АКО ЕСЕНЕСДЕ СЉЕДЕЋЕ ГОДИНЕ
ИЗГУБИ КОНСТАНТИНОПОЉ,
ИЗГУБИЋЕ ИЗБОРЕ ЗА ОБЈЕ
ПОЈЕДИНАЧНЕ ФУНКЦИЈЕ
И ТУРЦИ ЋЕ ПРЕУЗЕТИ СВЕ

 
Угру Вучићу се не треба ни обраћати за помоћ.
А осталих савезника нема.
Пропаст првог и јединог Есдеесовог Царства, почела је кад је Есдеес изгубио Бањалуку.
Мада је никад квалитетно није ни држао.
Есенесде је несмјерљиво квалитетније владао Константинопољем. Али је начинио класичне Есдеесове грешке.
▫ Запоставио је Бањалуку
▫ Почео да регрутује Дезертере и Шефиде
▫ Цар Константин је остављен сам
▫ Организационе Зидине су почеле да копне и слабо се поправљају.
То што је Есенесде изгубио највећу Тврђаву, може да буде први важан корак у турском освајању.
Сада се турска војска групише и комеша. По околним варошима иду групе и траже подршку.
Прво су водали младог поглавицу Прилуда Која Се Стално Смије.
Нису наишли на одушевљење околног живља.
Сада воде Лепу Јелу Јелену Змијских Очију.
Она се здрави са мјештанима. Који, том приликом, неће ни да устану а камоли да баце рукољуб.
Ну.
То не треба да завара оне из Есенесдеа.
Тај неки тројац или четверопрег, и досад је Изборе добијао незаслужено. Сви гласови који су им књижени, нису стварни и реални.
То није само овдашња особина.
Једине реалне и стварне Гласове, уназад неколико мандата, добијао је Жељко Комшић.
Алукурцу.
И њему су књижени. Што је било неупоредиво лакше него у Бањалуци.
Млади двојац Педепеа бескрван је, ко да их је обоје правио Бореновић.
Ниједно од њих није Мехмед Освајач.
Фатих је у Сарајеву.
Есенесде, пак, у апсурдној је ситуацији.
Мора да брани утврђени град којим не влада.
Чија војска је у илегали.
То може да фукционише ако је војска добро организована. Ако има курире, доставу муниције, хране и воде, одјећу, линију командовања. Јутарњу гимнастику, постројавање, дневну заповијест.
Случај Дубице, удаљеног малог утврђења, показује, да је војска мало разјебана. Трчи тамо на постројавање, трчи вамо на казан.
То значи да околне вароши могу лако да падну и да се предају.
Унутар зидина Константинопоља намножиле се и друге Војске. Војске других аспираната и апетиташа.
Банска Управа је већ претворена у Џамију.
Телали Ерозије, сада, не извикују ништа о Бањалуци.
Нападају околне Вароши и Тврђе. Понекад, само, да им узму Паре, како би их оставили на миру.
Али, највише да неуке иноксне сељане учине необавијештеним.
Необавијештени и неуки Инокосник најбољи је манипулативни Гласач.
На сваког таквог, можеш дописати још дватри манипулативна Гласа који не постоје.
Браниоци Константинопоља не знају шта се догађа изван Зидина.
Још је горе. Не знају шта се догађа ни између Зидина.
 
 

 

ВЕЛИКА ПОЛИТИЧКА СТРАНКА,
ОСТАЛА ЈЕ ЈЕДИНА МОГУЋНОСТ
КОНСОЛИДАЦИЈЕ И ПОВЕЗИВАЊА
НДД СФЕРЕ

 
Дабоме да се та могућност никад неће искористити.
Коза ће увијек остати нејебана испред хотела.
Постсоцијалистичко, рајско, вишестраначко, пандемократско, Доба, показује да све може да се употријеби.
И Војска. И Озна. И Скупштина. И Предсједник. И Српска Православна Црква. И Лопови.
Само не може да се употријеби Породица.
Ну.
Њу ћемо разорити и уништити.
Највећи дио искориштења проводе екстерни актери, такозвани Велики Кројачи. Запад.
Домаћи актери, у релативно кратком времену, такође су се извјештили у кориштењу.
Рецимо, Вучић.
Постао је прави виртуоз у кориштењу Цркве.
Црква није случајно нападнута, и од Запада и од Домаћих Издајника.
Она има велики утицај на двије од три сфере НДД.
На Нацију и Друштво.
Зато ће је Вучић користити против Државе.
Велика Политичка Странка, велика у овдашњим размјерима, има највећи број алатки за управљање и стабилизовање Нације Државе Друштва.
Има Власт. Вриједносне Скале. Људе. Структуру. Свеприсутност.
Својевремено сам развијао филозофску идеју о Странци као Политичкој Породици.
Што укључује нешто што се, условно, може звати идеолошка припадност, исти обичаји, исте вриједности, заједничко имање и домаћинство...
Као и свака филозофска идеја, и то се састојало од више илузија него реалности.
За то би требало да Велика Политичка Странка, на тачно одређеном кружном току, изађе и крене у тај пут битан за себе и за НДД Сферу.
Требало би. Да на том кружном току не чека Лидер.
Који ће Странку да користи за себе.
Или нека друга Служба.
Атрофија Велике Политичке Странке, није видљива само на највишем хоризонту.
У важним друштвени системима, Здравству, Школству...
Видљива је и у најнижим.
У Општинама. На Јавним Шалтерима.
Тако се Велика Политичка Странка, од велике могућности претворила у велику  термитску црвицу.
Довољно је, само, и напримјер, селектовати Људе без критеријума.
И миран си на дужи рок.
Једном селектован погрешан кадар, даље посао у селектовању обавља сам.
Велика Политичка Странка, данас  би требала да буде Национално Богатство.
Посљедња брана од Глобализма, од Лијевог Анархизма, од Капиталног Тоталитаризма.
Најчешће је, међутим, Национална Срамота.
 
