ИЗБОРИ У МОСТАРУ
РЕНТГЕНСКА СУ СЛИКА
ЛЕША ОЗНАЧЕНОГ КАО БиХ,
ЛЕША КОЈИ НЕМА КОСТУР

 

Босна и Хрцеговина је Земља у којој свако вуче на своју страну.
Сарајевски турци, говорим о менталитету, вуку ка Унитаризму. При томе свакодневно фолирају Запад. Те они су за НАТО, те за ЕУ, те подржавају Брисел, слушају амбасаде, осуђују Лукашенка, преко Дебеле Бисе...
Српска вуче ка Самосталности. Мада се одмах нађе онај Путар Вучић, па је преусмјери ка БиХ.
Хрвати, ХНС, што су вукли, вукли су. Сарајево им више не допушта ни Оптимизам, путем Драгана Човића. Који нема ни Вучића, у Загребу, да га мало зајебава, ко овај Додика.
То је посљедица девастираног Дејтона.
Погаженог Устава БиХ, који је дио Дејтонског Споразума.
Та девастација, насиље над Уставом, незабиљежена је у Историји Државе и Права.
Она је отишла толико далеко да су сада стасале нове политичке и јавне генерације које и не знају шта је темељ БиХ.
Оне мисле да је ово стварни конструкт а да Срби Четници и Фашисти Хрвати, не дају да Наша лијепа гиздава БиХ функционира.
Ну.
На примјеру Избора у Мостару, могуће је лахко установити шта је БиХ и каква је њена будућност.
Окупиле су се три Компактне Националане Коалиције.
Муслиманска. Хрватска. И Коалиција нешто преосталих Срба.
Дакле. Вишестраначје је прднуло у чабар.
Мултиетничност је прднула у чабар.
Политичка Артиулација је прднула у чабар.
Толерантна БиХ је прднула у чабар.
Помирење у БиХ је прднуло у чабар.
У Ладну Неретву.
Тиме је пропао конфедерални концепт БиХ скројен у Дејтону. Допуштањем Запада да га Сарајево, уз њихову помоћ и сарадњу, разгради до бесмисла.
Претходних мандата, Мостар није имао Изборе. Није се могло превагнути или на муслиманску или на хрватску страну.
Што је, такође, суштина БиХ. Ко је јачи и ко ће отети.
Монолитне Предизборне Коалиције у Мостару, рентгенска су слика на којој се види БиХ без Костура.
Само Лешина.
 
 

 

НИЈЕ ДОБРО

ДА ЈЕ ДОДИК

ЈЕДИНИ ОСЛОНАЦ

ВУЧИЋУ

 
Зато треба и он да се измакне.
Додик служи Вучићу да Вучић лаже Србији.
Он све лаже Србији, откако је на власти.
А кадгод има какве шансе, и прећути.
● Сваки сусрет на највишем врху, Вучић претвори у причу о Србији и БиХ. О понижавању Српске. О Будибогснамицама.
Видити о томе Моливојевића у Еуро Блицу.
● Након сваког сусрета, Додик изађе ујаловљенији и изложенији Сарајеву. Данас Звиздић диже крчић – нема двије српске државе, Додик штети Вучићу.
● Додик Вучићу служи као Нацицонална Протеза. Додик има, још има, извјестан национални ореол у Србији. Али му, Вучићу, Република Српска служи за понижавање.
● Додик треба са Вучићем да буде на, Здраво Брате, ако имаш каквих пара, пошаљи препоручено.
● Република Српска нема шта да прича са Политичарем из Србије, био он Предсједник Државе или вођа неке опозиционе скупине. Док јасно не каже да је Српска, у Дејтону, Држава, да јој је стално одузимана Дејтонска Државност, да у Сребреници није био Геноцид, да Срби нису криви за Рат већ им је наметнут Рат Опстанка, да БиХ не гарантује опстанак Срба и Српске, да је Србија за двије Српске Државе...
● Додик треба да се одмакне од Вучића и преузме Платформу Српског Националног Интереса. Сада утемељену на Двије Српске Државе, на Ставу да је Косово Србија, да се изван 1244 и УН не може нигдје и ништа разговарати о Косово. А са Косовом се никако не може разговарати.
Да не помиње припајање Српске Србији, јер то није реално, то би смањило број Срба са ове стране Дрине а и то Запад једва и чека. То би им био идеалан изговор да нам се, коначно, најебу мајкице милосне.
● При томе, Додик треба да говори и о Србији, Русији и Кини, о одмицању Србије од Запада и ЕУ. Али да јасно каже да Србија није његова лична политичка амбиција већ Србија као заштита и залеђе Опстанка Српске.
● Таквом Платформом, Додик би умањио Вучићеву моћ и углед, више него сва тамошња Опозиција и Протести заједно.
● Таквом Платформм, Додик би отворио пут за појаву Националних Лидера у Србији. Што би за пет или десет година, могло да доведе до унутрашњег преокрета и оријентације ка Националној Држави и Србијском Суверенизму.
А то би изванредно ојачало озиције Републике Српске. И Дејтонске, и изгледне у Самосталности.
Сарајево би потуно испало из игре.
● Друкчије у Србији, не може да се појави Национални Лидер или множина. Јер Вучић и Запад, тамо, стражаре на свакој раскрсници.
Овје, Додику, у Српској, ни Запад ни Вучић не могу ништа.
● О дугорочној и садашњој штети, по Републику Српску, превелике блискости Додика и Вучића, други пут.
 

 

