника, ово је Масовна Манипулација Личним Гласовима.
*
Рјешење је да Странке иду на Изборе, без листе Кандидата Одборника и Кандидата Народних Посласника.
А након Избора, по броју гласова одредити им број Мандата.
Које ће Странке попунити у складу са својим рангирањем Активиста.
Иако Странке немају неку Унутарстраначку Демократију, највећи дио њих, ипак би то било демократскије него што то омогућује ова технологија Избора гдје се крајње безобзирно израбљују Бирачи и Кандидати.
 
 

 

ПУЦА ГЕОПОЛИТИКА
САРАЈЕВСКЕ КОТЛИНЕ

 
Њихов, још, једини Савезник је Вучић. Ако вјерују Првој Петорки Амбасада, већ су завршили своје.
Данашња смијешна Саопћидба СДА, Алијине Странке која је покушала да као Курбан прикоље Босну и Херцеговину на крову куће која још није ни почела да се гради, о томе како Додик руши Дејтон и како ће, ако се тако настави, вратити Републику БиХ.
Република БиХ је предратна волунтаристичка муслиманска импровизација, потпомогнута западним софтвером, која је довела до коначног разлаза муслимнана и Срба, до лажног спајања муслимана и Хрвата и до одлагања краја Распада СФРЈ, формирањем асиметричне лабаве Конфедерације муслиманско-хрватске Федерације и Државе Републике Српске.
Што се зове Дејтонски Споразум.
Та импровизација, коштала је Сто Хиљада Живота.
Њих данас, поред унесрећених на други начин, нема. Као што нема ни Босне и Херцеговине.
Дакле. Ни Рат није успио да успостави Републику БиХ.
Данашњи однос снага није ни близу оном, противсрпском.
Онда је Сарајево, БиХ, требала у борби против Србије.
Данас, против Србије, постоје друга, дјелотворнија Оруђа.
О чему, онда, прича СДА.
Јавља нам, у ствари, да је испала из Времена. А са њом и МСР, Муслиманска Сиротиња Раја.
Која ће још неко вријеме да вјерује у те ријечи. Или, да их ићиндијски, акшамски, прима равнодушно.
Јавља нам да није разумјела овако скројену БиХ за потребе да се у њој заврши Распад СФРЈ, док се не учине друге потребне предигре.
*
Додик је у свом познатом Бомбашком Походу на Београд, бацио бомбу о томе да ће Хришћани у БиХ да сачине једну Декларацију, па ако не може БиХ да функционише, да се разилази. Без Рата.
СДА је одмах скочила да је то функционисање по њиховој жељи.
Кријући, тако Двоструки Проблем Равноправности. Равноправности у Федерацији БиХ.
И, Равноправности у БиХ.
Сарајевска Котлина не схвата да свој топографски положај не може да дигне на ниво геополитичког.
Да је Сарајево била само једна мала епизода Геополитике.
Да нико више то не може, а и не жели, да нађе на карти.
Да овдашња МСР не припада ни турском свијету, ни арапаском свијету, ни ни шиитском свијету.
Једноставно, припада Балкану.
Не можеш искочити из своје Котлине.

 

ЛАВРОВ ДОЛАЗИ
НА РУШЕВИНЕ
СРПСКЕ ПРОМАШЕНЕ
ПОЛИТИКЕ

 
Западовци ће да кажу, Ето вам Руси.
Русофили ће да кажу, Брзо ће Крај Запада.
Ја ћу да кажем, Срби су сами криви.
Као и током цијеле Повијести.
Лавров долази у БиХ и у Србију.
Јављени дио посјете је разговор у Сарајеву и састанак са Српским Чланом Предсједништва БиХ.
У Београду је то сусрет са Вучићем и Патријархом, те присуство обиљежавању унутрашњег завршетка Храма Светог Саве и паљењу Вјечне Ватре на Гробљу Ослободиоцима Београда.
Јасно је да Лавров долази зато што Путин неће доћи.
Лавров има тужан задатак да евидентира крхотине једне самоуништавајуће српске политике и невјероватно концентрисање неколико побједа Запада.
У Хрватској, недавно, Помпео је завршио све што је требао. Ради се о геостратешком одвикавању од Русије. Зашто би, иначе, Помпео, долазио у једну малу Хрватску.
Данас је објављено, уз присуство Амамб у Сарајеву, да се гради гасовод који ће из Хрватске да узима Плин који није руски Гас.
То је названо Јужна Интерконекција.
Кад је Фата, у Какњу, питала Хасу шта је Јужна Интерконекција, јел то значи да ће Пељешки Мост да буде наш, Хасо је реко, Немој опет да би кувала мауне, пети дан, пичка ти матерна. И отишо у Термоелектрану на посо.
У Београду, Патријарх хвали Вучића. Ко да му је насљедник.
Истовремено, Вучић учествује у безбједносном форуму са Непријатељима Срба, Новине објављују да је признање Косова услов за улазак у ЕУ а улицама Београда, вади се Кита Мирдита.
Лавров све то зна.
Остаје му, само, симболично помињање Ослободилаца Београда.
Као што се, ових дана, исто симболично, помиње Ослобађање Приштине, 1912е.
Русија, дакле, губи на Балкану.
Губи и Кина. Како је запријечен Руски Гас, запријечи ће се и Кинески Пут Свиле.
Да ли је Русија крива за губитак Балкана.
Није.
Криви су Срби.
Кад су посљедњи пут учинили нешто за себе.
Осим стварања Републике Српске.
Откад су се Срби опредијелили за Краљевину СХС, Несврстане и Запад.
Није то од јуче.
Вучићева Србија сада, само, додаје запршку.
Република Српска је ухваћена у замку.
И да се одвоји од Вучића, да му није ни подилазила, веома мали маневар има.
Лаврову треба рећи да га молимо да Русија инсистира на Дејтону и на 1244.
А ми да радимо на Самосталности Српске.
Да не будемо Пичка ко Вучић.
Вријеме ради против Запада.