 

 

СТИПЕ МЕСИЋ, ПРОТОТИП
ДАНАШЊЕ МАСОВНЕ
ПОПЛАВЕ НЕНАРОДНИХ ЛИДЕРА

 
Као што је жеља сваке Рупе да постане Вулкан, тако је и жеља сваког Мајмуна да постане Стипе Месић.
У својој опијености падом Комунизма, нико није анализирао потез Стипе Месића, Ја сам свој задатак обавио, Југославије више нема, нико није анализирао са циркуске, нагузничке, инструменталне, стране.
Није било довољно рећи, Усташа.
Ну, Срби су толико вољели Југославију да им је Месић био само Усташа.
Хрвати су толико мрзили Србе, да им је Месић, убрзо, био Свјетлост на крају Туђмана.
Распад Југославије је организован да се истријебе, разбију и ујалове Срби.
Други Народни и Народности, то су аплузом, пљеском и бљеском прихватили.
Нису слутили да исти нагуз слиједи и њима.
Данас, када цијели Интернет бруји (није се десило) о снимку како се Месић залаже за Грађанску БиХ а о Хрватима неће ни да прича јер неће да насједне на провокацију, можда је видљивија та почетна чињеница из благоугодно а тужног Распада.
Употреба Народа.
Срби су то осјетили на тежи и трагичнији начин.
Хрвати у БиХ, на дужи и понизнији.
Они га осјећају дуго, дуго, од чворовања Застава и муслиманских злочина над дјецом, све до данас, кад Бакир ситну књигу пише Човићу. А овај њему одговара, Хрватима увијек мало превара.
Дакле. Месић који је „разбио“ Југославију, због Хрвата и Неовисне Хрватске Државе, данас мирно, јавно, поништава Хрвате у БиХ.
Коликогод их је и каквигод су, они су Трећина БиХ. Један од три конститутивна, чинилачка, сачињавајућа, Народа.
На та три Народа почива Дејтонски Споразум.
Ни на чему другом.
Месић је, само, Орангутан са краватом.
Он, само, показује, технологију која је наступила након Распада СФРЈ.
Он, само, доказује да то Лидери Државуљака Распада, и данданас тако раде.
Само нису толики Мајмуни да то показују у интервјуима.
У крајнњој Божијој Правди, Народима и Народностима то и треба. То им је адекватна награда.
Чак и ако немаш користи од Државе и Система, не руши га ако ниси сигуран шта ће доћи иза тога.
Сада је касно за такав наук.
Јер су Месићи успоставили бескрајну траку на којој увијек иде лошије од садашњег.
Срби Републике Српске, показали су се најпаметнијима.
Узели су  судбину у своје руке.
Цијена јесте велика.
Али. И Република Српска је велика.
Мени већа од Велике Србије.
Ако неко не вјерује нека пита Хрвате у БиХ.

 
ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ДРЖАВНА ЈЕ ФУНКЦИЈА
А ЧЛАНП ЈЕ МОЗАИЧКА,
ПРИВРЕМЕНА ФУНКЦИЈА,
СРПСКА ЈЕ СТАЛНА, БиХ ЈЕ ПРОЛАЗНА

 
Тамо гдје на нешто треба пристати, тамо Додика не треба слати.
Само тамо гдје се нека Лова може добити.
Додик је из оне пјесме Здравка Чолића, Април у Пакету.
Тако га и сада сврби рапсодија и циркус око Изборног Закона.
Па је у оптицај убацио Индиректан Избор Члана Предсједништва БиХ и обједињавање функције ЧланаП и Предсједника Републике Српске.
Србима само дај прилику да нешто серу о оном о чему не знају ништа. А ти мирно ради свој посао.
О фудбалској Репрезентацији, Уставним Промјенама и Изборима... могу да пулсирају дуже него они свемирски Пулсари. Милионима година.
О томе сам већ писао.
Ну. Пошто је Политика перманентно понављање ставова, тако и ја морам стално да пишем о ономе што је очигледно.
◘ Предсједник Републике је обиљежје Државе и не може ни на који начин да се крњи без посљедица по Државу.
◘ Предсједник Републике Српске мора да буде Србин.
Србина могу да изаберу само Бирачи. На Директним Изборима.
◘ У Србе у Народној Скупштини, тешко се можемо поуздати.
◘ Српски Члан Предсједништва БиХ екстерни је знак да постоји Република Српска. Зато је Директан Избор пресудан за његову снагу у децибелима и луксима.
◘ Он је предвиђен као дио уставног и међународноуговорног Троношца на којем почива БиХ. Да би био чврст, мора бити директно изабран.
◘ Избор Члана Предсједништва у Народној Скупштини, већ у мандату 2026, постао би противсрпски Избор. Јер је веома лако доћи до манипулативне комбинације да се за Српског Члана Предсједништва, тада већ Несрпског и без тог придјева, изабере неко потпуно упитних квалитета, не само у националном смислу.
◘ Обједињавање функција ЧланП и Предсједник Републике, слабљење је Републике Српске.
Да на страну оставим аутократизам, волунтаризам и султанизам.
◘ За тако нешто потребно је драстично измијенити Устав  Републике Српске и Дејтонски Споразум.
◘ Обједињавање те двије функције, омогућује ономе ко је изабран на то мјесто, да Републику Српску стално носи са собом у џепу, кад иде у Сарајево.
◘ Није могућа никаква парламентарна контрола над таквом функцијом, односно особом.
◘ Предсједништво БиХ је деградиран институт и са њиме би се деградирала и функција Предсједника Републике.
◘ БиХ је привремена категорија, па је привремено и Предсједништво БиХ.
◘ За Републику Српску, стратешко питање је јачање функције Предсједника Републике. Дакле, и бирање јаке политичке националне личности на то мјесто.
Свим овим идејама о обједињавању и индиректном избору, она се слаби.
◘ Иако лепеза идеја у Политици, често служи за скретање воде са главног тока и њено расипање по испуцалој сушној земљи, са неким идејама се не треба играти.
Јер, само њихово појављивање у Јавности, додаје им легитимитет за неку будућу акцију.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