ЦИРКУС ВУЧИЋ
И РЕПУБЛИКА СРПСКА

 
Ефикасније од одређивања Дневног Реда за неки састанак, само је одређивање Тема цијелој Јавности.
Мирко Шаровић, извозник меса у Турску, а у слободно вријеме и Предсједник Есдееса, коментарисао је Сторију Папири у којој главне улоге играју Вучић и Додик.
У ту замку се не би упецао ни нови полазник ГФГ, на сесији иза сеоске Продавнице Мјешовите Робе.
Гајба Фокус Групе.
Шаровић је, путем Беена, изјавио, Ако нас Додик и овај пут зајебе, онда је до нас.
Шаровић је такав Опозицинар да би га Лукашенко и Мило, платили златним полугама.
Шаровић, као и сва Српска Опозиција, и овдје и у Србији, увијек ће се изјаснити о Додику, они о Вучићу, али никад о Самосталности Српске или о Косову.
У Сторији Папири, Додикова улога је никаква.
То је игра Вучића, Политичког Болесника, који себи даје важност, који лажно србује и исказује бригу за Репубику Српску, али пажљиво изјављује да он није учестовао у писању Папира из Српске, прикрива и покрива своје кораке Велеиздаје и предаје Косова.
Јер, пристанак да се иде на неки ходнички састанак у Бијелој Кући, већ је корак Велеиздаје.
Шта су Гренел и Трамп.
Који су оквир у Међународним односима.
На који начин они могу да разговарају и одлучују о судбини једне суверене земље.
Да ли су они предвиђени у Резолуцији 1244.
Сваки одговор на та питања води чињеници Велеиздаје.
Вучић је, по том основу требао бити ухапшен, на аеродрому, послије потписивања Бриселског Споразума.
Он је укључио Додика у своје представе.
Додик има одређени имиџ у Србији.
А Вучић тако себи даје ореол Свесрпског Вође.
Што је класични Синдром Слобо.
Додик мора да игра уз Вучића.
Јер будала може да поведе коло иза штале, преко Ђубра.
Успут, Додик јебе Сарај Чадораше и лансира и легитимизје теме о Српској.
Мада је немогуће везати Косово и Српску.
Косово је отето од Србије.
Српска је у БиХ, увучена као Држава.
Од Србије се тражи да то легализује.
Од Српске се тражи да сама себе поништи.
Косово не може да изађе из Србије.
Република Српска може.
Говорим о Међународном Праву.
Од све те игре Вучића, правити предизборну причу у Српској, као што чини Шаровић, такође је једно од објашњења Српске Плиткости која омогућава да Вучића у Србији ради шта оће.
 
 

 

СРБИ
ТРЕБА, НА ВРИЈЕМЕ,
ДА СЕ ОПРЕДИЈЕЛЕ
У ПРОПАСТИ ЗАПАДА,
КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

 
Чак и Запад схвата да је тако.
Зато се Њемачка чупа из раља оних Будалаша из Америке. Настоји да одржи неке везе са Истоком.
Инглески Брегзит није случајан потез.
Енглези су познати по томе да су најбољи у гледању унапријед.
Како стоје Чињенице. Које не стоје од јуче.
● Америчане је коштала Побједа у 2СР.
Прерано су извукли закључак да је запосједање Њмачке, ¾, и Атомска Бомба, комада 2, довољно оруђа да се сруши комунизам и Русија, што није успјело Нацизму.
● Све су бацили на подјелу Ми, и Совјети.
За то вријеме искочила је Кина на коју нико није гледао.
● Америчани, више, немају монопол на било шта у Свијету.
На Демократију, на Атомску Бомбу, на Нафту, на Технологију, на Економију, на Енергију...
Свијет се, једноставно, отео.
Сунчева и електрична енергија, храна и памет, дати су и доступни свима.
● Запад је технолошки и индустријски у заостатку.
Интелектуално је одавно.
А чак ни Капитализам, са Крупним Капиталом, Либералним Тржиштем и Монополом, не може без Интелектуалних Адитива.
То су у Пентагону одавно знали, па су наручивали од Интелектуалаца разне студије и науке.
Али, Америка, укупно, од Интелекта је одустала.
Она се уљуљкала разним БББ...
Зато бира онако приглупе Предсједнике.
● Запад више нема Пријатеље. Ни лажне, ко Вучић.
Запад више нема унутрашњу везу и кохезију.
То расуло стоји наспрам невјероватне националне и вјерске кохезије Русије и раденичке и националне кохезије Кине.
Срби, прије свега мислим на Србију, са оваквим Вучићем, ког подржава више од половине Становника, иде упоредо са Пропашћу Запада.
Вучић се труди да ни у чему не касни.
Умјесто да, Срби, схвате, да се одмакну од Вучића и да се окрену Истоку.
Кад пада ноћ, искористи вријеме и постави се тамо гдје ће ујутро Сунце да изађе.
Срби су Нација која је дугорочна.
Али њени Појединци су невјероватно краткорочно гледајуће јединке.
Задњи је час да се то промијени.
Јер. Опредјељење на вријеме, чува Нацију и јача Државу.
Опредјељење у задњи час, пред сами Рат, уништава Нацију и разара Државу.

 

МОСТАР ТРИ МАНДАТА
БЕЗ ИЗБОРА,
СЛИКА ЈЕ НЕМОГУЋЕ БиХ
А И НА ИЗБОРИМА
ЋЕ ТО БИТИ

 

Централна Изборна Комисија БиХ, иако Избори нису уставна надлежност неке заједничке институције у БиХ, подузела је активност обавјештавања Дијаспоре о учешћу на Изборима у Мостару.
То се може тумачити као уобичајена информативна дјелатност.
Ја је, међутим, тумачим, као најаву посебне нелегалне дјелатности.
ЦИК нема потреба да се бави онима који су отишли из Мостара током рата а имају Држављанство БиХ и пријаву боравка у БиХ.
Јер се не бави ни онима који су, на примјер, отишли из Челинца, током Рата, и не зове их да учествују на Изборима у Челинцу.
Гласање путем Дијаспоре, до сада је, изван Мостара, била својеврсна трговина Вриједносним Папирима.
Поједини лидери Странчица у Застранчица, обавезно из мусиманског и хрватског народа, Срби нису окупљиви и поткупљиви, за такве дјелатности, отворено су, на свим претходним Локалним Изборима, нудили толико и толико гласова из Дијаспоре.
Дабоме да та заинтересованост за Изборе, код Дијаспоре, пада, како вријеме одмиче од Рата. Али не пада ентузијазам оних који манипулишу на Изборима.
У Мостару ће бити нешто гласања Дијаспоре.
Али ће бити и маниуплација, не само гласовима Дијаспоре.
А ЦИК је Наш и ту се не може проникнути у стварно стање.
Једини хрватски лијек је да се дође до сваког Бирача Хрвата.
И да Излазност буде енормна.
Срби би такође требало да учине исто.
То је неколико пута и покушавано. Али се није успјело.
Јер многи Србин који је остао у Мостару не размишља као Србин Бирач.
Избори у Мостару немају везе са Деморатијом.
То је покушај још једне побједе Сарајевског Унитаризма.