 

ЦРНИ СЦЕНАРИО
СРБИЈЕ,
ИЗ РУКУ ВВВ,
ВЕЛИКОГ ВОЂЕ ВУЧИЋА

 
ВВВ данас, одмах пошто буде конституисан Парламент, који се случајно зове Народна Скупштина Србије, може да издејствује одлуку о Признању Државе Косово.
И, ништа се неће догодити.
Ниједна Шерпа.
Политика, на Насловници, пише о Концентрационој Влади, о већини са 239 руку, од 250 Народних Посланика, а под насловом – Подела одговорности пред тешке изазове.
Да је Комунизам, рекао бих да неко у Редакцији зајебава Вучића. Овако, јасно је да је Вучић диктирао овакав Наслов.
Кратка инвентура.
▪ Косово је готово. Отишло у неповрат.
▪ На политичкој, јавној, интелектуалној сцени Србије, не постоји ни једна снага, ни најмање ампераже, која је против овакве политике ВВВ према Косову. А и према било чему што је интерес Државе Србије.
▪ Срби са Косова, у Србији, више не постоје. Они су разбијени у јадне јединке, не чак ни у турске буљуке, као и Срби из Хрватске. Који још имају нешто носталгије, која је код Срба са Косова непозната.
▪ Судбина Срба на Косову, запечаћена је. Као и судбина Срба у Хрватској.
▪ ВВВ је почео безболно одвајање од Русије.
▪ На било којој сцени Србије не постоји русофилска снага нити снага која би се залагала за равнотежу односа са Западом и са Русијом.
▪ ВВВ је потчинио Српску Православну Цркву.
▪ ВВВ је анестезирао Србе Црне Горе.
▪ ВВВ је пригрлио Додика и тако га ујаловио у националном и у босанскохерцеговачком смислу.
▪ ВВВ је Политичку Артикулацију Србије, учинио потпуно јаловом. Његова Странка, СНС, не постоји. Јача је лезбијска пишуља од циједлог СНС-а. СПС му служи за мале варке. Не исплати му се да их уништи, што може да учини једним потезом, слањем у Опозицију. Овако, служе му, ко најрођенији. А кад их довољно исцрпи, послаће их у Опозицију.
▪ Најавио је ванредне Изборе, без иједног разлога. Спојиће их са својим Изборима. Одмах након тога, Наропдна Скупштина ће донијети одлуку о признавању Косова Државе.
▪ Великог Вођу Вучића, Србија, Бирачи, Становници, Улица, Избори... нико... подбогом, не може смијенити и побиједити. То може само Запад.
И то је најжалоснија чињеница Новије Српске Историје.
Вучић је само Црна Трака на реверу.
*
Незаинтересованост и небрига Срба за Српску Државу.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ИЗБОРИ СУ,
И У КОМУНИЗМУ
И У ДЕМОКРАТИЈИ, НАКО.
САМО ЈЕ У КОМУНИЗМУ
ПОСТОЈАО СИСТЕМ.

