СИПА БиХ,
КАД ВЕЋ ПРОВЈЕРАВА
КАНДИДАТУРЕ ЗА ИЗБОРЕ,
ДА ПРОВЈЕРАВА
И ПОЛИТИЧКУ ВОЉУ

 
На једној снимци из сале за састанке Предсједништва БиХ, види се како Додик и Палмер нешто причају а Додик држи руку у џепу.
То је, иначе, трдиционални низаштонејебавајући обичај из Лијевче Поља и Србачко – ножичке Равни, одакле је Додик.
Ну.
Да је Палмер дошо нако у БиХ, види се по његовој тези, развиканој по бројним медијима са његовим Интервјуом.
За напредак БиХ, не постоји Политичка Воља Лидера.
Пошто Палмер није Будала, каквом га ја сматрам, то се може превести на неколлико начина.
● Јебеш Народе, Нације, Бираче, Грађане, Странке... битно нам је да уврнемо муда и онда успјешно уколијенчимо Лидере.
● Ако уколијенчимо Лидере, Политичка Воља ће се аутоматски појавити.
Зато Вучић, данас, на Западној Пијаци вриједи више него сви Срби. Као Нација. Више него сва Србија, са Газиводама.
Јер он има Политичку Вољу.
Србе, дабоме, може да се колијенчи преко Политичке Воље Лидера. Али, у Србији.
У Српској то није могуће.
Нарочито није могуће да преко Три Политичке Воље у БиХ елиминишете Србе, Хрвате и муслимане.
Дакле, Палмер је дошо нако и нема шта да каже. Осим да нема Политичке Воље.
Стање ствари је много дубље.
Политичку Вољу Лидера у БиХ немогуће је обезбиједити. Јер Сарајевска Политичка Воља жели да унитаризује све остале Воље. Жели да их отомански потчини.
А испод те чињенице стоји једна много тежа и непремостивија.
Срби, Хрвати и муслимани у БиХ, не могу да живе заједно.
Сексуалишући их да живе заједно, неповратно се уништава БиХ.
Срби, какве су Пичке, можда би и могли да живе у некој заједници. Али Хрвати и муслимани, како видите, не могу.
Прошло је вријеме Братства и Баклаве.
Мржња нас је одржала, њојзи хвала.

 
БиХ ЈЕ
ДРЖАВА УМЈЕТНИЦА,
ПО КРИТЕРИЈУМУ
СЛОБЕ И МИРЕ

 
Пјеваљка.
Мада је исправније рећи, Курцу Свирала.
Слоба и Мира су, ономад, у јеку Јула, све кафанско-певачке актере, прогласили Уметницама и Уметницима.
А, она, Певаљка, Уметница, знојава и смрди ко да је против Комараца. Кад прдне, по Кафане отресе са столица. Мисле да су пјани.
Тако су Сарајево и Странци Усранци БиХ прогласили Државом.
Па, сад, Медији Сарај Чадора извјештавају: Почела Палмерова посјета БиХ.
Ко је Палмер, СТЈЖ.
Умјесто да дође један Гренел, БиХ запао Палмер. Који пише Романе.
Пишем и ја Романе. Пиздаваматерна.
Да није сједница Предсједништва, којима важност даје још само Додик, јер у Народној Скупштини одјебе све што су тамо закључили, не би Чојек ни знао да постоји БиХ.
Мада је и Додик увидио јад, па неће више да даје изјаве испред улаза у Предсједништво.
А у Предсједништву БиХ, нико ни саким.
На двије стране.
Да Комшић, може, барем, у Загреб, да некако личи на троугао.
Изгледало би као Брачни Троугао.
Овако, не јебе нико никог.
Од осталог, Парламентарна Скупштина, Савјет Министара... ништа.
Данас се најважијим Органом представља ЦИК.
Јер то Сарајеву одговара.
Кобива то је Држава.
Ну то је тако крхко да се не бих заносио тиме.
Сигурно је да Срби и Хрвати неће мирно гледати да их ЦИК, уиме Сарај Макроа, сексуално користи за чадорску зараду 2022.
Сарај Чадору и Држави Умјетници, треба да буде јасно да је Умјетница, БиХ, разголићена преузимањем Савјета Министара од стране Српске и уласком Додика у Предсједништо.
Она се више не може обући.
Јер толико смрди да је залуд Сатен и Коко Шанел.
Пуно би мудрије било, Сарајеву и Западу, прилагодити се Дејтонском Споразуму него срљати у неконтролисани разлаз.
 
