БиХ
ХРВАТИ ИМАЈУ,
УНЕКОЛИКО, СРБЕ УЗАСЕ
И
УНЕКОЛИКО, ХРВАТСКУ,
СРПСКА ИМА, УНЕКОЛИКО,
ХРВАТЕ УЗАСЕ И
УНЕКОЛИКО, СРБИЈУ,
САРАЈЕВО НЕМА НИКОГ
Врабац би, у овој ситуацији, упитао Међеда, А што
се, онда, курчиш у авиону.
Нерационалност политике бошњачких политичких,
вјерских и паравојних вођа, траје од самог почетка распада СФРЈ.
Она је условљена чињеницом да је муслимане у БиХ,
лоше вођство увијек водало од сокака до сокака, увијек као служинчад и
наполичаре, увијек без свог политичког интереса и националног сидра.
Условљена је и објективном неспособношћу да се
разумије и предвиди ток догађаја, да се реално постави тактика и стратегија.
У муслиманском корпусу у БиХ, Политичке
Интелигенције за то није било.
И, нема је ни данас.
Главна чињеница је да се Бошњаке заварава да су
Нација.
То њима нико не спори.
Ну.
Проблем се јавља унутра а не извана.
Унутрашње национално биће, Национална Свијест,
ако не постоји у довољној мјери, ако није финализована, не може да се политички
артикулише.
Без Политичке Артикулације, нема Политике.
Нема Државе. Нема Националног Интереса.
Политичко Вођство Сарај Чадора, јер Бакир и Клика
СДА, претворила је Бошњачку Политику у један Чадор, једну Котлину, одвојило се
од сваког другог подручја у БиХ, не само хрватског и српског, већ и тузланског,
бихаћког, кладушког, зеничког, мостарског.
Оно чучи у Сарајеву.
И са њим чучи Америчка Амбасада.
Понекад се јави неки ПИК, Круг 99 и наводна
Квинта.
Али. Све је то око Чадора.
Бошњачко Вођство у Сарајеву, успјело је против
себе окренути сваки дио БиХ. И Хрватску и Србију.
Оно, непрестано, продукује центрипеталне силе, из
те Котлине, а оне, непрестано, производе још веће центрифугалне.
Оно, непрестано завађа муслимане са хришћанима,
Бошњаке, са Србима и Хрватима.
Умјесто да прихвати Пливајући Дејтон, да се одржи
какватаква БиХ, гдје би муслимани имали неку ширину, то Вођство се опредијелило
за Трап.
Бакир Изетбеговић, из тог Трапа, а и свог
менталног и ратног, извикује, Недао бог да крену.
Он пријети Ратом.
А требао би да зна, да у том Рату нико не би био
уз Сарајево.
БиХ не би опстала.
А Мир би био без Анекса.
Срећа је, само што, тај Бакир и тај Сарај Чадор,
немају, више, шта жртввати за БиХ.
А нема ни БиХ.