 
Ако нешто хоћете да обесмислите, омогућите масовно учешће. Напримјер, пустите Публику на Терен, да игра фудбал, организујте Групни Секс, ставите хиљаду људи на љестве, да напредују.
То је случај са Америком. Сви имају једнаке Шансе. И сви пропадају.
У Кини нико нема шансе. Диктатура је општа. Комунизам прекрио небо. И Кина престиже Америку.
Систем, дакле.
Један од ефикасних начина уништавања НДД Сфере, тамо гдје доспије Запад, поред економског, јесу Избори.
Уситњавање Политичке Сцене и либералан Цензус довели су до огромног броја учесника у Изборима, поред Бирача, да је све изгубило смисао.
Политика је као и скок удаљ. Нема два рекордера.
Шта се догађа.
▪ Највећи дио Странака нема Организацију.
То значи да нема  ко да проводи њихово учешће у Изборима. Све се своди на писање кредом по тараби. Извисим своју слику на билборд или на бандеру, и мислим да је све завршено. Добро што мислим ја, већ то мисли и моја Странка. Још ако има упаљача...
▪ 99% Кандидата за Одборнике, на примјер, не зна зашта се кандидује. Шта ће да ради, кад прође и добије мандат.
▪ Осим оних који су већ били Кандидати и били Одборници, нико не зна шта се догађа, око њих, у тим Изборима. Избори су за њих, као онај Интернетов Мангуп Клауд. Неђе јест, ал нико не зна ђе.
▪ Сви су Кандидати и сви су Бирачи. Али нико никог не види. Људи мисле да Медији преносе Поруке. Па су задовољни ако им је негдје искочио неки Банер. Видио сам се у Изборној Хроници, СТЈЖ. Купио десет торби за Ђаке а није се појавио кад је то дјеци дато, да види маме и поприча са њима.
Човјек је Порука.
Кад је Зока Тегелтија побиједио, у Мркоњић Граду, први пут, побиједио је након обиласка цијеле Општине, уздуж и попријеко, не митинзима и шаторима, већ доласком до Људи.
Данас Кандидати туре своје име на Упаљач и неко га раздијели. Највише онима који немају никакве везе са Бирачким Мјестима и подручјем из којег је кандидован дотични јунак.
Или. Кандидатима се, преко Странке, обезбиједи неки огласни простор на медијима који немају везе са Бирачким Тијелом за јунака.
Највећи дио кандидата за одборнике може да прикупи гласове на једном, три, пет, Бирачких Мјеста. Све изван тога је недођија. То значи да морају да виде сваког Бирача на том подручју. Чак и туђег.
А они не виде ни Чланове своје странке.
▪ Велике Странке, добрим дијелом, широка је тема, генеришу овакво стање. И одговорне су за Демократију Анархије у Изборима.
Велике Странке користе Цензус и производе Мале Монструме.
*
Посљедица је да мали број одлучује у Изборима.
Одлучује се у Бирачким Одборима.
У име Учесника и у име Бирача.
Мањи него у Комунизму што је било.
Самоуправном Социјализму.  

 

ПРАВИЛА
ЗА ЦИЈЕПАЊЕ ДРВА
СИКИРОМ

 
▪ Обловина треба бити исјечена на кладиће.
▪ Избјегавати сјечу и цијепање под соковима. Код цијепања, вода из кладића, избија Сикиру.
▪ Када се обловина изреже на кладиће, добро је оставити их мало самосталне, да их сунце види и да се просуше.
▪ Сикира не смије бити лагана, мора бити откована и наоштрена, са јаким сикириштем.
▪ Руковалац Сикиром мора бити јак и одлучан а нарочито жилав.
▪ Кладић се Сикиром увијек удара по средини. И сваки дио кладића сијече се кроз средину, ради равнотеже сила. Онда се једна половина одбија од друге а Сикира мало ради.
▪ Никада не цијепати једном руком. Цијепа се објеручке, израменица.
▪ Сикиру једном руком држати за сами крај Сикиришта, а никада са обје на истом мјесту. Да не би страдала бутина или муданца.
▪ Кладић се увијек широм страном поставља на пањ за цијепање. Сикиром удараш у ужу страну.
▪ Ако има већа и јача кврга у кладићу, постављаш га на њу. Па одсијецаш колико је могуће. Тако оголиш и најтврђе језгро и оно је спремно да изгори.
▪ Сикиром замахуј и удри само колико треба. Тако да просијече кладић и само се лагано забије у пањ.
▪ Увијек гледај има ли, код сувљих, каква напуклина у кладићу, па прво њу нападај.
▪ Ако код првог ударца не успије разбијање кладића, окрећеш на ушице. Тако чиниш да кладић сам себе разбија. Ако се није показала напуклина послије првог ударца, види да ли је боље извадити Сикиру.
▪ Сјечивом увијек ударај тако да ушице буду у средини расцјепа и да оне улазе и разбијају а не сикириште при ушицама. Јер ће га кладићи оштетити. Чувај Сикириште ко и Сикиру.
▪ Никада не успостављај емотивну везу са кладићима.
*
Мислио сам да пишем о разбијању Странака. Али цијепање дрва ме се дојмило ових дана.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ПОЛИТИЧКИ ГУБАРИ

