САРАЈЕВО

НЕЋЕ

ТАКО ЛАКО

ДАТИ СВОЈ

УСТАВНИ СУД

Ту ће им помоћи и Присарајска Србенда Шаровић, који извикује да је СНСД дао односно земљиште својим  члановима, и да су га, неки, преписали на себе.

Мада је тај проналазак, одавно, први пут примијењен на подручју Рогатице. За вријеме Есдеесове Власти.

Па зато диже панику, грају и галаму.

Ну.

Шаровић жели скренути воду. Није битна Република Српска. Битно је да ови нешто краду. Ни њима није битна Република Српска.

Приједлог Закона о замјени страних судија у Уставном Суду, тешко ће проћи.

Сарајеву је још остао тај Унитаристички Пункт.

И Америчка Амбасада.

Сарај Чадор ће поднијети још једну годину нефункционисања Власти, или више, као и поводом АНП-а.

Сарајеву одговара да Заједничке Институције не функционишу.

Тако ни Хрвати ни Српска, не могу ријешити кључне проблеме свог опстанка.

А када се и пристане на замјену Страних Судија, појавиће се кључни проблем надлежности и функционисања Уставног Суда.

Посебним законом се мора регулисати којим подручјима се бави Уставни Суд БиХ, ко може поднијети Апелацију, које су му редовне процедуре.

БиХ је компликована творевина.

Она није Једноуставна Земља.

БиХ има више Устава, који су прошли процедуре оцјена компатибилности са Уставом БиХ. А то значи са Дејтонским Споразумом.

И, УС БиХ, нема шта да ради у подручјима надлежности других, нижих Устава.

БиХ има више Уставних Судова.

Уставни Суд БиХ, стога, мора да буде ограничен на мали број надлежности.

Те надлежности морају да буду високог нивоа а не из баналности и свакодневице.

То се неће моћи издејствовати са Сарајевом.

Тако да за Босну и Херцеговину, нема наде.

Нема Суда, нема Уда.

ДОСТА ЈЕ

И АМЕРИЧКЕ

АМБАСАДЕ

Још је Живко Радишић, као Српски Члан Предсједништва БиХ, јавно протестовао против Америчког Амнасадора и имао сукоб са њим. И њом. Амбасадом.

Ми се двадесетпет година јебемо са Америчком Амбасадом.

Досадно је и гадљиво.

Мада су, неки, отишли из БиХ са уредним сексуалним животом, који смо им приуштили, и са тугом, да таквог више неће имати.

Ми, овдје, баш, немамо среће.

Док, негдје, Амамб дођу са захтјевима да једу, ми овдашње морамо да јебемо.

БиХ није нормална земља и зато не може опстати.

Ни у једној, чак и ненормалној Земљи, Амбасадор не разговара са Шефом Државе.

И не пријети.

Амамб је изнио чињеницу да они, УСА, овдје 25 година стоје на блатобрану БиХ и улажу паре и да неће гледати како неко то угрожава па ће испоручити посљедице, у таквим случајевима.

Тако Амери кажу, Јебаћемо вам матер.

Чињенице, пак, стоје друкчије.

◘ Амамб у БиХ, увијек је на страни Муслиманског Унитаризма. Никад није на страни Дејтона и Тројне Равноправности Нација.

◘ Амамб у БиХ, увијек је против Срба и Републике Српске.

◘ Амамб у БиХ, скоро никада није имала јавну подршку Стејт Департмента за оно што је радио њихов Амбасадор.

Што може значити да је то комплот-политика ко зна којих седиментних слојева у Америчкој Каљуги.

◘ Амамб је увијек у БиХ, нарочито у Републици Српској, форсирала Опозицију и Рушитеље.

Тако је било са Лагумџијом, нпр.

Тако је сада са Педепеом.

Тек у свјетлу пријетњи које је Додику изрекао Амамб, може да се разумије претходни одлазак руководства Педепеа код Америчког Амбасадора.

Нормална Српска Партија, тако нешто никад не би себи дозволила.

Стога је и логично да Шаровић и Бореновић не смију нигдје да се појаве гдје се говори и чини нешто за Републику Српску. А против Муслиманског Унитаризма.

Имају страх и забрану.

◘ Амамб у БиХ, деценијама, мирно гледа како Сарај Чадор у изборним вјерским махинацијама, елиминише Хрвате као трећу нацију у БиХ.

