ОЋЕ ДА БУДЕ
И МАТИЦА И ТАТИЦА,
МАТИЦА А НИЂЕ ЧЕЛА

 

Матица за Јасеновац није ни знала.
Добро Јасеновац, али подносом, на Сајмишту био Усташки Логор. Па ништа.
Свремена на вријеме, Србљем се пронесе нека општесрспка идеја, синтагма фантазмагорије, дијалектичка Нереална Стварност, као Сви Срби у једној држави.
Ових дана, када је Српство у најтежем стању, а Србија у најзапуштенијем и најраспуштенијем раздобљу, у цијелом прошлом вијеку и по, актуелизира се, Србија је наша Матица.
А из Србије одјекује, Србија је ваша Матица.
Једино Здравко Кривокапић одвикује, Србија није наша Матица.
Остали ћуте.
Кошто су увијек и ћутали.
Од цијелог тог Свесрпства, Срби су страдаваи.
Од Краљвине Срба Хрвата Словенаца. Која је треба бити Сви Срби у једној Држави.
До радикалских манифстација исте Синтагме или Синтагме, Гдје су Српски Гробови, ту је Српска Земља, у времену пред и у самом Распаду СФРЈ.
Коме је користила та извика, и у доба Краља, у и доба Шешеља.
Београдској уској Клики.
Србима није, ниједном.
Срби су стрдали на основу тога.
Они који су у Есхасији или у ФНРЈ, нашли национални и територијални спас, и једну и другу су прогласили Тамницом, Диктатуром и Великосрпском Агресијом.
Прича о Србији као Матици, злобна је подметачина. Којом се Запад наслађује.
Није случајно Србија Матица актуелизована за вријеме Вучића.
Вучић треба да даље завршава посао Одсрбљавања. Несрбљавања. Исрбљавања.
Матици, под носом, нестају Срби Косова и Метохије.
Вучић тријумфално констатује, и лаже, да у Косову Пољу, Срба нема.
И да их, уопште, има мање него за један вјечити дерби.
Не може Србија бити Матица са таквом пропашћу Срба.
Да не помињем Републику Српску Крајину.
Не може Србија бити Матица а стално се бори против Црне Горе, умјесто да се бори за Српство.
Не може Србија бити Матица а непрестано се поручује да је БиХ цјеловита и недодирљива.
Не може Србија бити Матица а пријатељи су јој сви који су бомбардовали и Републику Српску, и Србију. Били на страни муслимана, Хрвата и Шиптара. И отели Косово.
Дабоме. Потегну се јевитини аргументи. Ми смо вам слали Муницију. Ми се не одричемо Републике Српске. Ми смо вас, ономад, ослободили.
А онда се залије, Вучић је Председник Свих Срба.
Засере и залита.
Са Матичарењем у Српству се мора прекинути.
То ствара неодговорност код Срба.
Несрећни Срби Српске Крајине су повјеровали у Матицу.
А Матица их је ладно, службашки, изиграла и предала. Да не кажем и продала.
Срби Косова и Метохије, кадикад су увидили да се Матица не чеше, па су под тим и под притиском Шиптара, продали имања и спасили главе.
Сада их Матица криви за то.
Да су Срби Републоке Српске Крајине, Срби Хрватске, имали одговорност за себе, преузели одговорност, друкчије би одлуке доносили.
Не би нестали са своје земље.
Да су Срби Републике Српске гледали у Матицу, не би их данас овдје било.
Гледање у Матицу и његовање неодговорности за себе, отклања било какву могућност држављења Срба.
То је директан пут у Нестанак.
Срби могу опстати једино ако себи изграде Државу.
Па нек је ко Изба.
Република Српска је први и коначан доказ.
За друге, већ закашњели.
Срби требају да схвате да морају одговарати за себе.
Били у Србији, били било гдје.
Одговорни су за своје Свето Тројство.
Моја Нога, Мој Језик, Моја Земља – на једном мјесту.
Јесте крваво, тражи жртве и војне и цивилне, али је за Опстанак неопходно.
Матица се мора заборавити у том смислу скидања одгворности са себе.
Матица може само учинити да вас третира као Завичајне Србе.
И, повремено, пошаље неког Вулина, да сере.