МОНОЛИТ ОПОЗИЦИЈЕ У СРПСКОЈ
ОБЕЗБЈЕЂУЈЕ ЗАПАД
ШТО МОЖЕ ДА БУДЕ ЛОШЕ
ПО СРПСКУ А НЕ МОЖЕ
ДА БУДЕ ДОБРО ПО ОПОЗИЦИЈУ

 
Јучерашње окупљање Опозиције у некој сарајској кафани, од стране Два Америчана, подсјетило ме на поратне гладне године у Бањалуци. Ја дошао гладан из Рата, у гладно вријеме послије Рата. За Кили Крува, штампам на штампарској машини, дан ноћ. Есдеес влада, СТЈЖ, а Странци се размилили ко ракова дјеца, па скупљају разне Опозиције.
И, тако, на Врбасу, ту код Кастела, окупе Лидере, у ствари, све Голе Курчине, и друже се њима. Свако има право на Килу Јањетине и Кило Белог. Што ја и моја машина не можемо зарадити ни за цијелу Недиљу.
То окупљање је нарочито одушевљавало мог друга Жилета Либерала.
Резултат, показаће се кроз десет година, био је никакав.
То како Гологузи Палмер, и Сатенски Нелсон, замишља Опозицију, то, можда, може на Марсу.
Српска Опозиција у Српској је на најнижим гранама.
Нема никакву Националну Политику.
Нема никакву Националну Представу.
Не разумије ништа.
Разумију само да им је речени задатак Срушити Режим.
Срушили би Кинески Зид а не умију једну циглу да поставе.
Она Жонглерајка извикује да је став да се у Српској бира Један Члан Предсједништва.
Бореновић и Шаровић су пристали да буду, са Америчанима, у Опозуционом Пакету са Бошњацима, да им не помињем вјеру.
Какве они везе имају са њима.
На нивоу БиХ, на нивоу два Ентитета, не постоји Опозиција. Не постоји ни Власт. Ништа не постоји.
Ако неко хоће да разговара са Опозицијом у Српској, нека дође у Српску. Нека разговара до миле воље. Нека иду на камповање.
Никакве сврхе нема, а и понижавајуће је, да се окупља нека виртуална, магловита, бозонска, Опозиција, састављена од фактора из Српске и Федерације.
Шаровић и Бореновић, њихови јуришници, десет година оптужују Додика да је на америчким тенковима дошао на Власт.
А шта они раде.
Запад, дакле, окупља Опозицију Српске.
Запад је чини монолитном.
Ну. Окупља је не у Српској, већ у Сарајеву.
Добро је да се Опозиција Окупља. Ако постоји иједан степен окупљивости.
Није добро да је Опозиција неспособна и неспремна за Окуп. Јер, саставни дијелови немају облик и организациону чврстину да би се са неким сазидали. А немају ни малтер, везиво. Немају Политичке Националне Ставове.
Борба против Криминала и Корупције, није Национална Политика. О томе прича и сенилни Бајден.
Тај вјештачки Монолит Опозиције Српске значи расцјеп на Политичкој Сцени Српске.
И то је једини Циљ.
Јер је Циљ Република Српска. Хрвате сматрају ријешеним.
Јер је та Опозиција очити манипулативни контраш.
Код Бошњака, Монолит је монолитан.
Бакир изјављује, Све што прихвати Опозиција (везано за Изборни закон), прихвата и СДА.
Код Хрвата је Монолит ХДЗ.
Само у Републици Српској је Расцјеп.
Док Опозиција у Српској не схвати да се Власт Српске не руши и не добија у Сарајеву, већ у Српској, јер и сви Избори су само у Српској, још ће много Врбаса протећи испод оног ресторана а киле ће нарасти на тоне.

 

 

СРБИ НЕ ИГРАЈУ
ПОД ЗАСТАВОМ БиХ,
ТО ЈЕ ИСТО КАО КАД БИ
ПРЕЖИВЈЕЛИ ИЗ ЈАСЕНОВЦА,
52е ИГРАЛИ ЗА ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ

 
То није питање Мржње.
То је питање Срамоте за Републику Српску.
То није ствар тих цурица Кошаркашица, ни њихових родитеља, само. И других Спортиста.
То је ствар лоше атмосфере у Српској.
То  није Репрезентација БиХ. То је Репрезентација Сарајева. То је Бакирашка Репрезентација.
Сарајево, које је данас једино БиХ, нико други није БиХ, за БиХ је жртвовало Мир. И тако уништило сто хиљада живота у тој БиХ.
Тридесет хиљада Срба је ту Жртву Мира платило главом. Да све друго не набрајам.
Не можете таквим ићи под скут, под димије, под Заставу.
Немам ништа против да сва Репрезентација, било која, буде састављена од Срба.
Ну.
Онда се, Суживотна Господо, преселите у Сарајево.
БиХ није Држава. Она нема Репрезентацију.
БиХ је једновјерска ознака за наметнути парадржавни облик.
Ако не можете да играте за Репрезентацију Србије, јер Република Српска још не може да има Репрезентације, немојте играти ни за Сарајево.
Понижавате Жртве, Борце и Србе.
Понижавате Рат Опстанка.
Понижавате Мир Опстанка.
А и кад играте, ништа не постижете.
Осим  што неки манипулативни и издајнички Политикоиди, на томе купе мале јевтине поене.
И користе младе спортисте за своје смрдљиве, болесне, циљеве.
Сарајево гледа да вас, младе спортисте, истријеби, или потурчи, или да вас претјера преко Дрине.
Ако то не видите сами, или не виде ваши родитељи, питајте неког.
Ако у Републици Српској не видите Државу, нема тог повећала које ће је видити у Сарајеву.
Играјући за неку Репрезентацију тзв БиХ, ви не дајете простор Србима, не дајете простор Српској. Ви, само, дајете, лажни легитимиет Унитарној БиХ.
Највећу штету од свега има Бањалука.
Која се срамоти пред цијелом Републиком Српском.
Цијела представа навлачи Пробосанску Мрену на Бањалуку.
Бањалука, тако, показује, да Политичка Свијест Српске, није још потпуна и јака.
Није национална.
Није државна.