◘ Амамб у БиХ, деценијама, подржава нелегалан, неуставни и недејтонски инструментаријум који је у рукама Муслиманског Вођства и Сарај Чадора.

Стога немају утемељења да говоре о Рушитељима Дејтона.

*

Додик треба да објави Транскрипт састанка са Амамб.

И да то преточи у праксу са свима.

Република Српска нема шта да крије.

И да се, више, не састаје са Амбамб.

Има, ваљда, неки српски помоћник у МИП-у.

ШТА НИЈЕ УРЕДУ

СА СРПСКОМ

ОПОЗИЦИЈОМ

Њихово Српство.

То не значи да је све друго уреду. Нити да је Српска Власт, Голо Српство.

Ну.

Ти својеврсни Носоинсталатери, трпачи носа у свашта, нису мајстори за Опозиционарство. Нису ВКВ. Нису дипломирани инжењери за Опозицију. Нису, дабоме, ни доктори.

Они су Болесници.

Опозиција, у Политици, значи да се ради о Опоненту, о Супротности, Супротставу, о својеврсном Отпору.

То се постиже Политичким Програмом којег Странка инјектује међу Бираче, спомоћу Организације. Нешто се може постићи и у Јавности, мреко Медија, или Лидера, који има магнетизам код иступа.

Ако је лидер Пичка, не може пропагирати Курац.

Политичко Опозиционарство је утакмица која се одвија на Политичком Игралишту.

Власт бира Страну а Опозиција бира Дресове.

Власт увијек креће са Центра, Опозиција увијек баца Аут.

У та Угралишта не спада Парламент, Улица, Медији, Анархија, Протести...

Она могу да се користе, али као помоћни терени.

Не могу се претварати у Главни Терен, мислећи да ће се Публика, са главног, пребацити, за исте паре, на лоше и неуређене трибине.

Опозиција не разумије да су Бирачи и главне и помоћне судије.

Они мисле да су то Амбасаде, Фондације, Донације, Сороши, Сероши, Странци Усранци, ЕУ, НАТО...

Опозиција непрестано настоји да убиједи Бираче у то како је Власт никаква, лоповска, криминална, корумпирана, фамилијарна, нешколована, фалсификована...

То не даје никакве ефекте. Само чини подсвјесну пропагаду владајућој странци или њеном Лидеру.

У подсвијест Бирача, Опозиција, тако, сваког дана, убацује инјекцију: Ови њима не могу ништа.

Долазимо, дакле, до списка грешака Опозиције.

◘ Нема Политички Програм

◘ Игра на погрешном Игралишту

◘ Од погрешних Судија траже да суди утакмицу

◘ Погрешна Љубавна Писма шаље Бирачима.

*

● Политички Програм је, мало, компликована ствар. Он је пројекција, заснован на Идеологији.

Пошто, данас, више, нема Идеологије, Класа и Маркса, мора да постоји нека Идеја око које се странка окупља.

Ако не постоји ни Идеја, мора да постоји јак Лидер, заиста јак, кога широко чланство и јавност подржава, или ауторитарно јак, који је поклопио све Медије, Институције...

Политички Програм је различит од свакодневне Акције, Власти или Опозиције.

Али и свакодневна активност, мора да се, барем подсвјесно, код Бирача, уклопи у Идеологију, или Идеју, или да се подведе под перцепцију о Лидеру.

У данашњем времену општег насртаја на Нацију и Државу, Политички Програм може само да буде националан.

Не можете у Сахари продавати вунене Накурњаке.

А не можете их нудити ни бесплатно.

● Игралиште које користи Опозиција, на истом је мјесту на којем је и Андрићев Ћоркан. И на којем је суманута Пинкова Задруга.

То је непродуктивно за Опозицију а штетно за НДД Сферу.

То је исто као и кад би довели одбојкаше да играју одбојку, на терену на коме се одвија кошаркашка утакмица.

Прво би попиздили кошаркаши а онда би попиздила и публика.

● Опозиција непрестано позива ОХР, ЕУ, Амбасаде, Суд у Стразбуру, Уставни Суд... да санкционише Власт. То је на површини. Испод површине, то је много усраније. Ако га ви не склоните с Власти, ми смо немоћни.

Бирачи то препознају као тужну причу. У којој неко сваког дана моли Шумара, да иде у кућу и јебе му жену.