СЕ ИЗВЈЕШТИЛИ

У ВАРАЊУ БИРАЧА

А БИРАЧИ СЕ ИЗВЈЕШТИЛИ

У РАВНОДУШНОСТИ

 
Нема у томе, неког лошег резултата по НДД Сферу, Нацију Државу Друштво.
Осим што се снижава критеријум за оне прве.
НДД ионако иде стрму.
Што је, дабоме, законита појава након процеса Ослобађања Широких Народних Маса, Анархијом, коју си претходно назвао Демократијом.
Шта се, дакле, догађа на тој масовној преварантској сцени.
▪ Много Странака, много малих Странака, превара је Бирача. Мале Странке не могу утицати на процесе. Оне се само могу неком приклонити или се некоме подати, из љубави или из џепа.
Њихова улога је као и улога Малих Акционара у лажној Приватизацији.
Цензус се мора драстично  подићи.
▪ Широка обећања. Типа, провјерићемо све дипломе, запослићено сто хиљада, зауставићемо криминал и корупцију...
Ништа од тога се не може урадити. Ни класичном војном диктатуром. Јер је, деценијама, много малих актера учествовало у стварању таквог стања, па је то преширок фронт који се не може побиједити.
Трендови неког Друштва, углавном су незаустављиви. И они се, као Сијерак, из жиле, јаве и послије Ратова, Дубоког Орања и Промјене Власти и Система.
Они се хране особинама сваког појединца скупљеним на једну велику колективну камару.
▪ Изборне Поруке, Слогани, Програми и Обећања.
То су све бесмислице. Слогани, или Изборне Поруке, могу да имају ефекта ако каналишу или приближавају Општи Циљ, ако се понављају много пута у дугом времену, ако се на организационе начине приближе широком слоју Бирача... ако, дакле, допру до Подсвијести.
Све остало у стилу, Ми ћемо... Слобода за све... испод је и границе Преваре Бирача. Једноставно, сувишно је и небитно.
▪ Превара Бројевима.
Не само Истраживањима Јавног Мнијења.
Једна небитна, мала, манипулативна Странка, као што је ПДП, ових дана извикује поруку, Више нас је.
Пошто немају структуру која може бити уобзирена, чак ни у Бањалуци, као највећем гласовном ареалу, јасно је да они рачунају да друге слојеве Бирача и Живља. На оне који су против, на оне који нису са онима, на незадовољне, на апстиненте.
Ну.
Више нас је, не може да каже ни СНСД, који има скоро двјеста хиљада Чланова.
У Политици, Више не значи ништа. Осим, у Скупштини, кад је више Гласова.
Превара је Бирача да се то, Више нас је, може претворити у Више Гласова у Скупштини.
▪ Организовање Протеста, позивање на Улице, напад на Институције... такође је Превара Бирача.
Кад се све сруши, кад се све заузме, опет неко мора да добије Изборни Легитимитет, да би, чак, и улице почистио.
▪ Обећања о Капиталним Пројектима.
Што чини и Власт и Опозиција.
Ако није дошло до одлучивања, све је Превара Бирача.
Власт је ту, у великој предности над Опозицијом. Јер може да утиче на одлуке. Опозиција тек треба да дође на Власт. А, онда је питање околности за припрему и само одлучивање.
▪ Преваре Бирача су масовна и раширена појава, након краха Државе, јер се Политика форсира као Пијаца, као Позорница, а не као Технологија управљања Друштвом, на основу Устава, Парламента и Закона.
▪ Што је масовнија Превара Бирача, то је већа подложност домаћих Политичких Актера, Западу, Финансијерским Територијалистима и Поретковцима.
Немоћ Политичких Актера, њихова послушност, чињеница да су најобичнији продукт Запада, прикрива се масовним Преварама Бирача.
*
Бирачи су навикли на то. Стога равнодушно и у миру, посматрају велике и мале Циркусе.
Знајући да, каквагод је, Власт може највише, или нешто, да учини.
Зато Власт, на Изборима, увијек има предност.
 
 
 
 

 

ОНИ У САРАЈЕВУ,
ДА НИСУ БУДАЛАШИ,
ПЛАТИЛИ БИ ФАХРИ
ДА НА АВАЗОВОМ ТОРЊУ
СТОЈИ УЛТРАМЕГАБОРД,
КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ

 
Република Српска мора да почне агресивну Кампању Самосталност Српске. За почетак, сваком становнику да поштом пошаље слику Жељка Комшића.
Да се људи подсјете каква ће их будала сутра представљати. И како су прошли Хрвати јер нису бринули о себи.
Темељна Глупост сарајевског бошњачког круга спречава сваку разумну БиХ, па и ону најједноставнију, Дејтонску.
Случај Комшићевог стављања Признања Косова на дневни ред сједнице Предсједништва, не говори ништа о Комшићу. Али говори све о Неартикулисаном Сарајеву.
Сами Бог зна шта су хтјели да постигну са овим.
Нити су се коме могли додворити. Нити су од Косова могли нешто добити. Само су могли Додику обезбиједити још једну Предизборну Позорницу.
Да сам на Додиковом мјесту, ја бих, пак, допустио да БиХ, са 2 : 1, донесе одлуку о Признању Косова.
Тако је било и на Референдуму. Па је након тога створена Република Српска.
То би била страховита предност за Републику Српску.
А за Косово не би значило ништа. Јер, толико је Земаља признало Косово, па ништа.
Признање Косова директно цијепа БиХ.
Јер Косово је отето и БиХ га признаје.
Република Српска је призната отишла у Дејтон и из Дејтона се вратила као Држава у саставу БиХ.
Држава која заједно са Федерацијом, твори БиХ.
Све што је у међувремену отето од Републике Српске, нигдје није легализовано. Ни у Уставу а ни у УН.
Као што ни Косово није легализовано па се тражи од Србије да га призна.
Тако се и од Српске тражи да сама себе поништи.
Околина, Београд и Загреб, није поуздана.
Сада Милановић увиђа с ким у Сарајеву има посла. А подржао је Комшића.
Док Београд, Вучићева Србија, стално изјављује да је за цјеловиту БиХ. Што је исто као да изјављује да је за Подунавску Конфедерацију.
Прије неколико мандата, ставови Београда и Загреба су били обрнути.  
Због те нестабилности, Република Српска треба конкретним корацима кренути у Самосталност.
Прва одредница је Колективна Свијест.
Срби, овдје, морају да у своју Свијест приме Самосталност. Послије ће она, од њих, имати подршку.
И то је довољно. Остало је на Руководитељству.