 

 
ФИЛОЗОФИЈА
СТРАНАЧКЕ
ОРГАНИЗЦИЈЕ

 
Сваки Лидер, и онај на функцији, и онај у курцу, мисли да се све врти око њега, да све зависи од њега, да је он Сунце, само су случајно Сунце тако прво назвали, да он све зна, да све ствара, да има и Каризму и Карину, и да су сви, и Чланови и Бирачи, ту због њега.
Ну.
Страначка Организација нису Навијачи и Фанови.
Па да живе од Концерта до Концерта. Једва дочекавши изливе одушевљења, покорности и оданости.
Од Утакмице до Утакмице.
Од Избора до Избора.
Страначка Организација је Жив Организам.
Који мора да буде жив сваки дан.
Она мора да се обликује као Политичка Породица.
Или да се непрестано ствара илузија Политичке Породице.
Човјек почива на Припадности. На томе почива и Колективитет. Од Породице до Цркве.
Страначка Организација је као фудбалски Тим.
Непрестано мора да буде на окупу, да има тренинге, кондиционе, тактичке, са лоптом.
Играчи морају да се стварају, степеницу по степеницу. Да се уводе прво пет минута, па даље.
За то им треба Тренер.
Ни најбољи, и најскупљи, Играчи не могу сами да буду Тим.
Неко мора да их гони, да учи новим умијећима, да контролише учинак и мјери трчање и број лопти.
Ако нема Тренера или запустиш Организацију, појави се Бејл и оде а игра Голф. Боли га Курц. Ја сам Члан.
Страначка Организација је Црква.
Она мора да се окупља. Да окупља своје Вјернике. Под Липом, под Крстом, на Литијама, у Цркви Брвнари, у Храму.
Свако од њих вјерује у Бога, припада Цркви. Али то није снага, ако се не иде у Цркву, ако нема Молитви, Слава и Причешћа.
Сам Бог, Сунце, не мора да зна, јер не зна, ништа о градњи Цркви, о броју Вјерника. Има ко то ради.
Да је добро да Бог то ради, радио би.
Црква почива на пуно Попова и на Једном Патријарху.
Патријарх никада не иде на Изборе за Бога.
Страначка Организација је Војска.
Која убија Гласовима, умјесто Мецима.
Војска има Непријатеља. Непријатељ жели да заузме Ровове, Бирачка Мјеста, да придобије Гласове и Територију и формира Цивилну Власт. Ко Партизани НОО.
Ако је Војска недицсиплинована, не држи Ровове, нема довољно Војника на Лицу, Линија пада, Територија се губи, Генерал пизди. Распушта Ровове.
Генерал који дође у ситуацију да распушта Ровове, треба да баци Чинове.
Јер. То значи да нема Војску. Да нема Начелника Генералштаба. Или да има формалног Начелника Генералштаба а он поставља Стражаре и Снајперисте. Најчешће од ћоравих и сакатих, који имају Паре. Да нема Војну Доктрину.
Ако нема Рата, Војска буде у Касарнама. Има обуку а једном недјељно купи Лишће по кругу.
Купљење Лишћа је зајебанција у сврху стварања илузије о Војној Породици.
Кад Соколу догори до Муда, Сунце покушава да недостатак Генералштаба и Војног устројства, надокнади Трећепозивцима. Из других Војски.
Ну.
Усташе не иду у Четнике.
А и ако иду, Четници се разочарају, понапијају се и покољу кокоши по селу, оду у Шуме и не јебу ни Одзив ни Лозинку ни Кокарду.
Муслимани не иду у Цркву.
А и ако иду, Србин оде кући, моли се пред својом Иконом.
А од тога нема Користи ни Сунце, ни Црква, ни Бог.
Исповиједање Вјере, да не би било само дубоко лична и самодуховна испуна, мора да буде видљиво и заједничко.
Да би се то постигло, потребна је Света Водица.
А нико теби не долази да му светиш Водицу.
Потребна је Света Ногица.
Избори се добијају кад се обиђе сва Организација и кад се, пред сутрашње изборе, сви врате боси, смо са каишчићима у рукама.
Подерали Опанке одајућ.
Што више каишчића свако има, то ће више Гласова да буде.
Рајко Васић. Опанак и Вријеме.
 