Опозиција служи некоме. Сарајеву. НАТО Пакту. Вучићу. Противницима Српства.

● Данас у Народној Скупштини, главна Пробојница Педепеа, иначе, као Мачевалац ушла на утакмицу кошарке, напада неки закон и разне грешке које су тамо скаламбурене.

Она мисли да ће Бирачи сада да попизде, купе Правописе и сви чекају Изборе да гласају за Педепе.

Инсистирање на словним, граматичким, правосписим грешкама, одавно је заведенео као мањак Интелигенције.

Нарочито данас, када су сви неписмени. Када је Професор СМС и учитељ и наставник, и лектор и књижевник и диплома Српског Језика.

То није Љубавно Писмо Бирачима.

То је зајебавање Бирача.

*

Из овог излазе само два могућа закључка.

► Кад би се сутра, неким чудом, појавио Опозиционар, прво би упитао, Ко вам је ово радио.

► Опозиција, и у Српској и у Србији, никад неће побиједити помоћу Бирача. Може доћи на Власт, али побиједити не може.

Може доћи на Власт само уз помоћ Улице, Анархије, Странаца Запада...

БиХ

ХРВАТИ ИМАЈУ,

УНЕКОЛИКО, СРБЕ УЗАСЕ

 И УНЕКОЛИКО, ХРВАТСКУ,

СРПСКА ИМА, УНЕКОЛИКО,

ХРВАТЕ УЗАСЕ И

УНЕКОЛИКО, СРБИЈУ,

САРАЈЕВО НЕМА НИКОГ

Врабац би, у овој ситуацији, упитао Међеда, А што се, онда, курчиш у авиону.

Нерационалност политике бошњачких политичких, вјерских и паравојних вођа, траје од самог почетка распада СФРЈ.

Она је условљена чињеницом да је муслимане у БиХ, лоше вођство увијек водало од сокака до сокака, увијек као служинчад и наполичаре, увијек без свог политичког интереса и националног сидра.

Условљена је и објективном неспособношћу да се разумије и предвиди ток догађаја, да се реално постави тактика и стратегија.

У муслиманском корпусу у БиХ, Политичке Интелигенције за то није било.

И, нема је ни данас.

Главна чињеница је да се Бошњаке заварава да су Нација.

То њима нико не спори.

Ну.

Проблем се јавља унутра а не извана.

Унутрашње национално биће, Национална Свијест, ако не постоји у довољној мјери, ако није финализована, не може да се политички артикулише.

Без Политичке Артикулације, нема Политике.

Нема Државе. Нема Националног Интереса.

Политичко Вођство Сарај Чадора, јер Бакир и Клика СДА, претворила је Бошњачку Политику у један Чадор, једну Котлину, одвојило се од сваког другог подручја у БиХ, не само хрватског и српског, већ и тузланског, бихаћког, кладушког, зеничког, мостарског.

Оно чучи у Сарајеву.

И са њим чучи Америчка Амбасада.

Понекад се јави неки ПИК, Круг 99 и наводна Квинта.

Али. Све је то око Чадора.

Бошњачко Вођство у Сарајеву, успјело је против себе окренути сваки дио БиХ. И Хрватску и Србију.

Оно, непрестано, продукује центрипеталне силе, из те Котлине, а оне, непрестано, производе још веће центрифугалне.

Оно, непрестано завађа муслимане са хришћанима, Бошњаке, са Србима и Хрватима.

Умјесто да прихвати Пливајући Дејтон, да се одржи какватаква БиХ, гдје би муслимани имали неку ширину, то Вођство се опредијелило за Трап.

Бакир Изетбеговић, из тог Трапа, а и свог менталног и ратног, извикује, Недао бог да крену.

Он пријети Ратом.

А требао би да зна, да у том Рату нико не би био уз Сарајево.

БиХ не би опстала.

А Мир би био без Анекса.

Срећа је, само што, тај Бакир и тај Сарај Чадор, немају, више, шта жртввати за БиХ.

А нема ни БиХ.

ВАЖНОСТ

УСТАВНОГ СУДА БиХ,

У ЊЕГОВОЈ ЈЕ НЕМОЋИ

Да је Кулин Бан имао овај Уставни Суд у БиХ, курац би иједну овцу продао у Дубровнику.