 

ИЗ ВЛАСТИ
СА ЕСЕНЕСДЕОМ,
ИЗЛАЗИ СЕ САМО
ПО НАРЕДБИ,
ПОШТО НИКО НИЈЕ
ТОЛИКА САМОСТАЛНА БУДАЛА

 
Предсједник ДНС је изјавио да ће сутра одређени орган Странке размотрити даљу сарадњу са Есенесдеом. Значи, размотриће Мјесто Боравка у Власти.
Данашњи ДНС је посљедица неколико великих Додикових и Павићевих грешака.
Цијели пројект је почео након Биљане Плавшић, која није била талентована за Политику нити за Странке. Али јесте за Српство.
Данас, пак, нико није талентован за Српство. Али су сви суперталентовани за Политику и Странке.
Биљана Плавшић је покушала да СДС ишчупа из раља криминала и да га врати Српству. То није успјело па је формиран СНС. Додику је дала Мандат јер је он једини хтио. Пошто Иванићу није успјела прича да окупи све у Већину и да тако он, у име Лондона, влада и управља.
А, сви су мислили да ће Додикова Влада трајати три мјесеца, па се нико није узбуђивао.
Београд никад није волио Биљану Плавшић.
Тако је на сцену ступио Удбаш Марко. Наслиједивши Доктора који је млад и наиван, улетио као међуфаза.
Додик је знао одакле долази опасност, па је ДНС-у дао већи колач, послије којег једва има снаге да се оближе. Ну. Марко је стално затезао, стварфао Републику Приједор и чекао, па и чинио, да Додик падне.
Посљедња београдска офанзива је била Банкар Мандатар.
Додик се, касно, досјетио, да их смјести у Вјечна Рудишта. А на други прозор, мигно другим Удавачама.
Додик је највећи Политички Заводник у цијелој Српској Политичкој Историји.
С њим уђеш у Власт из Љубави а кад одеш, не знаш дал си јебан или зајебан.
Данас је Деенес дошао у ситуацију да није битно да ли је опозиција или позиција.
То је посљедица дијагнозе коју је, под Пе, често износио покојни министар Јово Башић – Мачку мала телећа глава.
Дакле. Није битно да ли излази по Наредби.
Јер неће моћи да опстане. Ни ако остане ни ако се цензусира.
Само је ПДП, послије изласка из Власти са СНСД, опстао и нешто се глацно.
Али, иза Педепеа, који је по Наредби изашао из Власти, стоји мало моћнији Играч од оног који стоји, и статајао је, иза Деенеса.
За СНСД, све ово значи да је престао да дјелује као Политичка Странка. Да је организацијска технолошка постројења конзервисао и обуставио производњу.
Што није добро за Српску, за Додика, за СНСД.   

 

