НИ НАЦИЗАМ
НИЈЕ ЛОМИО ПОЈЕДИНЦА
КАО ШТО ГА ДАНАС
ЛОМИ МИКРОЦИЗАМ.
ТО ЋЕ БИТИ
КОНАЧНО РЈЕШЕЊЕ.

Дабоме да се не може у сваком Вијеку пронаћи Парна Машина Џемса Вата.

Нити се у сваких хиљаду година може насликати Мона Лиза.

Ну.

Више се не може пронаћи ни створити ништа.

Сви производи и јавни масовни пројекти, долазе ниоктуд.

Нико их није створио, а њих је све више. Безброј. 

Дабоме да је и Белов Телефон стваран за масовну употребу.

Као и данас што се ствара неки Ајфон.

Али је разлика огромна.

Стари телефн је створио Појединац за Појединца.

Нови Телеон се ствара да се окупира, убије, Појединац.

Да се њиме управља.

Масовна производња достигла је ниво када је Појединца преобликовала у савршеног Конзумента било којег производа. Јер га је препарирала и пројектовала као перфеектног Носача Потреба. Наметнутих, измишљених и оних које ће се тек измислити.

Не имај друге Потребе осим оне коју ти ми измислимо.

Технологизација Живота и Потреба, синхронизована је и са културним, националним и политичким поништавањем Појединца.

За Појединца није битно коју ТВ гледа. Важно је да гледа.

Није битно за кога гласа. Важно је да гласа.

Није битно ко влада. Важно је да он не влада.

Зато су умјесто конкретног Појединца, члана колективитета, пројектовани Грађани.

Јер се од њих не може начинити ништа колективно и валитетно.

Грађани су Људи ниоткуд и никуд.

На тај начин је уништена Држава. Као колективни Оквир за опстанак, успон и важност Појединца.

Појединац је изузетно важан за Колективитет.

Али, кад је изван Колективитета, изузетно је слаб, неспособан и неупотребљив.

На цивилизацијском нивоу, сада је на сцени ова друга фаза, Фаза слабог, неспособног и неупотребљивог Појединца.

Појединац је толико уништен да му, више, и не треба Наредба да иде у Тор.

Он сам оде у Тор и чека даља упутства.

Појединац је припремљен да добије своје Упутство за употребу и да се по њему понаша. Да сам себе, на прописан начин, употребљава.

То, неоспорно води слому Цивилизације, екстрахирању неколико десетина управљача Богатством и Људима, уништењу Држава и потпуној анархији Моћи на Земљи.

Тај процес не може да тече глатко.

Стварајући, капиталом, територијализмом и ратовима, стотине милиона таквих Појединаца, Америка и њени Морганисти, начинили су грешку са Кином.

Потцијенили су могућности Колективизма и на ниском економском нивоу.

Сада је, вјероватно, касно.

Ако се заврши без великих уништења, биће добро да Америка изгуби све досадашње позиције.

Неколико Трампова, ако им се дозволи Сцена, требаће да Америку врати у оквир Државе.

Без обзира на успон Кине, Микроцизам је отишао предалеко.

Микроцизам је претварање појединца у Микроне.

У тако ситну честицу да јој се може дозволити да постоји а да се свим већ створеним механизмима, од ње може обликовати потребан лажни, аморфни, амалгам. Протестанти, Фанови, Носиоци Вируса, Анархисти, Хомосексуалци, Педофили...

Нацизам је потчињавао Појединца ради стварања јаког Ортодоксног Колективитета за уништавање других Колективитета.

Нацизам је Појединцу, чак, давао и огрмну важност у тим процесима.

Микроцизам ни у ком случају не даје важност Појединцу. Већ само Илузију.

Не нуди му ни Колективитет. Нацизам је нудио Колективитет. Темељен на Крви и Истребљењу других Колективитета.

Данас Појединац не може да допре до било ког Колективитета. Јер он не постоји.

Данас се Појединац већ понаша као Универзални Мигрант. Мигрант из своје Свијести, из своје Нације, из своје Културе, из своје Прошлости, из своје Државе.

То је Коначно Рјешење Микроцизма.

Људи у Стакленицима.

Најсуморније је што се Појединац предао.

Њему су искључени сви генератори.

Појединцу је свеједно ко је на Телевизији, Нобеловац или Миљана, свеједно ко Влада, Милошевић или Вучић, свеједно да ли је Премијерка мушко или женско, свеједно да ли је неко Криминалац или није.

Свеједно му је за све.

x