 

ОПОЗИЦИОНАР
БЕЗ СТРАНКЕ,
ВЈЕСНИК ЈЕ
ЦРНЕ КУГЕ ЗАПАДА

 
Зашто се у Америци никада не појави Опозиционар, изван Демократа и Републиканаца и поведе Отпор и широке народне масе, сруши власт и уведе Земљу у ружичасто рајско доба.
Зато што постоји јасна и стабилна Политичка Артикулација.
Али и зато што Запад не дјелује на том подручју.
Само се у земљама које Запад намјерава да подшапи, појављују разни Наваљни, Тихановске, глумци, шупци и дрипци, који се стављају на чело Опозиције и који хоће да руше Режим.
Ту се, од стране Запада, примјењују разне варијанте.
Али свака укључује непостојање Велике Политичке Странке која може да побиједи на Изборима. Или, барем, да постигне значајан резултат.
● Некад се Лидеру измисли Странка. Као ПДП Младену Иванићу.
● Некад се Опозицинар прилијепи измишљеној Странци. Као Станивуковић Педепеу, или онај Го Глумац, Пеесгеу.
● Некад се чине злочини и окупљају сви који су Против, како би се додијелили Опозиционару.
*
Онај ко пристаје на те комбинације, и друге, потпуна је Политичка Будала.
Можеш на власт да дођеш без ВПС. Велике Политичке Странке. Али не можеш без ње да владаш нити да опстанеш.
Друга ствар је што Запад то и жели.
Не требају јаке Странке јер оне доносе јаке Институције.
Српска Опозиција троши Српско Вријеме како би свргнули Режим и дошли на Власт.
Умјесто да граде ВПС.
Досад су могли, за двадесет година, изградити двије јаке Странке чиме би Српска Политичка Сцена била потпуно стабилизована и потпуно процедурална.
Насупрот томе, Српски Опозиционари носају камење, моторке, улазе у Телевизије, упадају у Парламент...
Тиме девастирају и оно Институција што је Власт без Опозиције успјела да изгради.
Тиме слабе и поништавају и ону Странку која је највећа и владајућа.
Тиме легализују Западну Деструкцију као Политички Фактор.
Убијају Будућност.

 

ШАРОВИЋЕВО
ПРИЗНАЊЕ ДА
СРПСКА
ДЕМОКРТСКА СТРАНКА
ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ

 
Када сам био Извршни Стаљинист у СНСД-у, покушао сам да се на органима Странке усвоје Критеријуми за кандидовање, што би укључивало одборнике, начелнике и народне посланике. Али и оне у Извршној Власти.
Дабоме да је Додиков неолиберални нерв одмах осјетио опасност и није то дозволио.
Ти си основну школу учио код Стаљина.
Моји критеријуми су, између осталог, подразумијевали увид у претходни ангажмански и политички пут, за оне који нису у беиографској бази СНСД. Дакле, за оне који се први пут кандидују. Па је, тако, требало да стоји регула, да онај ко је дошао из неке друге странке, што је морало да се наведе у Приступници, а био је било шта у њиховој организационој и кандидатској структури, не може да буде у Организацији СНСД ни у Кандидатури.
Тражио сам начин а се супротставим Црвици Ситних Интересних Прелетача и да форсирам Младе Чланове код нових кандидатура.
Данас читам како је Шаровић унезвијерено изјавио да су му у Добоју покушали да подметну чланове СНСД на одборничку листу.
Смијешно је.
А трагично је.
Кад пропустиш први вагон, нећеш ускочит ни у задњи, јер је он много бржи од првог који си пропустио.
Кад је Странка у успону, поправаљаш ствари. Кад кола крену низбрдо, нећеш стићи ни да подбациш камен.
СДС плаћа цијену чињенице да никада у Добоју није имао контролу над локалним Есдеесом.
То заваравање добрим резултатом, Обрена, или неког другог Обрена, без страначких Критеријума и Правила и процедура, кад тад доводи до слома.
То је у страначком здравству познато као Инфаркт Општинског Одбора.
СДС је требао Добоју посветити посебну пажњу. Као и Бијељини. Јер те двије средине нису једноставне за страначко организовање.
Тамо је СНСД постигао максимум. Што није било довољно за побједу.
Ну.
СДС то није могао да уради. Јер се нико не бави Организационим пословима у тој Мирковој Групи.
СДС, нажалост, више, ни формално није Странка.
Практично, више не постоји.
И иде у тужну галерију СРС и СПО.
Који су нестали са сцене.
Њима није била опомена да је пропао Михајлица.
Онакав Михајлица.
И спао у стање да га ни Додик неће.
 

 

САРАЈЕВСКА
МУСЛИМАНСКА
ПОЛИТИЧКА
ЧАРШИЈА
УПРАВЉА
АМЕРИЧКОМ
АМБАСАДОМ

 

Његова Ексеренција, Фадил Нелсон, Амамб у Сарајеву, дао је интервју поводом годишњице Дејтона.

Мислио сам да је Амбасадор Хомосексулац, па се изигао на виши Левел.

Ну. Он је задржао манире тетке Морин.

Таква му је, теткинска, и изјава, интервју, о Дејтону и Уставу БиХ.

Разумијем да о томе не зна много, али не мора да интерпретира оно што му особље Амбасаде сервира, у сарадњи са Сарај Политичком Чаршијом.

Нелсон је погријешио у четири кључне ствари.

● Устав је жив документ. Треба да се мијења, требају му амандмани, требају реформе.

Устав БиХ, као дио Дејтонског Споразума, мртав је документ.

Он је наметнут документ. И сви га трпе. Нико не може да га промијени. Нико не може да мијења туђи међународни Документ.

Насиље, које је над Уставом БиХ вршено у четврт вијека, увијек уз сагласност или индукцију Америчке Амбасаде, доказује да он не може да се мијења.

Јер би то била објава Рата.

● БиХ Грађани желе бити дијелом Трансатлантске Заједнице.

У БиХ не постоје Грађани. Да постоје учествовали би у Рату. Имали би Грађанско Вијеће Обране. Или Равнограђански Четнички Покрет. Имали би Жуте Џамијске Грађане, специјалну јединицу.

Устав  БиХ и Дејтонски Споразум нису рађени и наметани ради грађана.

Срби не желе у Трансатлантске Заједнице.

У ЕУ желе формално. Јер је добро да то Република Српска повремено извикује. Као Мисица да је за Мир у Свијету. Стварно стање је као и код Бејла који је у Реал отишао да учи Енглески.

● БиХ је босанскохерцеговачки пројект.

Ни близу. Да се питало ових босанскохерцеговачких Актера, и обичних Људи, никада не би живили у међународно признатом Тору нити би остао камен на камену.

Да се питало Хрвате или Србе, муслимана нигдје не би било. А да се питало муслимана, Срба и Хрвата нигдје не би било.

То је оно што и данас, и цијелих двадесетпет година покушавају и проводе.

● Ова земља може ићи напријед. Каже Нелсон.