 

НА ИЗБОРИМА 2022е,

У БиХ,

ГЛАВНЕ МЕТЕ

СУ СНСД И ХДЗ

 
Отоманску Свијест, устајалу ко акшам у сокаку, и Западни Територијализам, уједињује само то што имају времена и могу да чине, да не чине и да чекају.
То се примјењује, сада у БиХ, у Србији, у С. Македонији, у Црној Гори, према Србима уопште.
Само се Вучићу жури да сјебе Србе.
И Микро Шаровић покушава да се озноји у том настојању.
Република Српска, данас је, највећи западни проблем у погледу Српства.
Малобројни Срби, овдје, неће да спавају као Сисоје у Србији. Као тамошњи Срби.
Тешко им се праве јасле и тешко им се полажу навиљци Пинка, Издајника и омамљујуће равнодушности.
У Босни и Херцеговини су проблем и Хрвати.
Код Срба је пропала игра да се, ономад, СНСД увуче у Социјалдемократско Братство и Јединство са Лагумџијом. Код Хрвата је пропала колаборациона иначица ХДЗ-а. Пропао и Пројект Комшић.
У Српској је пропао пројект Анархија Давид, коју су стране службе перфектно организовале. Само нису узеле у обзир особине овдашњег Србља.
Сада су кренули другим путем.
Извршен је мали државни удар на ЦИК БиХ.
Уз садејство МГП из СДС-а и ПДП-а.
Који су искомплексирано гладни Власти и свог угузичења.
Мале Групе Педера, да не заборавим појаснити.
То, само по себи није неко насиље над законом и процедурама.
Јер цијели кордони Институција у Сарајеву, неуставни су, па ником ништа.
Мада Наш ЦИК омогућава многе манипулације, због законске регулативе, због тога што вреће гласова путују до Сарајева, због тога што се лакше отвара Хитлеров Бункер 1942е, него Врећа Гласова.
Онда се појавио Меморандум ЦИК-а са неком Америчком Фондацијом за Изборе.
А ако ти у кућу уђе Америчка Фондација, на Божићној Плећки имаћеш Жути Пут.
Америчка Фондација је разорнија него Ескадрила НАТО Пакта.
Јасно је да се иде на Изборне Манипулције. Не толико за ове Локалне Изборе, колико за Опште, 2022е.
Што не значи да се одустало од неке варијанте Анархија Давид.
Најбоља комбинација екстерне, западне изборне преваре је стварање атмосфере незадовољства и протеста којом ће се оправдати Изборни Инжењеринг.
То је у Бањалуци успјело са фалсификовањем Гласова за Иванића и Говедарицу, које они нису добили.
Стога СНСД и ХДЗ, треба да очекују Анархију у 2022. Било које врсте.
А ако сада не прође Америчка Фондација, покушаће кроз неке друге облике. Кроз модернизацију ЦИК-а, кроз измјену Закона, кроз организовано западно демократско надгледање Избора...
Што се тиче Републике Српске, пресудно је да се послије Локалних Избора, уклони Микро Шаровић са мјеста Предсједника СДС, или да СНСД нађе начин да се удружи са здравим националним гласачима СДС-а. Који нити мисле као Сарај Шаран, нити подржавају Шаровићев Фес и Димије.
Код Хрвата је пресудно да се промијени Изборни Закон, како би се валоризовали Гласови Хрватских Територија а не уважавали Комшићеви Бошњачки Гласови.

 