 

СРБИ НЕ ТРЕБА ДА ИДУ
У ЕВРОПСКУ УНИЈУ,
ТО ЈЕ ОСМАНЛИЈСКА
ТЕРИТОРИЈАЛИЗАЦИЈА,
КАО И НАТО

 
Највише проблема у ЕУ имају двије земље које су кроз Историју, држале до себе.
И ЕУ са њима има највише проблема.
Пољска и Мађарска.
Не ради се само о проблемима. Ради се о фронталном нападу на те двије земље.
Мађарска је објавила плаћени Оглас у коме наводи нека своја становишта и захтјеве.
Све су то логичне ставке.
Предлози Мађарске о будућности ЕУ
1.      У Бриселу граде такву супердржаву за коју нико није дао овлашћење. Ми кажемо "не" европском царству.
2.      Интеграција је средство, а не сама себи сврха. Из Темељних уговора ЕУ треба обрисати постављање циља "све тешње повезане уније између народа Европе".
3.      Одлуке нека доносе изабрани лидери, а не међународне невладине организације! Кажемо "не" упливу са стране у владавину права.
4.      Снагу европске интеграције дају заједнички економски успеси. Ако заједно не можемо да будемо успешнији него појединачно, онда је то крај Европске уније.
5.      Следећа деценија биће раздобље опасних изазова - угрожавају нас масовне миграције и пандемије. Морамо заштитити људе у Европи.
6.      Морамо да вратимо европску демократију. Европски парламент се показао као слепа улица - заступа искључиво сопствене идеолошке и институционалне интересе. Потребно је повећати улоге националних парламената.
7.      Србију треба примити у чланство Европске уније.
 
Ну.
Европској Унији то није сврха.
Европска Унија је гола Територијализација. Као и свака Територијализација у Историји. Османлијска, Фашистичка, Пактовска...
ЕУ је, можда, почела због Економије. Али је све послије било због Територије.
Нарочито проширење. Учлањење некадшњих Совјетских Колонија.
И данас је тако.
Цијела игра са овим Земљама на Балкану, није у циљу Чланства, већ превенција утицаја Русије.
Сада је лансирана теза о Придруженом Чланству, у коме имаш привилегије али немаш право гласа.
То није само признање онога што Орбан наводи, компликованог и неефикасног одлучивања и поништавања Суверенизма.
Већ и посредна јавка – Не требате нам ви, треба нам ваша Територија.
Једино је у Орбан Огласу нејасно што је наведен пријем Србије.
Србија је већ територијализована против Русије.
А, оваква, снисходљива и анемична, не треба да иде у ЕУ.
Нико не треба да иде у ЕУ, док не постигне карактер као Мађарска.
То је минимум опстанка у ЕУ.
 

 

ПОЛИТИЧКИ ИЗБОРНИ ПРОГРАМ
ОПОЗИЦИЈЕ У СРПСКОЈ
НИЈЕ МОГУЋ А И ДА ЈЕ НАЈСЈАЈНИЈИ,
НЕПОТРЕБАН ЈЕ

 
Доставите, у сандучиће, педесет хиљада летака са пописом Пица које печете и за сваку наведете прецизан састав.
Након два дана, кад би могло, питајте сто хиљада станара да ли знају само један састав Пице.
Ни један станар не би знао.
Тако је и са Политичким Програмом  Странке. Тако је и са Предизборним Програмом Странке.
И на Власти, и у Опозицији.
Почетничка је грешка писати Програм Странке са детаљима, од Амброзије до на које ће славе Руководство ићи.
То Бираче не занима.
Нико не воли Лепу Брену зато што зна обим кукова и што воли баш те центиметре. Воле је, иако се још многи сјећају оног гардеробног ормара који се појавио код Минимакса.
Ни најсјајнији Политички Програм нико не може да оствари.
Јер, и кад си на Власти, не зависи све од тебе.
Стога, што је програм детаљнији, он је више Списак Лажи него попис дјеловања и активности.
Опозиција је саопштила да је главна ствар очување Републке Српске, да нема преноса надлежности и да је борба против Кириминала и Корупције најважнија јер Народ тражи Промјене.
Кад СДС и ПДП, класични Издајници, кажу нешто о очувању Републике Српске и Непреносу Надлежности, то звучи као зајебавање Јавности Српске и цијеле Српске.
Народ не тражи Промјене.
И никад неће гласати за Промјене.
Они којима је добро, и они којима је такотако, и они којима није добро, нису сигурни у промјене.
Они који су незадовољни, а Опозиција у Српској, највише се ослања на њих и највише очекује од њих, они нису за Промјене јер су незадовољни из других разлога.
Осим тога, то је толико аморфан слој који се не може повезати никаквим Програмом, Идејом, Циљем. Чак ни Синтагмом.
За побједу на Изборима, потребна је Политичка Стабилност. То је што се тиче највеће Странке и Странке која је на Власти.
За Промјену Власти, потребна је политичка атмосфера, опште разочарање, јасна симболичка тачка која сугерише оптимизам.
Ништа од тих услова нема. И није на видику.
Опозиција је толико разуђена, организационо неразвијена, са  мало укупног чланства, а, уз то, истрошена, проскрибована, сарајевизована, да се на себе не може ослонити.
Мора се ослонити на Незадовољне, на оне који су Против, на слоабости СНСД, на манипуације западних структура и Београда.
Да ли ће се та Астрологија склопити, то је питање за Бабе Врачаре.
Засад је сигурно да ће Опозиција највећу помоћ имати од СНСД који запушта своју Организацију. А и оно што има, нестручно и аналфабетски, даље еродира.
Опозиција мисли да се Избори добијају у Сарајеву.
Ну. Додик мисли да се Избори добијају у Београду.
Остали су у безваздужном и безтежинском простору и левитирају.