Не може. Она четврт вијека иде назад.

Она данас има Неуставне Институције.

Она четврт вијека, уз помоћ Америчке Амбасаде и Запада, продубљује Мржњу. А Запад чини исто оно што је чинио Калај, у претпрошлом Вијеку.

Колико стотина хиљада Људи је то главом платило.

*

Дакле, немојте срати Ваша Ексеренцијо Нелсон.

Ви сте Амерички Амбасадор у Сарајеву. Нисте Амерички Амбасадор у БиХ.

Ви хоћете да унитаризујете БиХ и радите за муслимане у БиХ. Радите само за једну страну.

Босна и Херцеговина треба да се подијели на Три Дијела. Република Српска и још два.

И да се та Три Дијела договоре, шта би од Дејтона, могло да остане заједничко. Или ништа.

Моја оријентација је, Ништа.

x

 

НИ НАЦИЗАМ
НИЈЕ ЛОМИО ПОЈЕДИНЦА
КАО ШТО ГА ДАНАС
ЛОМИ МИКРОЦИЗАМ.
ТО ЋЕ БИТИ
КОНАЧНО РЈЕШЕЊЕ.

Дабоме да се не може у сваком Вијеку пронаћи Парна Машина Џемса Вата.

Нити се у сваких хиљаду година може насликати Мона Лиза.

Ну.

Више се не може пронаћи ни створити ништа.

Сви производи и јавни масовни пројекти, долазе ниоктуд.

Нико их није створио, а њих је све више. Безброј. 

Дабоме да је и Белов Телефон стваран за масовну употребу.

Као и данас што се ствара неки Ајфон.

Али је разлика огромна.

Стари телефн је створио Појединац за Појединца.

Нови Телеон се ствара да се окупира, убије, Појединац.

Да се њиме управља.

Масовна производња достигла је ниво када је Појединца преобликовала у савршеног Конзумента било којег производа. Јер га је препарирала и пројектовала као перфеектног Носача Потреба. Наметнутих, измишљених и оних које ће се тек измислити.

Не имај друге Потребе осим оне коју ти ми измислимо.

Технологизација Живота и Потреба, синхронизована је и са културним, националним и политичким поништавањем Појединца.

За Појединца није битно коју ТВ гледа. Важно је да гледа.

Није битно за кога гласа. Важно је да гласа.

Није битно ко влада. Важно је да он не влада.

Зато су умјесто конкретног Појединца, члана колективитета, пројектовани Грађани.

Јер се од њих не може начинити ништа колективно и валитетно.

Грађани су Људи ниоткуд и никуд.

На тај начин је уништена Држава. Као колективни Оквир за опстанак, успон и важност Појединца.

Појединац је изузетно важан за Колективитет.

Али, кад је изван Колективитета, изузетно је слаб, неспособан и неупотребљив.

На цивилизацијском нивоу, сада је на сцени ова друга фаза, Фаза слабог, неспособног и неупотребљивог Појединца.

Појединац је толико уништен да му, више, и не треба Наредба да иде у Тор.

Он сам оде у Тор и чека даља упутства.

Појединац је припремљен да добије своје Упутство за употребу и да се по њему понаша. Да сам себе, на прописан начин, употребљава.

То, неоспорно води слому Цивилизације, екстрахирању неколико десетина управљача Богатством и Људима, уништењу Држава и потпуној анархији Моћи на Земљи.

Тај процес не може да тече глатко.

Стварајући, капиталом, територијализмом и ратовима, стотине милиона таквих Појединаца, Америка и њени Морганисти, начинили су грешку са Кином.

Потцијенили су могућности Колективизма и на ниском економском нивоу.

Сада је, вјероватно, касно.

Ако се заврши без великих уништења, биће добро да Америка изгуби све досадашње позиције.

Неколико Трампова, ако им се дозволи Сцена, требаће да Америку врати у оквир Државе.

Без обзира на успон Кине, Микроцизам је отишао предалеко.

Микроцизам је претварање појединца у Микроне.

У тако ситну честицу да јој се може дозволити да постоји а да се свим већ створеним механизмима, од ње може обликовати потребан лажни, аморфни, амалгам. Протестанти, Фанови, Носиоци Вируса, Анархисти, Хомосексуалци, Педофили...

Нацизам је потчињавао Појединца ради стварања јаког Ортодоксног Колективитета за уништавање других Колективитета.

Нацизам је Појединцу, чак, давао и огрмну важност у тим процесима.

Микроцизам ни у ком случају не даје важност Појединцу. Већ само Илузију.

Не нуди му ни Колективитет. Нацизам је нудио Колективитет. Темељен на Крви и Истребљењу других Колективитета.

Данас Појединац не може да допре до било ког Колективитета. Јер он не постоји.

Данас се Појединац већ понаша као Универзални Мигрант. Мигрант из своје Свијести, из своје Нације, из своје Културе, из своје Прошлости, из своје Државе.

То је Коначно Рјешење Микроцизма.

Људи у Стакленицима.

Најсуморније је што се Појединац предао.

Њему су искључени сви генератори.

Појединцу је свеједно ко је на Телевизији, Нобеловац или Миљана, свеједно ко Влада, Милошевић или Вучић, свеједно да ли је Премијерка мушко или женско, свеједно да ли је неко Криминалац или није.

Свеједно му је за све.

x

 

ЖАЛОСНА И СЛАБА
СРПСКА ОПОЗИЦИЈА,
ВЈЕРНИЈА ЈЕ СЛИКА СРПСТВА
НЕГО ШТО СУ ТО ВЛАСТИ
 

У Републици Српској траје распад Опозиције.

ПДП спао на двојац без артикулара.

СДС-ови сегменти траже могућност опстанка у или уз СНСД.

Они који су у Власти, дуго, умјесто да граде озбиљне Странке, они од двоје праве четверо.

За све то се окривљује СНСД и Додик.

У Србији, Ђилас, који се промовише као Вођа Опозиције и слично, изјављује да Режим опстаје зато што ћуте академици, професори и новинари.

У оба случаја, и у Српској и у Србији, на дјелу је елементарно непознавање Друштва и Политике.

Непознавање Представничке Демократије.

Која је овдје замијењена Клијентелистичком.

То може да функцинише ако си побиједио на Изборима и дошао на Власт.

Али ако требаш да на Изборима побиједиш Власт, нећеш никад. Клијентела иде тамо гдје има корист и конекцију. Зашто би улагала и ишла уз неког ко ће, можда, доћи на власт.

Политичке Странке су темељ Представничке Демократије. Чак и у Америци, која почива на долару, крупним корпорацијама и пентагонском сектору.

