петак, 21. фебруар 2020.


САРАЈЕВО
НЕЋЕ
ТАКО ЛАКО
ДАТИ СВОЈ
УСТАВНИ СУД

Ту ће им помоћи и Присарајска Србенда Шаровић, који извикује да је СНСД дао односно земљиште својим  члановима, и да су га, неки, преписали на себе.
Мада је тај проналазак, одавно, први пут примијењен на подручју Рогатице. За вријеме Есдеесове Власти.
Па зато диже панику, грају и галаму.
Ну.
Шаровић жели скренути воду. Није битна Република Српска. Битно је да ови нешто краду. Ни њима није битна Република Српска.
Приједлог Закона о замјени страних судија у Уставном Суду, тешко ће проћи.
Сарајеву је још остао тај Унитаристички Пункт.
И Америчка Амбасада.
Сарај Чадор ће поднијети још једну годину нефункционисања Власти, или више, као и поводом АНП-а.
Сарајеву одговара да Заједничке Институције не функционишу.
Тако ни Хрвати ни Српска, не могу ријешити кључне проблеме свог опстанка.
А када се и пристане на замјену Страних Судија, појавиће се кључни проблем надлежности и функционисања Уставног Суда.
Посебним законом се мора регулисати којим подручјима се бави Уставни Суд БиХ, ко може поднијети Апелацију, које су му редовне процедуре.
БиХ је компликована творевина.
Она није Једноуставна Земља.
БиХ има више Устава, који су прошли процедуре оцјена компатибилности са Уставом БиХ. А то значи са Дејтонским Споразумом.
И, УС БиХ, нема шта да ради у подручјима надлежности других, нижих Устава.
БиХ има више Уставних Судова.
Уставни Суд БиХ, стога, мора да буде ограничен на мали број надлежности.
Те надлежности морају да буду високог нивоа а не из баналности и свакодневице.
То се неће моћи издејствовати са Сарајевом.
Тако да за Босну и Херцеговину, нема наде.
Нема Суда, нема Уда.