 

ПРЕПУСТИ ЖЕНУ ЛЕЗБИЈКАМА,
ПРЕПУСТИ МУЖА ПЕДЕРИМА,
ПРЕПУСТИ ИСТОРИЈУ
НЕПРИЈАТЕЉИМА
 

Онда ти не треба ни Држава.
Једини је проблем што Вучића неће нико.
Српска Историја је чудна пратиља.
Остала је расута, записана и предана, посвуда.
Прешле су преко ње разне епохе, војске, државе, режими, системи, идеологије, издајници и крволоци.
У томе се, она, Историја и Људи, борила Предањима.
С кољена на кољено. У Породици. Тако су се чувале највредније чињенице, имена и све остало, вриједности, образ, поштење, вјера, нација.
Како су времена одмицала, појавиле су се друге, брже, масовније, могућности.
А са њима су стигли немар, нерад и фалсификати.
Сада је требало истраживати, понекад и читав живот, да би се написало оно што је Дјед Унуку испричао за једно вече, на крилу, крај ватре.
Сада су фалсификатори могли лако да лажу свима. А не унуку по унуку.
Нема озбиљне Историје без јаке Државе.
Напад на Државу је, са Запада, фронталан.
У Европи се још бори Мађарска и Пољска.
Које су толико ваљале Католичанству и Западу, али залуд.
Сада је актулено нешто из Српске Историје.
Ну.
То је варка. Увијек је актуелно.
Поводом Видовдана, Вучићеви Шиптари се јављају са тезама како Косовску битку нису водили Срби, против Турака, већ Балкански Народи.
Марко Краљевић је био Словенац из Штајерске.
Црногорска Скупштина, дакле Влада, Мило и сви, усвајају Резолуцију о резолутном Геноциду у Сребреници.
Дакле, пред српским очима, и од Срба, догађају се фалсификати Историје.
Шта очекивати од Крволока.
Пошто, више, нема Дједа, а Унуци имају Плејстејшне, Српска Држава, и једна и друга, морају национално школовање, од првог разреда до доктората, преузети у своје руке.
То подразумијева строгу контролу Уџбеника и садржаја, наставних програма, аутора, наставника, са поријеклом  до деветог кољена, укључење свих института Државе, од Академија до Парламента и Цркве.
То је једини начин да се спријече Фалсификати.
То нема ко други да ради.
То се не може препустити Појединцу, Академији Наука, чак ни Цркви.
Фалсификована Историја, на крају, пребрисаће Нацију и Државу. Ко гумицом.

 

ОЋЕ ДА БУДЕ
И МАТИЦА И ТАТИЦА,
МАТИЦА А НИЂЕ ЧЕЛА

 

Матица за Јасеновац није ни знала.
Добро Јасеновац, али подносом, на Сајмишту био Усташки Логор. Па ништа.
Свремена на вријеме, Србљем се пронесе нека општесрспка идеја, синтагма фантазмагорије, дијалектичка Нереална Стварност, као Сви Срби у једној држави.
Ових дана, када је Српство у најтежем стању, а Србија у најзапуштенијем и најраспуштенијем раздобљу, у цијелом прошлом вијеку и по, актуелизира се, Србија је наша Матица.
А из Србије одјекује, Србија је ваша Матица.
Једино Здравко Кривокапић одвикује, Србија није наша Матица.
Остали ћуте.
Кошто су увијек и ћутали.
Од цијелог тог Свесрпства, Срби су страдаваи.
Од Краљвине Срба Хрвата Словенаца. Која је треба бити Сви Срби у једној Држави.
До радикалских манифстација исте Синтагме или Синтагме, Гдје су Српски Гробови, ту је Српска Земља, у времену пред и у самом Распаду СФРЈ.
Коме је користила та извика, и у доба Краља, у и доба Шешеља.
Београдској уској Клики.
Србима није, ниједном.
Срби су стрдали на основу тога.
Они који су у Есхасији или у ФНРЈ, нашли национални и територијални спас, и једну и другу су прогласили Тамницом, Диктатуром и Великосрпском Агресијом.
Прича о Србији као Матици, злобна је подметачина. Којом се Запад наслађује.
Није случајно Србија Матица актуелизована за вријеме Вучића.
Вучић треба да даље завршава посао Одсрбљавања. Несрбљавања. Исрбљавања.
Матици, под носом, нестају Срби Косова и Метохије.
Вучић тријумфално констатује, и лаже, да у Косову Пољу, Срба нема.
И да их, уопште, има мање него за један вјечити дерби.
Не може Србија бити Матица са таквом пропашћу Срба.
Да не помињем Републику Српску Крајину.
Не може Србија бити Матица а стално се бори против Црне Горе, умјесто да се бори за Српство.
Не може Србија бити Матица а непрестано се поручује да је БиХ цјеловита и недодирљива.
Не може Србија бити Матица а пријатељи су јој сви који су бомбардовали и Републику Српску, и Србију. Били на страни муслимана, Хрвата и Шиптара. И отели Косово.
Дабоме. Потегну се јевитини аргументи. Ми смо вам слали Муницију. Ми се не одричемо Републике Српске. Ми смо вас, ономад, ослободили.
А онда се залије, Вучић је Председник Свих Срба.
Засере и залита.
Са Матичарењем у Српству се мора прекинути.
То ствара неодговорност код Срба.
Несрећни Срби Српске Крајине су повјеровали у Матицу.
А Матица их је ладно, службашки, изиграла и предала. Да не кажем и продала.
Срби Косова и Метохије, кадикад су увидили да се Матица не чеше, па су под тим и под притиском Шиптара, продали имања и спасили главе.
Сада их Матица криви за то.
Да су Срби Републоке Српске Крајине, Срби Хрватске, имали одговорност за себе, преузели одговорност, друкчије би одлуке доносили.
Не би нестали са своје земље.
Да су Срби Републике Српске гледали у Матицу, не би их данас овдје било.
Гледање у Матицу и његовање неодговорности за себе, отклања било какву могућност држављења Срба.
То је директан пут у Нестанак.
Срби могу опстати једино ако себи изграде Државу.
Па нек је ко Изба.
Република Српска је први и коначан доказ.
За друге, већ закашњели.
Срби требају да схвате да морају одговарати за себе.
Били у Србији, били било гдје.
Одговорни су за своје Свето Тројство.
Моја Нога, Мој Језик, Моја Земља – на једном мјесту.
Јесте крваво, тражи жртве и војне и цивилне, али је за Опстанак неопходно.
Матица се мора заборавити у том смислу скидања одгворности са себе.
Матица може само учинити да вас третира као Завичајне Србе.
И, повремено, пошаље неког Вулина, да сере.
 