То незнање демонстрира се још од пада СФРЈ и Ратова.

Једно вријеме је широко заступана теза да су до Рата довели Новинари јер су свашта објављивали. Сада их Ђилас враћа у жижу, јер не објављују свашта.

Његова грешка је још дубља.

Он указује на структуре које су иначе ћутајуће, при свакој власти и при сваком односу опозиције и власти.

Те структуре, академици, професори, новинари, никог не представљају од слојева Бирача. Чак и ако сваки дан галаме, преврћу контејнере и пале гуме, нико се од Бирача ни по гујици почешат неће.

У Српској, све ово што се догађа, посљедица је једне једине чињенице.

Чињенице да СДС није, послије Рата прерастао у Странку. Не би дошао у ситуацију да се распада, Одласком Плавшић и групе министара. Не би дошао у ситуацију да мора ПДП-у да да Владу. Не би дошао у ситуацију да Добој, Бијељина и Озрен одлазе у СНСД без Осме офанзиве.

Да су изградили Странку, били би на власти а СНСД не би могао да изгради Странку.

Јер не би било простора.

Овако, хиљаде Активиста СНСД имало је цијеле њиве и поља за мукотрпан рад и за десет година је изграђена Странка.

Некоме из Опозиције, у Српској и Србији, треба, сада, више од десет година да изгради Странку која може да утиче на Изборе или да се бори за побједу.

Јер, простор је сужен, приведен култури, сјемена резервисана, њиве узоране.

Клијентелизам је коров који се шири у коријену, коликогод кидао површинске изданке.

Српска Опозција године и мандате троши на нападање Додика и Вучића.

И ништа им нису наудили. Само су их ојачали.

А изгубили вријеме за градњу Странака.

Ну.

Од капацитета Ђиласа или Бореновића, Иванића или Јеремића, више се не може ни очекивати.

То су ненационални и необразовани људи за Политику и Друштво.

И такви даље регрутују.

Та немоћ, незнање и ишчашеност Српске Опозиције, одсликава Стање Нације. Са извјесном разликом Српске и Србије. У Српској је Рационални Национализам и Држава, темељ политичке активности Власти. У Србији је на сцени национална распродаја државе, територије и нације.

Стање Нације није добро. То не може да надомјести Национализам Републике Српске.

Непостјање Опозиције, слаби Српску и Србију.

 

 

 

x

 

КАКО ЈЕ
ЗАПАД УНИШТИО
СРПСКУ ДЕМОКРАТСКУ
СТРАНКУ И ПАРТИЈУ
ДЕМОКРАТСКОГ ПРОГРЕСА

 

Тако да од прве није остало ништа а од друге само Братија.

Шаровић, тужни политички лик који у Српској Демократској Странци, оног доба, не би могао да буде ништа, сада постиже велике успјехе настављајући оно што су радили Босић и Говедарица.

Ну.

Пропаст Есдееса није почела са Шаровићем. Ни са Босићем.

Почела је оног тренутка када нису схватили да морају да се трансформишу у Странку.

И када су, тако аморфни, нетрансформисани, пристали да буду приљепак Партији Демократског Прогреса и западном играчу Младену Иванићу. 2000те.

Педепе је створен од стране Запада.

Не да буде Странка, нити, чак, Партија, већ да буде манипулативна група против Републике Српске. Нека врста српског Лагумџијства.

Врло рано су образовани и разумни људи то увудили и почели напуштати Педепе.

Сада је дошло до тога да је Педепе само Трио СББ.

Станивуковић, Бореновић, Бегић.

Есдеес је отишао и корак даље.

Отворено се потчинио Сарај Чадору, као Пробосанска Странка.

Оквирно, то и потчињавање Западу, довело је до Есдеесовог губитка Добоја и Бијељине.

То су била два веома респектабилна и политички важна пункта. На доброј географској позицији и са великим гласовним рудиштима.

Толико важна Есдеесу да му Бањалука није ни требала.

СДС и ПДП су, дакле, Жртве Запада.

Јер нису схватили, или су пристали, да Запад жели овдје, као и у другим земљама, непослушним Западу и православним и српским, само Анархију.

Западу је најбоља Странка она која може да приреди Мајдан.

Запад није заинтересован за Демократију и квалитетну Политичку Сцену.

Запад нигдје није створио Стабилну Демократију.

Таква дјелатност Запада, уситњава Опозицију, дакле, Бирачима узима из руку било какву другу Опцију.

А од Власти, прави Вучића.

Ако држава имадне среће.

Стање српске Опозиције у Србији и Српској, класична је западна продукција. Као и стање Власти у Србији.

Власт Републике Српске још се држи.

Али је жива зазидана.

Око ње су, и против ње, сви набројани. И Унитаристи Сарај Чадора.

Што, објективно, слаби могућности и маневре СНСД-а.

И саме Републике Српске.

Због тога је дјелатност СДС и ПДП противсрпска дјелатност.

 

 

ПРИМИТИВНА

ОТОМАНСКА

ОСИОНОСТ

КОМШИЋЕВОГ

ИНСТАЛАТЕРИЈУМА,

СМРТНА ЈЕ ПОРУКА

ХРВАТИМА У БиХ

 

 