СРБИ ИЗГУБИЛИ
ДРЖАВУ СРБИЈУ

 
Предлажем да се Вучићу, може одмах на еродрому, по повратку из Вашингтона, ако није организовано хапшење, додијели Титула Пете Српске Звезде.
Послије Милошевића, Ђинђића, Коштунице и Тадића.
Срби су се извјештили да звездаше.
Да у звијезде укивају Поједнинца, да их боле курац за било какав колективитет, па и за Државу.
Читав ток власти Александра Вучића је концентрисани губитак Србијске Државе.
Сада је она коначно изгубљена у Вашингтонским преговорима, потписима и папирима.
У присуству једне Велике Силе и њеног Президента.
Објективно, она је изгубљена и потписивањем Бриселског Споразума. Прије седам година.
На најсрамнији начин у историји.
Капитулација која је потписана на неком столу, сногу.
Србија, Политика, Јавност, Ствараоци, Интелигенција, Народ, које, свеукупно, зовем Сисоје, ћути.
Нешто мало интернетске или порталске Јавности, која има нијансе опозиционарства Вучићу, жалосна је Скрама Србијске Пропасти.
Немоћна и јадна.
Све остало ћути.
Ћутња је као и да те нема.
Ћути Народна Скупштина.
Ћути Влада Србије.
Ћуте све Институције Државе.
Ћути Академија наука.
Ћути Патријаршија.
Ћути Војска.
Све то што Вучић чини, за своје власти, противуставно је, издајство је и за судски процес је.
Вучић ће Србију да доведе до расула.
Не до Европске Уније.
У њој ће, у Батајници, Нато имати Бонд Стил.
А Држава Србија ће имати звјездицу.
Сумрачно је да на Политичкој Сцени Србије нема политичке снаге, ни на видику, која може да Србији врати Државу.
То, сад се дошло у ту фазу, може само Војни Удар и блага Војна Диктатура од десетак година, за које вријеме би се стварала политичка артикулација, представљала своје програме и онда ишла на Изборе. Док би административни посао обављао инсталирани Парламент и Влада.
Ну.
То је нереална опција.
Пропаст Државе Србије не захтијева никакав труд, муке, жртву и ризике.

 

САРАЈЕВО
СЕ ПРОМОВИСАЛО
У ЦЕНТАР АНТИСРПСТВА
 

Оно, данас, држи најјачу Катедру Антисрпства.
Има и најјаче асистенте, научне сараднике и доценте.
Ту, прије свега мислим на Пет Амбасада, Вучићев Београд и Мило Гору.
Посебни докторанти су Српски Издајници.
Тај Сарајевски Антиспрспки Пункт је и пројектован за то. Ради тога је Република Српска у Дејтону присиљена да остане уз Федерацију БиХ.
Јер. Ако оде Српска, од Сарајевског Антисрпства нема ништа.
Сарајево је данас вјештачка Бошњачка Хоботница.
Као и Албанци што су Вјештачка Нација. Па су се проширили по Косову, Македонији, Грчкој, Црној Гори.
Тако се Бошњаци шире на Србију и Црну Гору.
Поводом догађаја у Црној Гори, који су само наставак пројектованог црногорског антисрпског пута, и не треба се заносити неком побједом Српства, побједом Амфилохија и Светиња, Сарајево је извор најортодокснијих антисрпских излива.
Ако изузмемо нератикулисаност, политичку дезоријентацију и обичну глупост, што је перманентно својствено Муслиманском Политичком Сарајеву, из Сарајева тече класично Антисрпство из времена пред Распад СФРЈ. И пред Ратове у БиХ.
То је упаљен аларм поводом могућности да нека Српска Странка дође на Власт у Црној Гори.
Што, дабоме, нема везе са БиХ.
Али, Сарајево обавља своју улогу.
Јер сви други ћуте. Вучићев Београд. Срби у Црој Гори. Срби Косова.
Република Српска, на основу овога треба да пројектује свој будући пут.
Да, коначно, свати да је присиљена бити уз Федерацију БиХ, да би била уништена.

 