Јер, овај Уставни Суд БиХ, има задатак да Босну и Херцеговину, којој је Дејтонски Споразум отворио и врата договора и врата разлаза, какватаква, држи у Трапу.

Јер. Трап највише одговара Сарај Чадоровом схватању и практиковању Владавине.

Као и Западу.

Стога. Не постоји могућност да се Стране у БиХ договоре о елиминацији Страних Судија у Уставном Суду БиХ.

Они нису инструмент Сарај Чадора, мада му савршеног одговарају и користе му.

Они су инструмент Запада.

Они су гаранција да ће Уставни Суд БиХ, увијек бити против Републике Српске.

И да ће се, онда, она, увијек, моћи да оптужује да је против Дејтона.

Актуелна сједница Народне Скупштине Републике Српске, не може донијети драстичне кораке поводом заласка Уставног Суда у испашу на Пољопривредном Земљишту Републике Српске.

То се не може очекивати, јер склоп околности није довољно повољан.

Ну.

Битно је

◘ да се Тема Усавног Суда држи стално подгријаном.

Онда ће се лако доћи до ситуације да се за неку његову антидејтонску одлуку једноставно обзнани да се неће поштовати нити проводити у Републици Српској.

◘ да се стварају услови да се неке раније одлуке, око симбола, пониште тако што ће се вратити Грб, Химна...

◘ да се Јавно Мнијење индукује Самосталношћу Републике Српске и Рационалним Национализмом.

◘ да се Сарај Чадор и припадајуће западне амбасаде држе у Гету Котлине.

Јер. Што више кидишу на дејтонску позицију Републике Српске, више се изолују. У односу на цијело подручје БиХ. Чак и у односу на Бихаћ и Тузлу.

◘ да се млађем дијелу Јавности предоче чињенице о противницима Опстанка.

◘ да се једна по једна Заједничка Институција, коју су преузели Чадораши и Странци Усрнци Запада, учини нефункционалном, фарсичном и излишном.

*

Стога Политичка Јавност у Српској мора да одбаци авантуристичке, јетрвске и ризичне изливе, типа, Шта би са Реферндумом.

Сваки од ових корака је припрема за Референдум.

Не може се из ништа почети Референдумом.

Референдум мора да буде Круна Процеса.

Засад је довољно да је Референдум добио ЈМБГ и да је уписан у Матичну Књигу Рођених.

МЕТА НИЈЕ БиХ,

МЕТА ЈЕ

ЈЕДНОВЈЕРСКИ

УНИТАРИЗАМ

У БиХ

Којег се систематски претвара у Политички Систем.

Мимо Дејтонског Споразума и његовог Устава.

Стога, Сарајево, опет, обмањује Јавност.

Они протесте против одлука Уставног Суда, против намета ОХР-а... и захтјеве Хрвата за регуларним националним избором Хрватског Члана Предсједништва, проглашавју уцјенама, ултиматумима и нападом на БиХ.

На Државу, како јој они тепају.

Ну.

◘ Уједињено дјеловање Срба и Хрвата, довољан је знак да је процес отишао предалеко.

То је веома чудна сурадња и за простор бивше СФРЈ и за БиХ. Мада је, током Рата, било одређених потеза међусобног помагања и разумијевања.

◘ Елиминација Хрвата из Предсједништва БиХ, у толико мандата, има размјере Нацизма на нивоу највиших политичких институција БиХ.

То је, истовремено, елиминација и Грађана, појма којег толико воле Сарајчадораши да користе за Хришћане.

Јер, када се погледа кретање Комшићевих Бирача, по игралишту, нема трагова на хрватским подручјима.

◘ Мостар Случај и избор Хрвата у Предсједништво БиХ, не треба одвајати. То је иста, противхрватска перманентна офанзива.

◘ Дјеловање Уставног Суда БиХ, никад није било уставно. Стране судије су ту инсталиране по основу Дејтонског Споразума, али не трајно, и не да буду стрелица националног прегласавања.

Сада се Уставни суд јавио као замјена за ОХР.

И ОХР је забрањивао промет земљишта.

То сада наставља Уставни Суд.

Чиме се легитимише као нови извођач Унитаризма у БиХ.

*

Дакле.

◘ Уставни Суд и Изборни Закон су два генератора и инструмента Унитаризма у БиХ.

Два легална рушитеља Дејтона и Устава БиХ.