 

 

САРАЈЕВСКИ НАЦИЗАМ
ЈЕ СЉЕДСТВЕНА ФАЗА
ЛОКАЛНОГ ТЕРИТОРИЈАЛНОГ
 ОТОМАНСКОГ УНИТАРИЗМА

 

Логично је да тромултимуслиманска сарајска лепеза, обогаћена еуропејством, западом и атлантиком, Четнике окривљује једнако као и Хаг.
И, у складу са том платформом, одриче право на постојање Републике Српске, која је настала на реденику општинских геноцида и на силовању сто иљада муслиманки и Оног Силајџића.
Отомански Унитаризам, у сарајском  обличју, територијални је и освајачки.
Али није толико толерантан да би стигао до Ахднаме Хрватима и Србима.
Муслиманска сарајска недозрелост за Политичко Вријеме, ниска јке трагедије једног колективитета, прије свега вјерског.
Као привјесци Усташа и Хитлероваца, преживили су ту срамотну цивилизацијску каљугу јер је Комунизам донио паролу Издајници и Дупелисци свих Народа, уједините се.
Потом су, у тој  ниски, жртвовали Мир за БиХ.
И добили су Курац.
Након Дејтона, лагали су несрећном народу свом, да је то Босна, да је то Република БиХ, да је само питање времена када ће Борово испоручити Опанке а Раковицва Тракторе, да Ћетници оду преко Дрине.
Нису народу муслиманском предочили цијелу слику Дејтона, као Међународног Уговора Великих Сила.
Добро што су преварили неуки муслимански живаљ.
Ну су преварили и Хрвате у БиХ, мудре Латине, СТЈЖН. Нелађено.
Тако су их детериторијализовали у Федерацији БиХ, која је требала да буде заједничка , попола, и једнакоправна.
Та лаж о Босни и депресијација Хрвата, није се показала довољном.
Сада је наступила фаза Сарајског Нацизма.
Не оног у облику Национал Социјализма, већ у облику чистог Нацизма, који Сарај Нацију, Бошњаке, као вјештачку Нацију, скорашњу, најмање, ставља у први план плаве крви и искључивог власника Територије Босне. Што укључује и непостојећу Херцеговину.
Срби, тако, постају Геноцидаши.
А Хрвати остају Усташе Фашисти и постају Агресори. Агресивна мањина која узурпира туђа, већинска, муслиманска права.
Бакир Изетбеговић, као гласновоговрник те платформе, јер он није способан да је артикулише, нити разумије шта чини, у посљедње вријеме је нарочито активан у тим изливима Сарај Нацизма.
Он је промовисао појам Геноцидаши.
Што значи да они не могу да постоје као Нација.
Тај појам је технолошки слијед појма Пробосанци, које је, Есдеесове Пробосанце, излегао првобосанчени Босић. И угнијездио уз Педепеове.
Друго корито тог нацистичког поводња јесте Грађановштина. Коју пропагира Други Муслиман, Комшић.
Грађанска Босна и Херцеговина искључиво значи поништавање Срба и Хрвата.
Дакле. Поништавање двије Нације.
Трећи ток је напад на постојање КОнститутивних Народа у БиХ. То је такође поништавање Нације Срба и Нације Хрвата.
Сарај Нацизам је и уставносудска и дневнополитичка агресија на Имовину. Која се, сва, и у Републици Српској, сматра државном.
Значи, сарајевском. Јер Држава БиХ не постоји.
Чиме се жели сугерисати да не може да постоји Нација без Територије и Имовине.
Одговора Сарај Нацизму, засад нема.
На теоријском, научном плану, плану идеологије и државе и права и међународног права.
У практичном смислу, Република Српска се бори. И бори се загребачки двојац кроз лавиринте Европске Уније.
Београд ћути ко пичка.
Чека да Вучић, или неки Вучић, каже, Ми у Бањалуци више немамо ништа.
Као што је рекао за Косово Поље.
Са одсјајима посмртног тријумфализма.
Ну.
Сарај Нацизму се мора одмах посветити пажња и активирати све полуге.
Наук треба да буде у чињеници колико је изгубљено, колико су изгубили Срби, Српска и Хрвати у Федерацији, кад се није схватило да се ради о Унитаризму а не о Реформама.
Први сам почео да пишем о Сарајевском Унитаризму.
Сада пишем о Сарајевском Нацизму.
Па, изволте.