ПОД УСЛОВОМ
ДА СИ МИТСКО БИЋЕ,
ПОЛА БУДАЛА, ПОЛА ГЕНИЈЕ,
ШТА ТИ ЈОШ ТРЕБА
ДА ОСНУЈЕШ СТРАНКУ

 
▪ Мораш бити Добра Будала или добро прикривени Болесник.
▪ Мораш имати стабилне изворе финансирања. То је велики проблем. Јер онај ко даје Паре он хоће и да одлучује. Финансијери не траже камате. Они већ сутра хоће да узму више него што су јуче дали.
▪ Мораш имати велику екипу сарадника, које ћеш, на крају, све до једнога, да зајебеш на разне начине.
▪ Мораш имати стабилну Боју Лица. Да можеш да чучнеш крају пута и сереш, док они сви наилазе, црвене се и непријатно им, а ти мртавладан називаш Бога и питаш, Како је.
▪ Мораш се чувати Издајника. Што је немогуће. Од било којег броја, увијек ће те један издати. Од три, од два.
▪ Мораш спријечити да око тебе буду они који раде за Странце. Што је немогуће. Јер, Запад, овдје, има више Чланова него побједничка Странка.
▪ Мораш онемогућити да те у старту не поклопе Странци. Њих ћеш лако препознати. Једну мркву ти гурају у уста а другу у гујицу. Па замијене.
▪ Мораш да трпиш Каријерне Будале око себе. Као она Педепеуша, нпр, што каже да воли Политику. Или оне којима је прије њих, испичке испала Памет.
▪ Мораш бити инкарнација Далај Ламе, Буде и Факира. Да се контролишеш да никад не кажеш шта знаш, кога знаш и како знаш. Што укључује надљудске напоре да увијек и сваког слушаш а не шиштиш кроз уши.
▪ Да будеш прецизнији Картограф од Гугла и Сателита. Да стигнеш у свако  мјесто по 173 пута најмање, док ти и твоја Странка не побиједите. Послије ћемо се посебно договорити.
▪ Да имаш Политички Програм који има мјеста на Политичком Спектру. Али не једну кришкицу, већ добар комад. Да то људи разумију и да има много оних који ту идеју подржавају.
▪ Мораш да одабереш Предпреломно Политичко Национално Вријеме и понудиш Оптимизам, Наду, Излаз. Кад побиједиш, можеш да радиш исто као и они прије тебе.
▪ Мораш да имаш много Чланова и много нових Чланова. Што је немогуће. Овдје су сви већ били Чланови или јесу или су по двапут, трипут, истовремено. Млади се не занимају за Политику нити је разумију. Младе мораш себи да школујеш. Што тражи много времена.
▪ Мораш да схватиш да су сви људи комформисти. Радије ће задржати Гованце на грани него одсјећи грану и пасти у Злато.
▪ Мораш да знаш да Људи не смију јавно да говоре. А и ако смију, неће. Хоће јавно да лају. Али да говоре, неће. И кад пишају из живице, увијек се обзиру, јер су у страху да неко не чује кад прдну.
▪ Мораш да жртвујеш сав свој Живот. Мораш да живиш без Породице. Да једеш оно што никад не би јео. Да јебеш оно од чега ти се само диже коса на глави. Да непрекидно забављаш све око себе. Да се одазиваш на Шефе.
▪ Мораш да имаш најмање десет година времена да чекаш Побједу на Изборима. Под условом да имаш све услове.
▪ Мораш да имаш снаге да се поднесеш, кад, послије Побједе, видиш да си се зајебо.
▪ Мораш да помогнеш и подржиш сваку Будалу, много већу од тебе, која хоће да формира своју Странку.
▪ Мораш...
*
Моја другарица Јелена ми рекла, Оснуј Странку.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА,

НЕПОСТОЈЕЋА ЗЕМЉА

НЕОЗБИЉНИХ ПИТАЊА

 

Онај ко је смислио овакву БиХ, тога ни рођена мајка не може да воли.
А, ипак, она је у европско-балканско-босфорској мозаиклатури, тако природна, неодржива и крволочна, да нипочему не искаче из историје цијелог овог подручја.
Босна и Херцеговина не постоји.
Она не постоји не због тога што се одступило од њеног Устава, који је у Дејтону скројен добронамјерно по БиХ. Коликогод Република Српска имала замјерки и била жртва таквог аранжмана.
БиХ не постији због тога што је њене Три Нације, двије и по, не прихватају и не сматрају својом Државом.
Не сматрају је, дакле, Државом.
Стога у БиХ не постоје постојећа, озбиљна питања.
И она, и сви око ње, баве се непостојећим питањима.
▪ Промјена Устава. То није могуће остварити без пристанка Три Народа. Без пристанка Републике Српске. То се може наметнути. Али је то још један велики корак према Распаду БиХ.
У БиХ није могућа ни Примјена Устава. Промјена, поготову.
Ипак, о томе се прича као о неком стварном питању. Од Америчке Резолуције, до Европске Уније.
Што је показатељ да се нема шта конкретно да каже.
Нема лијека а умиреш полако.
▪ Чланство у Европској Унији. Статус Кандидата сљедеће године.
Нико не жели БиХ у Европској Унији. Јер она, са дозволама које су дате Сарајеву, једноставно, не може да буде члан било чега.
А кад ти дају Статус Кандидата, онда тек  могу да ти раде шта хоће. Република Српска треба да се бори против Статуса  Кандидата за БиХ. Јер. То је нова фаза њеног Заробљеништва у Насеобини БиХ.
▪ Чланство у НАТО Пакту. То није могуће.
Могуће је само да НАТО окупира, поклопи, заузме БиХ.
БиХ НАТО Пакту не треба као чланица, већ као противрсука територија.
БиХ од тог чланства не може имати ништа. А, Република Српска ће бити Жртва.
▪ Уједињење са Србијом. Двојно Држављанство. То регуларно није реално.
То питање покрећу они којима треба оптуживање Србије. И којима је битно разарање Колективне Свијести Срба Српске, једине колективне националне Свијести која код Срба још нешто вриједи.
Ради се о Опстанку Срба, и Српске, овдје. А не о отварању могућности да се напусти и оде.
Двојно Држављанство је препорука за одлазак.
С тим се не треба играти.
Ко хоће да иде у Србију, нека иде. У пизду матерну.
*
Босна и Херцеговина је смишљена као једна Пљуваоница на путу.
Као привремена Ћенифа за Мала Срања, до неког Великог Срања.
Република Српска треба да гради своју Националну Свијест Опстанка и да буде стрпљива.
Српска Држава, у класичном међународном облику, сигурно ће доћи.
 
x

 

ПРЕДСЈЕДНИШТВО
ИЗ БРИСЕЛА
ДОНИЈЕЛО ВИЈЕСТ
ДА СЕ УСТАВ МИЈЕЊА.
ЋУПРИЈУ НА ДРИНИ
ТРЕБА ПРЕМЈЕСТИТИ
НА МИЉАЦКУ.
ТО ЈЕ НОВА
ГРАНИЦА СВЈЕТОВА.