Povodom izjava predsjednika HDZ-a Dragana Čovića da će do kraja godine biti usvojene izmjene Izbornog zakona po HDZ-ovom anticivilizacijskom modelu, Demokratska frontra želi saopštiti da takve izmjene Izbornog zakona neće biti usvojene nikad.
Čović i HDZ najmanje zadnjih pet godina obmanjuju sam sebe tvrdnjama da će Izborni zakon po njihovim željma biti usvojen za dva mjeseca, za pola godine, do kraja godine i tim redom.
Godine prolaze a Čovićevog izbornog zakona, najviše zahvaljujući DF-u i historijskoj pobjedi predsjednika Komšića na izborima 2018.godine, nema. Neće ga ni biti, ma koliko Čović i njegove pristalice se samoobmanjivali, i ma koliko se tome nadali politički predstavnici republike Sarajevo, koji su do sada nebrojeno puta ustvrdili da je Čović dobio ono šta traži. Zapravo, koliko je god puta Čović to zatražio toliko je puta politika “republike Sarajevo” ustvrdila da je to i dobio. Jasno je da Čović nije dobio ništa, a još više od toga je jasnije da je političkim predstavnicima “republike Sarajevo, uistinu žao što nije, jer oni više mrze DF i predsjednika Komšića nego što vole BiH”.
Jedino što je moguće usvojiti jeste DF-ov Prijedlog izmjena izbornog zakona i Ustava BiH koji je upućen u parlamentarnu proceduru, a potpuno je na liniji Mišljenja Evropske komisije, a ne na liniji HDZ-ovih vrijednosti Udruženog zločinačkog poduhvata, navode iz DF-a.
*
Иако је ова Саопћидба написана аматерски, по принципу, Шефе, јесам га јебо, јелде, ускосокачки, као да сви сваки дан прате синтагме које се појављују у Сарај Чадору, политички наивно и безначајно, она јасно говори о политичкој оријентацији Сарај Чадора, на дужи рок.
То је порука Хрватима у Федерацији, као политичком фактору.
Порука да су Хрвати у опасности.
Њихова опасност је у томе што ће се увијек наћи колабрационист који ће за муслимане Сарај Чадоа да игра улогу Комшића.
Њихова опасност није да нестану у БиХ.
Они су у БиХ већ нестали.
Њихова опасност је да нестану у Федерацији БиХ.
А то је, тада, опасност и за Србе и за Српску.
Хрвати Херцег Босне још плаћају игре Загреба.
Као и своју, послијератну, Наиву.
Њихова Хлебинска Школа насједања на сарајске приче о Држави.ба, и о потапању Републике Српске Самоштоније, додатно су увећали рачун за наплату.
Нису реаговали када је прављен „Државни“ Изборни Закон.
Сада им Демократска Фронта поручује да је то непромјењиво.
БиХ пуца по линије Међуентитетске Границе.
Чак и у баналној и магловтој ствари као што је Вакцина за Корону.
То је за Хрвате опасност.
Јер. Ако само један дан попусте у борби и опрезу, потонуће.
Једини начин да се БиХ, Срби, Српска, Хрвати, Херцег Босна, одбране од сарајевске неоотоманске унитарстичке најезде, јесте практично-политичка сарадња Хришћана у БиХ.
То је логичан закључак.
Јер на БиХ јуриша агресивни Ислам.
У ових више од двије деценије мог залагања за Трећи Ентитет и сарадњу Срба и Хрвата, стално сам наилазио на мрзилачку одбојност. Усташе, Јасеновац... што је значило поруку да је боље бити са муслиманима. И Сарајевом. Сарајево нарочито пожељкују они који су рођени, и преци им, у Сарајеву и около.
Људи једноставно не виде да је на сцени, првог дана послије Париза, исламизација БиХ.
Послије свих муслиманских истребљења, Срби још насиједају на бајрамску баклаву.
А не знају да су у усташким хордама, огромне кољачке послове обавили муслимани. И у БиХ и у Хрватској.
Овдје се не ради ни о Србима ни о Хрватима.
Ради се о Опстанку Српске и Срба.
Срби и Српска, тренутно, у овим деценијама, нису угрожени од Хрвата БиХ. Већ од Сарај Ислама.
То се мора разабрати данас и за наредних неколико деценија.
Хрвати морају да разаберу да су у много неповољнијој позицији од Срба.
Стога, морају заједно да систематски блокирају Заједничке Институције, које су, редом, недејтонске и противуставне.
Свака одлука на ниву БиХ, ради против Срба и Хрвата.
Свака.
 

 

БОЛЕСНИ

ИЗОЛАЦИОНИЗАМ

САРАЈЕВСКИХ

КОТЛИНСКИХ

ЛУДАКА

 

Можете рећи да сам Расист или слично.
Ну.
За Змије нису мекиње.
Ако неко не може да прихвати да Држава, па и Нација, није за свакога, нека Сарај Чадорском Вођству и политичким посленицима, турцима 21ог Вијека, дадне Државу.
Тај котлински географски положај, уселио се и у главе дезоријентисаних сљедбеника и жртава Исламске Декларације Алије Изетбеговића.
Извјесни Дамир Никшић је у Скупштини Сарај Кантона предложио а једногласно је прихваћено, да се донесе Декларација о томе како је у Сарајеву непожељан свако кога политички и економски подржава Земља која није усвојила Декларацију о Геноциду у Сребреници.
Погледајте каква је то психичка деформација.
Ових дана, воде тешку борбу против Хрватске.
На мети је Милановић. Питање је дана када ће бити проглашем Агресором и Геноцидашем.
Његов гријех је што је Бригаде ХВО, које су ратовале у БиХ, означио хрватским.
Изетбеговић набија на нос Хрватској сву силу ствари. Ми смо предлагали тунел, да се не гради пељешкли Мост, да БиХ има приступ отвореном мору.
Нема више гдје на Миљацки да држи Носаче Авиона.
Медији проналазе бивше хрватске саборске заступнике или садашње, једнако маргиналне лујке, које стају на страну сарајске офензиве на Хрватску.
Потпуно је сулудо то атаковање на Хрватску.
Каквагод замјерка из Сарајева била, реална или политички набилдана, ништа се не може постићи.
Истовремено, бошњачки дужносници износе небулозе о укидању кантоналних власти, значи и жупанијских. Тако би се, извикују, уштедило 3 милијарде марака.
То је само гугл транслејт Захтјева за укидањем Хрвата у Федерацији БиХ.
У Сребреници су против Споменика Миру.
У Мостару су за јединствен муслимански блок на Изборима.
Заједничко за све ове активности, јесте Територијализација.
Жртве Алијине Декларације, Жртве Алијине Жртве Мира, не одустају од самоубилачке политике у БиХ.
Желе да узму и потчине сву територију Срба и Хрвата.
То се не може добро завршити.
Било која ратна искра, ако искочи у близини БиХ, овдје ће настати крвопролиће.
А у томе ће страдати невини муслимански живаљ. Јер неће више бити оне подршке из Свијета, и из Хрватске, која им је дала Дејтон и скрпљену БиХ, као лизало и варалицу за тешки пораз који су доживили у Рату.
 

 

 

КО ОМОГУЋАВА

АУТОРИТАРНУ ВЛАСТ,

БОГАТА АМЕРИКА

ИЛИ СИРОТИЊСКА СРБИЈА

 

Трамп је у јеку предизборне кампање и општих офанзива против њега, донио четири Извршне Уредбе које се тичу обичног човјека, америчке сиротиње, и које су, формално гледано дио арсенала неке социјалдемократске власти у средње развијеној европској земљи.

Тај арсенал никако не приличи Републиканцима.

Мада још нема лабораторије која може да детектује велику разлику између Демократа и Републиканаца.

Трамп је овим чином ставио ван снаге Амерички Конгрес и његове домове.