Два пункта која далеко надмашују разлику између нормативног и стварног, која је присутна у сваком Политичком Систему.

◘ Сарајчадорски Унитаризам је усмјерен не на Територију и Политички Систем, већ против Срба и Хрвата.

Унитаризам треба разликовати од Централизма.

◘ Стога је потпуно природно обједињавање Хришћанства у БиХ, макар и наизглед, на баналним политичким темама.

Које су, у овом случају егзистенцијалне теме, теме опстанка.

*

Јасно је да нико неће преко ноћи пристати на укидање та два генератора. Који раде деценијама. Уз минималне трошкове а уз велику зараду.

Али.

Тема је пред вратима.

Тема је огољена.

Тема УС и Изборног Закона, више се не може игнорисати.

Игрнорисање, које потцјењивачки лансира Сарај Чадор, ради пртив БиХ.

БиХ је распаднута, одавно, али формлано то не може да иде тако брзо. Осим у случају неког европског рата.

Стога тако треба и гледати на цијели овај процес.

Срби и Хрвати морају да буду национално и политички, одлучни и стрпљиви.

И да се никад не повлаче.

Осим, понекад, да се, тактички, прићуте.

ЗАШТО СУ СЕ

УЗЈЕБАЛЕ

ПРОТИВСРПСКЕ

ДРЖАВЕ

И „ДРЖАВЕ“

Не знам шта ће Сарај Чадору Српско Пољопровредно Земљиште, кад се никад нису бавили Земљорадњом.

Они, од пољопривредних артикала, једино познају Сепет.

Ну.

Одлука Уставног Суда БиХ, на иницијативу вјештачког Клуба из Вјештачког Вијећа Народа, да је Српска Њива Државна, да је Босанска, има другу позадину.

Ради се о акцији за стварање Државе.

Тај процес није пао напамет овдашњим Клубашима.

Нити је Милу Ђукановићу пало на памет да Цркве прогласи државнима јер су црногорске.

Нити је оном крвнику из Приштине пало на памет да уведе стопостотне Царине на робу из Србије.

Два процеса су паралелна.

◘ Прављење Државе преко леђа Срба.

Ни Косово није Држава, али преко Царина поручује да јесте. То им је савјетовао Запад, као и све досада, иако маломало неко захтијева укидање Такса.

Црна Гора јесте Држава али има превише Срба у свом саставу. За западна мјерила.

БиХ је Лего. Није Држава. Више је Држава Република Српска него БиХ. Али ОХР и Уставни Суд и Америчка Амбасада, непрестано индукују Унитаризам и очигледно кршење Дејтона, против Срба и Српске.

◘ Прављење Државе против Срба.

Ни Приштина, ни Сарајево, ни Подгорица, никога на Западу не занимају као Државе.

Ради се о борби против Срба.

Све ово што се догађа, само је наставак Распада Југославије.

Чији циљ је, од почетка, био Чишћење Срба. Елиминација. Раздвајање Срба и Српске Земље. Тај циљ ће остати до краја тог процеса.

Стога Република Српска мора стратешки да се опредијели ка путу да буде Друга Српска Држава.

Има међународни темељ за то.

Ако се припоји Србији, нестаће. Прво Људи. Отиће сви у Београд. Па ће онда Арапима и другима, продати своја имања. И, нестаће. Као и Срби из Хрватске и Срби са Косова. Нестати.

*

Република Српска не треба да насједа на Вучићево трпање Републике Српске у исти кош са Србима из Региона, онима из Црне Горе и са Косова.

Република Српска треба да помаже и подржава те Србе, коликогод може и у свакој прилици, што јавније.

Али. Република Српска је Држава.

А Срби са Косова су само Вучићева Листа.

У коју жели да претвори и Србе Црне Горе.

Вучић ништа не чини за Српство, осим што их смирује и потчињава.

То ће тражити и од Репбулике Српске.

Тако он држи своју позицију пред Западом а ради против Српства.

За све Србе у региону, важнији је пут Самосталности Српске, од било ког Вучићевог окупљања.

*

Република Српска мора почети да вуче конкретне кораке. На основу Дејтонског Споразума.

Ништа изван тога.

Може то да чини или једнострано, или у договору са Федерацијом.

Али. Одлагања више не би требало да буде.

Ако све ово до сада, од ОХР и УС БиХ, није била опомена, онда не знам шта је опомена.