МИЛО ПАДА
ЗБОГ СТРАНКЕ
А НЕ ЗБОГ ЈАКЕ
ОПОЗИЦИЈЕ,
ШТО ЧЕКА
И ДОДИКА И ВУЧИЋА

 
Политички Лидер је веома заборавна Протува.
Врло брзо заборави да је на крилима Странке дошао на Власт.
Да је на десетине хиљада људи радило за њега. И подносило свакодневне тортуре у својој малој заједници. Ризиковало посао, породицу, приходе...
И чим дође на Власт, умјесто да поправља Странку, јер порпављаш и подмазујеш кад идеш узбрдо, он почне да преправља и подмазује Власт.
Он почиње да мисли да Чланови Странке нису Бирачи, већ Вјерници, који иду у страначке просторије и моле се његовој слици на зиду.
Његова главна преокупација постаје његов Останак на Власти. Стога су му они из Власти, администрација, фотељаши, именована багра, све важнији и важнији, док не постану важнији од Чланова Странке и Страначких Кандидата.
Он их, постепено преточи на Изборне Листе.
Нема времена за градњу Странке. А не да другоме. Јер му је, као Организациони Секретар, највећа опасност. То је негдје чуо, из прошлости Комунистичких Покрета.
Странка, по броју гласова почиње да стагнира.
Онај ко толико воли, и треба, Власт, већ тада би требао да се усере од страха.
Ну.
Лидер, Странку дограђује цијелим новим торовима. Тајкуни, Мајкуни, Групаши... Они са потпуном Државом, користе и Службаше, властите и стране.
Умјесто Страначке Организације за прикупљање, обраду и сортирање Гласова, ствара се Клијентелистичка Машинерија, која више не зна шта је Члан, шта је Бирач, шта је Глас, већ функционише на синтагми Сигуран Глас.
Тако сегментирана подлога Власти, умјесто компактне Странке, веома је опасна за Лидера. А лоша за Државу.
Незадовољство Лидером на Васти, расте и изван Странке, у Опозицији, и унутар Странке.
Странка види да је Лидеру свако важнији од ње. А Опозиција види да се политички, гласовни, лоповлук Лидера све више шири и улази и у финансије и криминал.
Јер. Свако своје хоће да наплати и да заради.
За разлику од Члана, Бирача и Гласа.
Мило Ђукановић је запустио Странку.
Исто као и Вучић.
То што се нешто зове ДПС и СНС, не значи много.
Тим путем иде и Додик.
Само је он талентованији од те двојице, па мало касни.
Да је Мило кроз Странку провукао питање Закона о слободи вјере, не вјерујем да би добио страначку подршку за то. И не  би ишао у тако нешто.
Људи из Странке би узели у обзир шта мисле и људи око њих, који никад не гласају за Странку, или никад не гласају.
А онај који никад не гласа а изађе да гласа, суперсонична је ракета.
Дакле, дио Гласова је изгубио из своје Странке и од својих Гласача директно. Дио Гласова је изгубио тако што су поједини ТМГ, остали пасивни. Негдје их Власт није намирила. Сигурни Гласови прднули у Чабар.
На велику излазност, не може да одговори Мило. Својим стварањем непријтеља, поларизацијом, рефрендумашењем. То може једном и никад више.
На Велику Излазност, која је једина опасност по компактан сталан контигент Страначких Гласова, може да одговори само савршена и функционална Страначка Организација.
Ма, Ко јебе Странку.
 

 