 
ТЕМЕЉНИ ПРОБЛЕМ
ОПОЗИЦИЈЕ СРПСКЕ:
РУШЕ РЕКОРДЕРА А НЕ РЕКОРД,
А И ДА РУШЕ РЕКОРД, НЕ УМИЈУ
ТО БИРАЧИМА ДА ПРЕДОЧЕ

 
◘ Бирачи не желе да разумију Опозицију. Довољно је што морају да трпе Власт.
◘ Опозиција никад није срушила Власт.
Ну је Власт сама пала или јој га је неко са стране гурно.
◘ Не можете рушити Рекордера на Сто Метара а ви то трчите са више од 40 секунди.
◘ Чак и да кажете да ћете срушити Рекорд, нико вам неће вјеровати.
Бирачима је доста Лажи које слушају од Власти. Или су их већ осјетили.
◘ Свако воли Status Quo и не воли Промјене јер зна за синтагму Са зла на горе.
◘ Дакле. Кад Бирачима нудите Промјене, ви себи копате Раку.
◘ Промјене доносе само Преломна Времена. И увијек на штету најшире Сиротиње. Бирачи то подсвјесно знају. Ви им дјелујете као просјаци, аутсаједери.
◘ Чојеку пред кућу не иди ако нешто не тражиш или нешто не нудиш.
◘ Људи, овдје, не воле Власт. Ни Државу. Зашто би волили да ви дођете на Власт.
◘ Људи неће ни у Цркву, а ви хоћете у Власт.
◘ Ако немате Велику Странку, пуно Гласова, Бирачи то знају.
Прво питање њихове подсвијести, Сучим ће ови пред Милоша.
◘ Ако немате пуно Странке и пуно Гласова, ви Безкурца идете у спаваћу собу. Код Младожење.
◘ Кад Бирачи знају да немате Странку и Гласове, знају и то да за неког радите. Да берете воће за неког Газду.
◘ Ако сте имали Странку и Гласове, па сад немате и хоћете да рушите Власт, Људи ће вас, можда, сажаљиво гледати али неће гласати.
◘ Чак и ако дођете на Власт или на неки комадић Власти, без Странке, бићете присиљени да изигравате Будалу. Ако већ нисте.
◘ У Анкетама Јавног Мнијења, никад не питајте да ли би гласали за Мене или за Оног Сероњу.
Довољно је да питате, Да ли вам је сада добро и Да ли вам је сада боље него прије четири године.
Збир тих Да Одговора, биће увијек против вас.
Што значи да Гласове тог збира не можете добити.
Можете само отети, украсти, преварити и лажирати.
◘ Људи траже Пичке, не добију и оду. А ви сваких Избора тражите Власт. То Бирачима мора да буде сумњиво.
◘ Опозиција је у старту у подређеном положају. Она тражи Власт. А Власт већ има Власт. У обраћању Бирачима и Јавности, та разлика се тешко може да премости.
◘ Вишемандатно, свакодневно и сумануто нападање Владара, претвара се у пропагандну добит њему.
◘ Стално лансирање Афера, са чињеницама или без чињеница, поткопава вашу будућу, евентуалну, Власт.
◘ Крива Дрина се не може исправити.
Али вам нико није рекао да се и Дрина, која је протекла, не може исправити.
◘ Да бисте срушили Рекорд, при чему ће Рекордер отићи сам од себе, морате изградити Велику Политичку Странку.
То је немогућа мисија и јако дуг и спор процес.
При чему треба знати да није свако вријеме за почетак градње Политичке Странке.
Немогуће је брати трешње у Јануару.
Ну. Вријеме има своју посебну, ирационалну, логику. Која ће незрелу, неспособну и нестрпљиву Опозицију, приморати да, кад дођу Трешње, почне да бере Шипак.
◘ Дакле. Опозиција у овом добу има само три могућности.
1. Да не носи гаће и служи Западу.
2. Да служи Властима.
3. Да крваво, дугорочно и мукотрпно, гради Странку Рационалног Национализма, Социјалног Савеза, Самосталне Српске.
Што је исто.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, САДА,
ПОЛИТИЧАР ПОСТАЈЕШ ТАКО ШТО
БУДАЛАШЕШ НА СКУПШТИНИ
ИЛИ ШТО ОДЕШ У НАЈАМ
КОД ЗАПАДНЕ АМБАСАДЕ

 
Траје то неколико Мандата.
Присјетимо се ко је све, у Опозицији, постајао Политичар, ишао на Изборе као ведета и пушио.
Заједно с њима су они који нису у Народној Скупштини.
Они су Посланици код Западних Амбасада.
У владајућем Есенесдеу, Политричари пролазе неке редослиједне степенице. Каквегод су и каквигод су они.
Озбиљан Политичар не можеш постати без Велике Политичке Странке и Власти.
Странка ти налази мјесто у тиму а Власт има степенице којима мораш да се пењеш и на којима можеш да паднеш.
Скупштински Циркусанти, који постају Политичари без Странке и Власти, генетски не могу бити озбиљни политички актери. Они су Самониклице, принуђене да траже подршку, логистику и орму, код неког другог.
Њихов Политички Рудник је углавном један мандат.
Они служе само за манипулативно топовски пуњење.
Они су почасна паљба ниских воајерских и онанистичких страсти Новог Политичког Јадника, који је наједном видио своју шансу, након слома Државе, Система, Скале Вриједности и доласка наплавинског муља Демократије.
Такви еквилибристи, Народну Скупштину, Парламент, дакле, и цијелу Парламентарну Демократију, претварају у циркуски шатор, луткарско позориште, ријалити и таблоидну насловницу.
Кроз Народну Скупштину Републике Српске, прошли су кордони таквих. Од првих Есдеесових Ускока, Шумара и сличних, који су у Представничку Демократију дошли ниодкуд и ниодкога, до данас.
И сам Есдеес је дошао тако.
Он се лажно представљао као Странка. А био је, у ствари, само варничење народне одлучности да више не иде на губилишта и да се не заврши велики територијални пројект српског истребљења, промовисан као Шаховница на Дрини.
Каква је корист од тих Скупштинских Кордона.
Никаква.
Политичка Сцена Републике Српске, имала је штету на квалитету и озбиљности.
Једнако као и од Есдееса.
Стога је, ако се жели подићи квалитет Политичке Сцене, Представничке Демократије и Полиитичара, пријеко потребно цензурисати Народну Скупштину.
Укинути телевизијске преносе, укинути накнадно емитоване снимке и дуже изватке из расправе, извјештавање свести у новинарске технолошке оквире и Народној Скупштини вратити одлучивање.
Дабоме да ће неко рећи да то није демократски.
Можда. Али, ово сада је анархистички.
Са веома дугим и погубним посљедицама.
Погледајте Ометеног, у Бањалуци.
Он је директно пиле тог вишедеценијског Легла Мућака.
 