Боље је увести свој рачун за ПДВ него тражити да оду Стране Судије из Уставног Суда.

Пред Српском је цијели низ могућих корака.

Али она мора да се понаша пажљиво, одмјерено и прибрано.

Тако треба и да их бира и остварује.

Потребан је Рационални Национализам Српске.

И да зна да ће тај пут бити дуг, и под ногама и у годинама.

А Вучића, и ако буде жив, не треба позвати ни на свечано проглашење Самосталности.

ДУГОВРЕМЕНО

РАЗАРАЊЕ

ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ

ВОДИ ЗЕМЉУ

У ПРОПАСТ,

АНАРХИЈУ

ИЛИ У РАДИКАЛИЗАЦИЈУ

Свака Политичка Странка мора се темељити на Националној Политици.

У оквиру те политике, Странке могу да заступају разне технологије и начине. Да предлажу састојке и зачине.

Без Националне Политике и подлоге, Политичке Странке служе неком другом.

То имамо у Републици Српској. СДС и ПДП служе Западним Странцима Усранцима и Сарај Чадору.

То имамо и у Србији. СНС служи Вучићу, у његовој прозападној преправци Срба и Српске Националне Свијести. Којој је крајњи циљ, Елиминација. На тај начин СНС служи Западу. А не Србији.

Ну.

То није изузетна српска појава.

То је и у Њемачкој, одавно, на дјелу. А сада и на видјелу.

Изузетно је то што мање Нације, мању НДД Сферу уопште, то стање јаче и разорније погађа, него велике.

Шта се доиста догађа на Политичкој Сцени Њемачке.

А што може бити поучно за нас.

Њемачка је још од Хитлера, у рукама запада против Русије.

То никад није престало.

Њен положај послије СР2, прихваћен је, изнутра, као нека врста колективне кривице.

Али, практичну унутрашњу политику је водила њемачка политичка артикулација.

Дала је и велике Политичаре. И двије јаке Странке.

Све док западни екстерни утицај и дириговање, није довео до директног мијешања у унутрашњу политику и доношење, прихватање, одлука битних за Живот Нијемца и Њемачку Нацију.

Медији имају Хронични Цензуритис па ми не знамо да Нијемци не излазе на улице, не живе нормално, да су у страху, у гету, у својој земљи.

То није више стање доласка смјерних југословенских или турских Гастарбајтера. То је стање Агресије. Стање Гастмиграјтера.

Владајућа Странка Ангеле Меркел је послушала екстерне кројаче и прихватала Мигранте, прихватала најезду.

Истина, понекад је, потпуно касно, давала изјаве како је мултикултуралност доживила пораз.

Али није ништа учинила да то спријечи.

Да одржи Суверенитет Нијемаца над унутрашњим питањима и животом.

То је довело до краја њено канцеларисање, њено предсједање Партијом и довело до расула у тој њеној ЦДУ.

И појавио се АфД, покрет крајње деснице, који на Изборима узима велике своте постотака.

Не ради се о бујању неког њемачког нацизма, хитлеровске деснице.

Ради се о законитој политичкој појави.

Ако немате, више, Слободу у својој Земљи, ваша глава, у затвореном простору, тражи излазе и идеје.

При томе одбацује постојеће. Јер су доказано неефикасне.

Појава Лиге у Италији и АфД у Њемачкој, па и оних Штрахеових у Аустрији, потпуно је очекивана и законита реакција Колективне Свијести као дијела Националне Политике.

Ако Странке не воде Националну Политику, водиће је неко други. Улица. Анархија. Радикали. Десница. Ултрадесница.

Ако нема стварне Националне Политике, појавиће се Хитлер а Јевреји ће бити криви. Славени. Руси. Пољаци.

У теоретском моделу, у Њемачкој се могу замислити и Гета за Мигранте. Етничка Стерилизација. Плава Крв.

Уосталом. С тим је Хрватска ушла у 21и Вијек.

Зашто би Њемачка била заштићена од тога.

Дакле.

Недостатак Националне Политике својих Странака, Њемачка ће платити помјерањем удесно. И, вјероватно, неком врстом додатног Суверенизма.

Француска ће то такође платити. На тежи начин. Италија на још тежи.

Кад би се могло, боље би било да Лига и АфД учествју у Власти и на тај начин коригују трендове, него да се плаћа друга врста цијене.