 
Из Брисела, ваши, Србе зајебавају са Мини Шенгеном.
А муслимане са промјеном Устава БиХ.
Србију зајебава Вучић, тако да тамо немају посла.
У Србији се мијења Србија, нема потребе да се мијења Устав.
Промјена Устава увијек има везе са Уништењем Срба.
Додик је рекао да ће то тешко ићи.
Додик није смио тако да говори.
Да оставља било какву могућност.
Харис Силајџић се никада више неће појавити.
Разумијем да Додик воли Власт.
Разумијем да хоће да остане на Власти.
Читав Живот је подредио томе.
Разумијем да не треба да лаје сваки дан све што му је на памети, ко онај васић.
Али је требао да хладно каже да је у Бриселу било то и то. И да наведе и ту Промјену Устава.
А увече, да иде педесет изјава Есенесдеоваца, и Малих Акционара, који кажу да Промјена Дејтонског Устава није опција ни за лекторисање.
Да није допустива, ни могућа.
Па нека се у Бриселу и у Сарајеву, чешу ил по главушама ил по гујицама.
Дејтонски Устав је још једини чувар Републике Српске.
Иза Републике Српске не стоји Русија, не стоји Србија, поготову Србија... нити међународна Заједница.
Запад је против је Републике Српске.
А на страни Сарајева и муслимана.
Запад је и против Хрвата у БиХ.
Што Републици Српској треба да буде сигнал о озбиљности тог пројекта.
Промјена Устава у БиХ, само може да буде наговјештај тоталне унитаризације и поништења Републике Српске, Срба и Хрвата.
Промјена Устава у БиХ је насиље.
Док се не дозвољава Примјена Устава, по којој би Хрвати бирали свог Члана Предсједништва, захтијева се Промјена Устава.
Што значи. Кад пристанеш на промјену једног слова, они ће примијенити читаво поглавље.
Примијенити.
Стога ово питање одмах треба заковати.
Свака могућност која се остави, претвориће се у лавину.
А нико неће Власт са собом да носи у Гроб.

 

ПОРЕДИТИ БЕЛГИЈУ
И БЕЛЕГИЈУ,
ПОТПУНО ЈЕ БЕСМИСЛЕНО,
БЕЛЕГИЈА СЕ МОРА ПОДИЈЕЛИТИ
ИЛИ НАМЈЕРНО ИСПУСТИТИ,
ДА СЕ РАЗБИЈЕ

 
Својевремено смо у Есенесдеу преводили разне белгијске документе, правила и процедуре. И установили да је то ужасно компликован механизам, веома прецизан и за сваку националну, језичку, заједницу, валонску, фламанску и њемачку, гарантован и заштитан до несхватљивости из овдашњег угла.
Зоран Крешић у ВЛМ, данас, има текст гдје цитира Мартенса и оног Сатлера.
Сатлер говори о конститутивности, о грађанима, о Сејдић Финци који се мора испунити за улазак у ЕУ. А у Белгији никад не би био испуњен као услов.
Јер Белгија није прихватила све протоле о људским правима и слободама.
Из тих преведених докумената сам видио, има томе више од десет година, па се детаља не могу сјетити а архива је огромна да бих то сада тражио, да ако о нечему нема сагласности, нема ни става Белгије као Државе.
Напримјер, представник Белгије у нечему у ЕУ, остаје неизјашњен и не гласа, ако се Валонци, Фламанци и Територија Брисел не сложе, однсоно они који говоре валонским, фламанским и њемачким.
У БиХ то није могуће.
Јер, Бакирови Политички муслимани говоре и срспки и хрватски и босански и заступају и Сарајево и Мањину Хрвата и Геноцидну Творевину...
Све то зна Сатлер.
Све то је урађено уз одобравање и индукцију ЕУ. И САД.
Дејтонски механизам, Устав БиХ, као Анекс Споразума из Дејтона, једноставније је конструисан.
Он је у многим рјешењима копија америчких уставних поставки.
Устав БиХ, Босну и Херцеговину чини много подијељенијом, у старту, него што је то тројна подијељеност Белгије.
Овдје је само Десет Уставних Надлежности Заједничких Институција.
Ентитети су Државе. Све имају своје, од Држављанства па даље.
Ну, функционисање БиХ је постало много компликованије од функционисања Белгије.
Иако је Платформа једноставнија.
То је зато што се Сарајеву толерише Унитаризам и што нико не мисли озбиљно у погледу Опстанка БиХ.