СРПСКИ ПОЛИТИЧКИ
ФЕНОМЕНИ,
МИЛО ИЗГУБИО
А НИКО НИЈЕ
ПОБИЈЕДИО

 
Мило није никакав Феномен. Као, мило је Диктатор, ми смо Весела Свеска.
Код Срба и Балканских Народа уопште, на сцени је хибридни Политички Систем, састављен од Турског Султанства и Парламентарне Демократије.
То се неоспорно може означити као српска постсоцијалистичка аномалија, као девијантно и дезоријентно Ново Српско Вријеме.
Оно, законито, производи Мила, Милошевића, Вучића, Додика... Тадић, да није глуп, такође би и сада владао а Вучића нигдје не би било. Туђман, да није умро, владао би 473 године, 10 мјесеци и 12 дана.
То је све неозбиљна Власт али дуго траје.
Западу то, дабоме и одговара. Зато јој се супротстављају Стрит Револуцинари, неозбиљни Натуршчици у Опозицији.
Зато су код Кривокапића, као знак побједе почели да вичу Мило Лопове.
То је неозбиљан начин политичког дјеловања.
То показује да је Подотамснки Синдром још жив.
Људи не воле Власт. Свака Власт је лоповска, чињенице нису битне. А Власт, регрутује своје порезнике, пандуре, војнике и администратое и утјерује у тор и закон. И тако влада ипобјеђује на Изборима. Који су репопис Властијанских Поданика и Клијентеле. И, тако, пролазе деценије. У том устајалом времену, Мило је кратко влада.
Све то, и једно и друго, доводи до уситњавања Политичке Сцене.
Да није тако, Црна Гора се не би одвојила од Србије, не би се окренула од Русије, не би ушла у Нато, и не би Мило владао толико дуго.
Боље је трипут погријешти на Изборима него једном са Јогуртом или Петим Октобром.
А за то је потребна Велика Политичка Странка.
*
На исход Избора у Црној Гори, која је пасолутно небитна дестинација, у туристичком, у стратешком и у политичком смислу, осим у смислу Духа Српства и Православља, утицале су двије ствари.
Мило је прешао тридесету и више нема биометрију за Центарфора. Изгубио је неколико процената гласова, у односу на прошле Изборе. Углавном зато што му Странка није страначки профилисана и што је превише везана за њега и за Власт.
То неоспорно значи да је тих неколико процената, прошли пут, добио на неполитички начин, на начин само једном и никад више. На најнеквалитетнији изборни начин.
Друга ствар је Велика Излазност, толико велика да би под тим  процентом пала свака Власт у Европи, Излазност која је посљедица мобилизације Бирача, углавном по систему Против а веома мало За.
То је успио Мило. Да против себе уједини све оне који су Против. То је, досад, увијек радио Запад.
Та процентуална превага може да буде варљива. Јер три опозицине колоне, коалиције, тешко могу програмски да се уједине, осим што су против Милових. А ни то за све још није сигурно.
Мобилизацију је, кључно организационо, обавила Српска Православна Црква, тамошња Митрополија.
Мило је мислио да може Митрополију да сломи, на силу, а не на Вучићев начин према Патријарху. Није детектовао разлику између Иринеја и Амфилохија. И ту је погријешио. Није предвидио да ће се политичка опозиција придодати Митрополијској.
Тако долазимо до кључне слабости Пораза Мила и Побједе Српства, чиме се обје синтагме релативизују до непрепознатљивости.
Ја не бих био одређен ни у чему. Осим да је изгледно да се повуче или промијени спорни Закон против Српске Православне Цркве.
Кључна слабост је то што Побједничка Сцена није до краја политичка.
То је велика опасност.
Срби су пројектовали оригиналан проналазак – Литије као Политичку Странку.
Мада Митрополија никад није политиковала и држала се далеко од тога.
То није дугорочан пројект. Политика траје цијели Мандат, па сљедећи Мандат... Не можете Литије потезати кроз Мандате.
И Црној Гори треба Српска Нацицонална Странка. Велика Странка, без обзира што се тамо ради о 210.000 гласова.
Јер. Ако се желе зауставити сви противспски трендови у Црној Гори, од данас, треба двадесет година.
То не може Митрополија и Литије.
Јер је офанзива на Митрополију, класичан Противсрпски Рат а не противцрквени.

 

ДЕСЕТ ЗАПОВИЈЕСТИ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
1.      Ја сам твоја Држава и немој имати других Држава осим Мене.
Не насједај на лажи о Држави БиХ и благоглагољивост о ЕУ и НАТО. Ништа од тога није створено ради Срба. Само су Срби створени ради себе.
Не гледај у Државу Београдску и не шири вијести о припајању јер ће то искористити за Казну Србима и јер сијеш илузију о Српској као приврменом Огњишту.
2.      Не прави себи Идола или каквог другог Безлика.
Идоли су Гаврило, Ратко и Жртве Јасеновца, Пребиловаца, Дрине, Козаре... Да не би опет рађали Гаврила и Ратка, да не би ишли поднож, Републику Српску треба уздићи у Опстанак.
3.      Не одричи се узалуд и никад имена Мајке своје, Републике Српске.
4.      Никад се не одмарај. Ни једног дана, ни једне године. Ни јесени, ни зиме. Све што урадиш за себе, за своју дјецу, за своју кућу, урадио си и за Републику Српску.
5.      Поштуј Српску, и Оца и Мајку, Породицу нашу.
И кад идеш и кад се враћаш, мисли и знај да је то Моја Кућа, Српска.
6.      Не убиј. Не нападај. Брани.
7.      Не чини Издаје, Превјере и друге српске и православне Срамоте.
8.      Не кради од Државе. То је као да крадеш од другога и од себе.
9.      Не говори другима, у Сарајеву и у Амбасадама, ни по Свијету, да ништа у Српској не ваља а да си само ти добар, поштен и чојствен. Јер тако не може да буде.
10.   Не пожели ништа што је туђе. Ну. Никад не заборави српско и своје, што је сада туђе.