 

 

ИСТИЧУ СЕ КАНДИДАТИ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
НЕКИ СУ НА ИГМАНСКОМ МАРШУ,
НЕКИ У ОСМОЈ ОФАНЗИВИ

 
Ови, који су у Ћопићевој Офанзиви, они су пошли. Али не знају гдје ће стићи ни ко ће стићи.
Ови, који су кренули на Игман, јер је Врховни Командант тако наредио, имаће тежак и крвав успон.
И једни и други никог нису питали за Кандидате.
У Педепеу нису питали Јелену и Есдеес.
У Есенесдеу нису питали Организацију.
У Есенесдеу Кандидатски Двојац, Миле и Жељка, настоје овом раном кампањом да надокнаде пасивизам Организације.
У Педепеу, настоје да приграбе обје Кандидатуре, испред носа Мирка Шаровића и Есдееса.
Стога водају Ометеног по терену а Бореновић, као Велики Вођа Дугог Марша, на 37 у ладу, у Српцу, каже Наш Народ.
Когод каже Наш Народ, Мој Народ, Ми Срби... има проблема са Гласовима.
Ометени има амбиције да буде све, Предсједник Републике Српске, У Тант, Лајка...
Педепе се томе не може одупријети.
Максимално што може учинити је да са Ометеним утрпа и Британца. А да Амбасаде натјерају Шаровића да стоји у дубини кадра и аплаудира.
Јер, објективно, Шаровић и нема неке шансе.
За њега ни муслимани у Републици Српској неће гласати.
У Педепеу се надају да ће тандем Ометени – Британац, повући и посланичка мјеста Партије.
Шаровић, реално, нема аргумената да се томе супротстави.
Нема Јединство Есдееса. А и што има, занемарљиво је.
Ствар је озбиљнија него што изгледа.
Зато Деенес пишти кано гуја љута.
Не можемо прерано да истичемо кандидате. Превод је, Нас нико не јебе.
Васковић, кодног имена Наруџбеница, пише како је Ометени прдно у чабар и како он ништа није урадио на мјесту Градоначелника Бањалуке.
Тај текст је више Наруџба из Есдееса него што је Амбасадна Брза Пошта.
Иако су Педепеовци у кампањи, по овој сјалици, није им вруће. Ледена језа их облива у чекању шта ће рећи Вукановић.
Јелена ће пријећи у СНСД.
Код Додика, у нападу, ништа ново. Технологија Мило – Филип. Сад ти мало прти а ја ћу за тобом.
Заједничко свима јесте то што зависе од других.
ПДПСДС могу да успију само ако СНСД добро омане.
А СНСД може да успије само ако пробуди Организацију.

 

ЗАШТО ЈЕ СРПСКОЈ ОПОЗИЦИЈИ,
ЛИДЕР ГЛАВНА И ЈЕДИНА МЕТА.
ЗАТО ШТО ЗАПАД ТАКО КАЖЕ.

 
Некад, кад је Црквени Календар, у доба мрског Комунизма, нешто значио, Сељанин је у празну десну страницу тог мјесеца, мастиљавом оловком, уписивао, Опрасила се крмача, Водила Жујава...
Многи Наивац, Генералић и Ливадић, који је добровољно, неким чудом или тајним каналима, убачен у Политику, убијеђен је да данас то са Црквеним Календаром, раде Бирачи. Који једва чекају Изборе.
Па, уписују, Ђуро нагузио Предсједника за Косово, Перо деро Додика за изјаву о Геноциду...
Ну.
Та лагодна тастататурска и фотељачка, климатизована, позиција, у којој се током читавог Мандата не подере ни један Пар Опанака, не доноси користи на Изборима.
НГЛ Аналфабети сматрају да је перманентни напад на Лидера довољан за добијање Избора. А да ће Медији обавити свој посао преноса података до сваког Бирача.
Можда и хоће. Али Бирач то не уписује у Црквени Календар. И не памти.
Да су Медији нешто, Фахро би досад, на основу Дневног Аваза, побиједио и за пласман и Лигу Шампиона.
Не би јавио да се повлачи са чела Странке.
Напад на Лидере је искључиво западна формула.
Тако је страдао Трамп.
Није страдао на основу неког политичког програма. Трамп је барем имао једну реченицу, слоган. Демократи нису имали ништа.
Том тактиком таргетлидерије, постиже се двоструки циљ.
Анимирају се сви они који су Против и руши се кредибилитет Лидера уопште.
Нејасна и недефинисана политичка сцена, нејасна Опозиционарима, може да произведе и обрнут ефект.
Да сваки такав напад јача Лидера.
Када Лидер то осјети, онда и он почне да јача сам себе.
Од тога нема користи нико, али то успјешно продужава Власт.
Ако се, пак Лидер повали, готово је сигурно да на Власт долази неко неспсообан. И за себе, и за Државу, и за Нацију, и за Запад.
Такав им је најбољи.