Што није неко чудо, јер у Америци се, иначе, влада подезменим колосијеком.

Путин у Русији, такође влада предсједнички ортодоксно.

Али има већу подршку од Трампа.

Лукашенко ради шта хоће.

Додик, овдје, одавно је замијенио Предсједника Републике, Предсједника Владе, Предсједника Народне Скупштине. И Извршног Секретара СНСД.

Бљузго Вучић, такође је у Србији све. Он је и надзорна камера на наплатној рампи.

У Кини, ствар стоји нешто другачије. Комунистичка Партија је Бог. Она доноси Закључке о другим Боговима.

КП Кине има у својој структури ресоре као и Влада. Појединачно и колективно, ти ресори су јачи од Владиних.

КП Кине има огроман постотак чланства. Кинези воле да раде. Да грбаче, а не само да продају шкартљиву робу.

*

Шта, дакле, повезује све ове земље, по свим мјерилима различите, ко трешње и китови.

Ауторитарна Власт.

Откуда да у тако неспојивима Земљама, успијева иста култура.

Отуда што је Појединац дигао руке, онемогућен, преварен или опхрван ситним интересима, дигао руке од Колективитета који би заступао друштвени слој из којег долази.

Мада су, данас у питању друштвени слојеви, класе и сталежи.

Шака је супрабогатих а милијарде осиромашених.

Уништењем Појединца, његовим издизањем у главни пункт савремрног свијета, на лажни пиједестал, дабоме, и уништењем Политичке Артикулације, дошло се до садашњег стања.

Почетни Узроци су различити.

Русија не може без Царске Власти.

Власт у Америци је створио крупни капитал и она се никада неће извући.

Лукашенко је постесесесеровски синдром и није нарочито масовна појава.

Бљузго, Шизоје, директан је производ незаинтерсованог Србина, Сисоја, незаинтересованог за Државу, Нацију, Политику.

У Србији је Боле Мекурац, Сисоје, најуспјешнији од свих из његове конкуренције у набројаним и другим Државама.

У Српској је Есдеес узевши од Народа, Покрет Опстанка у своје руке, отпочетка тако инсталирао систем, да ти је џаба Власт ако не постанеш Радован.

Зато је Кина најуспјешнија.

Да би био Бог, да би могао да имаш Ауторитарну Власт, мораш да измолиш Комунистичку Партију.

А Партија је бројна и слојевита, јер је Кина велика.

КПК води Државу. Али не као Демократе или Републиканци.

Најважнија је Кина. У Америци је најважније оборити Трампа.

Да ли друге Земље могу да копирају Кинески Рецепрт.

Не могу.

Много фактора је у интеракцији.

А једном кад испустиш Власт из шака, никад је више нећеш моћи да узмеш, ни са два прста.

 

 

 

БиХ,
ЗЕМЉА
ГЕНОЦИДА И ЈЕДИНСТВА.
МОЖЕ ЛИ ГЕНОЦИД
ЗАМИЈЕНИТИ
БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО.

 

Ако немаш довољно образовања и талента, да закључиш куда политички и државно, иде БиХ, каква јој је судбина, и да установиш квалитет овог блата и пљеве, којом је повезана по дејтонским границама, не само међуентитетским, довољно је да читаш изјаве Бакира Изетбеговића.

И да вудиш да се Бакир сметно.

А са њи се сметнула и Сарајевска Босна.

Сарајевска Босна није кошаркашки клуб већ држава каквом Сарајски Муслимански Круг види БиХ.

Муслимани у БиХ, њихово политичко и вјерско вођство, налазе се у немогућој мисији.

Морају да пониште два Народа.

Желе да свима буду у Суживоту.

Морају да свима бирају њихове представнике.

Морају Западу, који све зна, да се представе као еуропске демократе.

Морају да живе са Хрватским Агресорима.

Морају да живе са Српским Геноцидашима.

Морају стално да лажу и измишљају о Геноцидима.

Морају да воле Жељка Комшића.

Бакир Изетбеговић, некидан је опет небулирао.

Чиме се озбиљно приближава Вуку Драшковићу, нпр.

Напао је Београд и Загреб, набио на нос Хрватској како је трећина њоховог живља из Босне, како муслимани нису дали да Босански Момци иду у ЈНА и да тако потпомажу Агресију на Хрватску, како Република Српска не може да постане неовисна јер је начинила Геноцид...

Одраније је познато да Сарајевски Муслимански Круг нема никакву политичку концепцију. Не од прије Рата нити послије Рата. То је тако одувијек.

Они, муслимани, њихово Политичко Вођство, мора некоме да се приклони. Турцима, Хитлеру, Усташама, Ендеха, Лажном Геноциду...

У таквој ситношићарџијској политици не може да буде Нације ни Државе.

Незабиљежено је у историји да се цијели један народ залуди нереалном политичком идејом.

Каква је Унитарна Једновјерска Босна.

Прецизније, Исламска Декларација Алије Изетбеговића.

То би било разумљиво да се догодило у једном Мандату. Селектовала се таква политичка гарнитура, наивна, лакомислена, поводљива...

Али на томе организовати све, још од Лисабона, жртвовати Мир на тој платформи, увести муслимански Народ у Рат, за тако немогућ пројект, који није ратовао никада, ни за Сокак, покушати обмањивати све у Европи и Свијету, надати се покоравању, потчињавању или истребљењу Срба и Хрвата са подручја БиХ, претпостављати да ће ти у томе помоћи Загреб и Београд... трагична је колективна чињеница.

Сарајски Муслимански Круг мора да схвати да Лажни Геноцид ради против њих и против БиХ.

Да Запад све зна о том Лажном Геноциду. Јер им га је Запад и подастро.

Да ће се вријеме промијенити и да ће Геноцида нестати а муслимани, и Сарај Чадор, остаће на голој ледини.

Сарај Муслимани, у Политици, Националној Политици и Државном Пројекту, ору плитко, имају више Оплазе него Бразде, идентично као и Српска Демократска Странка.

То је потпуно разумљиво али не желим да образлажем.