 

ИЗБОРИ У МОСТАРУ
РЕНТГЕНСКА СУ СЛИКА
ЛЕША ОЗНАЧЕНОГ КАО БиХ,
ЛЕША КОЈИ НЕМА КОСТУР

 

Босна и Хрцеговина је Земља у којој свако вуче на своју страну.
Сарајевски турци, говорим о менталитету, вуку ка Унитаризму. При томе свакодневно фолирају Запад. Те они су за НАТО, те за ЕУ, те подржавају Брисел, слушају амбасаде, осуђују Лукашенка, преко Дебеле Бисе...
Српска вуче ка Самосталности. Мада се одмах нађе онај Путар Вучић, па је преусмјери ка БиХ.
Хрвати, ХНС, што су вукли, вукли су. Сарајево им више не допушта ни Оптимизам, путем Драгана Човића. Који нема ни Вучића, у Загребу, да га мало зајебава, ко овај Додика.
То је посљедица девастираног Дејтона.
Погаженог Устава БиХ, који је дио Дејтонског Споразума.
Та девастација, насиље над Уставом, незабиљежена је у Историји Државе и Права.
Она је отишла толико далеко да су сада стасале нове политичке и јавне генерације које и не знају шта је темељ БиХ.
Оне мисле да је ово стварни конструкт а да Срби Четници и Фашисти Хрвати, не дају да Наша лијепа гиздава БиХ функционира.
Ну.
На примјеру Избора у Мостару, могуће је лахко установити шта је БиХ и каква је њена будућност.
Окупиле су се три Компактне Националане Коалиције.
Муслиманска. Хрватска. И Коалиција нешто преосталих Срба.
Дакле. Вишестраначје је прднуло у чабар.
Мултиетничност је прднула у чабар.
Политичка Артиулација је прднула у чабар.
Толерантна БиХ је прднула у чабар.
Помирење у БиХ је прднуло у чабар.
У Ладну Неретву.
Тиме је пропао конфедерални концепт БиХ скројен у Дејтону. Допуштањем Запада да га Сарајево, уз њихову помоћ и сарадњу, разгради до бесмисла.
Претходних мандата, Мостар није имао Изборе. Није се могло превагнути или на муслиманску или на хрватску страну.
Што је, такође, суштина БиХ. Ко је јачи и ко ће отети.
Монолитне Предизборне Коалиције у Мостару, рентгенска су слика на којој се види БиХ без Костура.
Само Лешина.
 
 

 

НИЈЕ ДОБРО

ДА ЈЕ ДОДИК

ЈЕДИНИ ОСЛОНАЦ

ВУЧИЋУ

 
Зато треба и он да се измакне.
Додик служи Вучићу да Вучић лаже Србији.
Он све лаже Србији, откако је на власти.
А кадгод има какве шансе, и прећути.
● Сваки сусрет на највишем врху, Вучић претвори у причу о Србији и БиХ. О понижавању Српске. О Будибогснамицама.
Видити о томе Моливојевића у Еуро Блицу.
● Након сваког сусрета, Додик изађе ујаловљенији и изложенији Сарајеву. Данас Звиздић диже крчић – нема двије српске државе, Додик штети Вучићу.
● Додик Вучићу служи као Нацицонална Протеза. Додик има, још има, извјестан национални ореол у Србији. Али му, Вучићу, Република Српска служи за понижавање.
● Додик треба са Вучићем да буде на, Здраво Брате, ако имаш каквих пара, пошаљи препоручено.
● Република Српска нема шта да прича са Политичарем из Србије, био он Предсједник Државе или вођа неке опозиционе скупине. Док јасно не каже да је Српска, у Дејтону, Држава, да јој је стално одузимана Дејтонска Државност, да у Сребреници није био Геноцид, да Срби нису криви за Рат већ им је наметнут Рат Опстанка, да БиХ не гарантује опстанак Срба и Српске, да је Србија за двије Српске Државе...
● Додик треба да се одмакне од Вучића и преузме Платформу Српског Националног Интереса. Сада утемељену на Двије Српске Државе, на Ставу да је Косово Србија, да се изван 1244 и УН не може нигдје и ништа разговарати о Косово. А са Косовом се никако не може разговарати.
Да не помиње припајање Српске Србији, јер то није реално, то би смањило број Срба са ове стране Дрине а и то Запад једва и чека. То би им био идеалан изговор да нам се, коначно, најебу мајкице милосне.
● При томе, Додик треба да говори и о Србији, Русији и Кини, о одмицању Србије од Запада и ЕУ. Али да јасно каже да Србија није његова лична политичка амбиција већ Србија као заштита и залеђе Опстанка Српске.
● Таквом Платформом, Додик би умањио Вучићеву моћ и углед, више него сва тамошња Опозиција и Протести заједно.
● Таквом Платформм, Додик би отворио пут за појаву Националних Лидера у Србији. Што би за пет или десет година, могло да доведе до унутрашњег преокрета и оријентације ка Националној Држави и Србијском Суверенизму.
А то би изванредно ојачало озиције Републике Српске. И Дејтонске, и изгледне у Самосталности.
Сарајево би потуно испало из игре.
● Друкчије у Србији, не може да се појави Национални Лидер или множина. Јер Вучић и Запад, тамо, стражаре на свакој раскрсници.
Овје, Додику, у Српској, ни Запад ни Вучић не могу ништа.
● О дугорочној и садашњој штети, по Републику Српску, превелике блискости Додика и Вучића, други пут.
 