 

У БиХ КРВ
НАЈАВЉУЈЕ РИЈЕЧИ
А НЕ РИЈЕЧИ КРВ,
СТОГА ЈЕ БЕСМИСЛЕНО
КАТЕГОРИСАТИ
ГОВОР МРЖЊЕ

 
Сторија са Спотом Уједињене Српске, нема везе са Изборима, са Говором Мржње, са надлежностима неуставног ЦИК-а, са европским стандардима.
То је најобичнија сокачка манифестација неоотоманске Унитаризације из Сарајева.
Која се проводи, уз подршку Запада, још од првог дана послије Париза.
Циљ те унитаризације није класични територијални, већ противхришћанско успостављање једновјерске државе.
Који је наук овог случаја.
▪ Све на шта пристану Срби и Хрвати у БиХ, или буду приморани на то, биће искориштено против њих.
▪ Неодлучност Срба и Хрвата, индукује такво насиље из Сарајева.
▪ Сарајево себи прискрбљују улогу Цензора и Шалтера за дозволе. Оно одређује шта се смије а шта не смије, оно категоризује Геноциде, оно даје Ћагете за Нације и за Грађане, оно је задужено за Језик и Писмо, оно уређује Медије, оно поставља Кадије, оно ти даје право на Изборе...
▪ Србе Издајнике се мора јавно проскрибовати, поводом сваког оваквог случаја Издаје.
▪ Одлучивање у Заједничким Институцијама се мора потпуно редуковати и свести на оквир оних Десет Дејтонских Надлежности.
▪ Недејтонске и противсрпске Институције треба блокирати, гдјегод је то могуће. Као што Хрвати блокирају Уставни Суд Федерације.
▪ Република Српска треба јавно прокламовати одустајање од сарадње и интеграција са ЕУНАТО.
Доклегод декларативно даје подршку сарадњи и инеграцијама, Запад ће мирно да посматра противхришђанско неуставно насиље Сарајева.
▪ Република Српска мора припремити план акције Самосталног Дејтонског Функционисања.
То подразумијева да сама обавља надлежности које су јој Дејтоном дате а да тзв Заједничке Институције, којих нема у Дејтону ни у Уставу, прогласи неважећим на територији Републике.
▪ Ово са ЦИК Спотом, увод је у Блокбастер страве и ужаса који ће бити уприличен пред Опште Изборе за двије године.
Стога се више не може уживати у стању Курца у ладној води.

 

ДРАГАН ЧОВИЋ
ЊИМА ШАЉЕ ПИСМО,
ОПЕТ СУ НАС ЗАЈЕБАЛИ,
КО ДА ЗНАЛИ НИСМО

 
Не знам зашто се Срби и Хрвати још боје Ешдауна и Бонских овлаштења.
И зашто се не сјете Светог Ивана Златоустог.
Човић је упутио писмо представницима Међународне Заједнице у БиХ, Амбасераторима, у коме их обавјештава да Бакир, сарајски политички муслимани, кобива Бошњаци, ништа нису провели од договора о Изборном Закону.
Додик каже да треба сарадња са НАТО Пактом. Али на чланство нас неће натјерати.
Кад легнеш у гаћама, у кревет, са неким, из кревета ћеш изаћи без гаћа. Начини су само нијансе.
А, Човићу. Кад са Лисабонцима правиш договоре, они се попишмане а ти останеш попишан.
Јасно је било да Бакир неће ни прстом да мрдне око Изборног Закона. И да има подршку тог Међузаја. Међународна Зајебница.
Трећи пут је Међузај подржао избор Комшића.
Због тога је бесмислено писати њима и бавити се тим „великим темама“.
Као што се Додик бави Нато Пактом.
Потребно је конкретно дјеловање и одлучност.
Да су Хрватске Жупаније и Република Српска донијеле одлуке да саме проведу Локалне Изборе, друга би Миљацка данас текла Сарајевом.
Међузај би писао Човићу.
Овако, спремте се спремте Хрвати, да опет добијете Комшића.
Човић и Додик морају да окупе Националисте свих генерација и да се не брину за сутра.
А они чине управо обрнуто.
Баве се великим темама а мали националисти бивају све више и више заробљеници унитаристичког учмалог сокака из Сарајева.
Хрватске Жупаније треба да се почну уједињавати. Границе имају. А границе су први предуслов уједињавања.
Ћенифски Феномен Комшић се неће ријешити на нивоу БиХ. Док се Федерација не подијели, Сарајево неће реаговати. А тада ће бити касно.
Хрвати морају произвести сутуацију у којој након избора, саопште: Ми смо изабрали Члана Предсједништва. Кад треба да дође у Сарајево.
Ако кажу не треба, још боље.
То Српска мора да подржи.
Срби и Хрвати морају избјећи ситуацију да их Сарајево убија у појам, као Вучић што убија Србе у Србији.
И Вучић и Бакир имају времена.
Нису они криви што им то вријеме допуштате.