 

 

НЕЗАВИСНОСТ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
СТРАТЕГИЈА МАЛИХ ПОТЕЗА

 
Хрватска је учинила кључни корак у затварању Српског Питања у Хрватској, Поништавању Етничког Чишћења и Егзодуса Срба.
Довођењем малог глупог Милошевића, у Книн. На Обљетницу Велике Побједе.
То је феномен, у Националној Политици и Државству,  велике улоге малих глупака.
Стипе Месић, Лех Валенса, Михаил Горбачов...
Овдје, пошто су у питању лабораторијски узорци, не ради се толико о Великим Будалама колико о Малим Потезима.
Република Српска не може остати у Босни и Херцеговини.
Имала аспирације Самосталности, не имала.
Кадтад, ово подручје ће попуцати по Хантингтоновој Линији. Или по Линији Новог Пута Свиле, да се осавременим.
Да ли ће на њему опстати Срби и Српска, или ће то заузети неко други, то може да се расправља.
Али о томе да ће попуцати, и да ће, прије тога, Распад СФРЈ да се заврши у БиХ, о томе не треба расправљати.
Срби Републике Српске, којима је главна Национална Карактеристика, Опстајање, опстали су послије Јасеновца, Пребиловаца, Крваве Дрине... морају дугорочно управљати својим Националним Послом.
Самостално а не везано за Београд.
У томе су Мали Потези од велике важности.
Национално Вођство Републике Српске мора да преузме Националну Одговорност.
Не може да се крије иза Срба и иза Народа.
Улога Народа у Политици, завршава се са Изборима.
На изабранима је сва Одговорност. Жртва. Дугорочност.
Република Српска мора непрестано да даје јавке о својој политици Самосталности и одлучности да постане Самостална Држава.
Као што су Хрвати у СФРЈ давали сигнале преко емиграције и терориста, преко пјевача, преко Маспока...
Тада ће други знати шта је дугорочна намјера.
Тада ће Велике Силе то да узму у обзир.
Тада ће неко да је подржава.
Нико не може да подржава Српску ако не зна шта она дугорочно намјерава.
У те намјере никако не треба да истиче припајање Србији.
Јер то је пањ и за Србију и за Српску.
Запад то и чека јер на основу тога може даље да унитава Србе. Што је и био циљ Распада СФРЈ.
Само Самосталност.
За дугорочне циљеве треба обезбиједити, и обавијестити пријатељске Велике Силе.
Као што су то радили и Хрвати за вријеме СФРЈ.
Стога Република Српска мора стално да повлачи Мале Потезе.
Не размишљајући много.
Битно је да су они у оквиру Дејтонског Споразума.
А Дејтонски Споразум је толико унакажен да је простора веома много.
Најопасније би било ако се Српска доведе у ситуацију да је Дејтон далек и заборављен, да га се одриче.
Као што се Србија довела са Резолуцијом 1244.
Стога су Локални Избори, које би Република Српска провела сама, у законском року, били богомдани дар.
Али, нико од Националног Вођства Републике Српске, није смио ни да мисли о томе.
*
Без Курца то неће ићи.
Свети Иван Златоусти.
 

КАКО УНИШТАВАЊЕМ

ВЕЛИКЕ ПОЛИТИЧКЕ 

СТРАНКЕ,УНИШТИТИ

НАЦИЈУ●ДРЖАВУ●ДРУШТВО

 
Политички Аматери, НВО сисаџије, Западни плаћеници, Инокосни анархомрмци, Балегари и Губари, који се множе пропашћу Државе као националног, економског, културног и друштвеног оквира, нападају на Државу, Политику и Власт, односно на Владајућу Странку, означавајући их као извор свих зала у појединачном и у колективном смислу.
Ради се о темељном капацитету интелекта.
Ништа у НДД Сфери не може да буде боље од Нације Државе Друштва.
Да може, људи би и даље били такви какви су а говна би мирисала као Коко Шанел 5.
Уништење Велике Политичке Странке, говорим за подручја славенског, православног и других колективитета, који имају генетски уграђен код масовног повезивања у општедруштвеним сферана, задњи је стадијум уништења Државе.
На то иде Запад.
Инсталира се општа дерегулација, нотари умјесту судова, цивилно друштво умјесто процедуралија, полицијски службеници умјесто Полиције...
На то се калеми уништење Цркве, обезвређење сваке Идеологије, унижење Политике, девастација Институција...
Политички Мозаик, дакле Политичке Странке се уситњавају, преко ниског цензуса до уплива тајних служби. Тако се Политичка Артикулација, на којој почива Парламентарна Демократија, одстрањује из ткива НДД Сфере. Остаје само површно инфицирани тржишни неолиберални слаби појединац, погодан за велики степен Манипулације.
Све то отвара могућности Лидерском Аутократизму.
Лидер је једини пункт коме се Запад обраћа и преко којег остварује све. Док може. Кад не може, без икаких потреса инсталира другог.
Политичка Странка је у свему томе још једина могућа брана.
Изграђена и друштвено инкорпорисана Странка, која своју улогу обавља у кандидовању представника на свим нивоима. И, тако, селектујући одборнике, делегате, посланике, поставља правила и критеријуме, гради друштвене и политичке узоре и трасира будуће процесе.
Ако се таква Странка растроји, ако се све да Лидеру у руке, нестаје и та могућност.
То се управо догодило у Србији.
Гдје СНС побјеђује а Вучић одређује.
На том путу је и СНСД.
Вучић је уништио Српски Народни Савез. Као Странку. Иако то није ни била нека чврсто и фазно изграђена структура. Али је била највећа и најјача.
Зато је састав Народне Скупштне Србије срамотно низак, чак и за једну Задругу.
Зато СНС није, из базе структуре и терена, кандидовао Посланике, већ тамо стоји Тајитај, на Листи СНС-а.
Зато у Влади, чак и као Премијер, може да буде онај ко нема никакве везе са СНС-ом.
Сви ти Људи, из Скупштине Србије и Владе, четири године су на сцени и у Медијима, дуже него било који састав Задруге, Доњег Дома Србије.
Нису можда временски толико заступљени у двадесетчетири часа, али је њихов утицај на Колективну Свијест и на Подсвијест појединца огроман.
Као што Курветина у Задрузи, силиконом и сексом, регрутује хиљаде цурица за будуће ешалоне Празног Живота, тако ће Црвено Дупе, Милена или Лав, да регрутују хиљаде оних који ће да се „баве Политиком“, на њихов начин. Не у корист Нације Државе Друштва.
Већ уласком на основу никакве референце.
Што је најпогубније, када се једном испусти тај квалитет Политичке Странке, он се више не може успоставити.
Друштво постаје одбојно према таквом пројекту. Пројект постаје нереалан.
Нико више у Србији неће десет година да гради Политичку Странку која би након тога, побиједила на Изборима.
Нико више неће десет година да чека да „постане нешто“, кад може лако, као ови који су сада на сцени.
Зато Србија никад неће имати бољег Предсједника Државе од Вучића.
Иако Вучић није низакурац.