 

ЦИРКУС ВУЧИЋ
И РЕПУБЛИКА СРПСКА

 
Ефикасније од одређивања Дневног Реда за неки састанак, само је одређивање Тема цијелој Јавности.
Мирко Шаровић, извозник меса у Турску, а у слободно вријеме и Предсједник Есдееса, коментарисао је Сторију Папири у којој главне улоге играју Вучић и Додик.
У ту замку се не би упецао ни нови полазник ГФГ, на сесији иза сеоске Продавнице Мјешовите Робе.
Гајба Фокус Групе.
Шаровић је, путем Беена, изјавио, Ако нас Додик и овај пут зајебе, онда је до нас.
Шаровић је такав Опозицинар да би га Лукашенко и Мило, платили златним полугама.
Шаровић, као и сва Српска Опозиција, и овдје и у Србији, увијек ће се изјаснити о Додику, они о Вучићу, али никад о Самосталности Српске или о Косову.
У Сторији Папири, Додикова улога је никаква.
То је игра Вучића, Политичког Болесника, који себи даје важност, који лажно србује и исказује бригу за Репубику Српску, али пажљиво изјављује да он није учестовао у писању Папира из Српске, прикрива и покрива своје кораке Велеиздаје и предаје Косова.
Јер, пристанак да се иде на неки ходнички састанак у Бијелој Кући, већ је корак Велеиздаје.
Шта су Гренел и Трамп.
Који су оквир у Међународним односима.
На који начин они могу да разговарају и одлучују о судбини једне суверене земље.
Да ли су они предвиђени у Резолуцији 1244.
Сваки одговор на та питања води чињеници Велеиздаје.
Вучић је, по том основу требао бити ухапшен, на аеродрому, послије потписивања Бриселског Споразума.
Он је укључио Додика у своје представе.
Додик има одређени имиџ у Србији.
А Вучић тако себи даје ореол Свесрпског Вође.
Што је класични Синдром Слобо.
Додик мора да игра уз Вучића.
Јер будала може да поведе коло иза штале, преко Ђубра.
Успут, Додик јебе Сарај Чадораше и лансира и легитимизје теме о Српској.
Мада је немогуће везати Косово и Српску.
Косово је отето од Србије.
Српска је у БиХ, увучена као Држава.
Од Србије се тражи да то легализује.
Од Српске се тражи да сама себе поништи.
Косово не може да изађе из Србије.
Република Српска може.
Говорим о Међународном Праву.
Од све те игре Вучића, правити предизборну причу у Српској, као што чини Шаровић, такође је једно од објашњења Српске Плиткости која омогућава да Вучића у Србији ради шта оће.
 
 

 

СРБИ
ТРЕБА, НА ВРИЈЕМЕ,
ДА СЕ ОПРЕДИЈЕЛЕ
У ПРОПАСТИ ЗАПАДА,
КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

 
Чак и Запад схвата да је тако.
Зато се Њемачка чупа из раља оних Будалаша из Америке. Настоји да одржи неке везе са Истоком.
Инглески Брегзит није случајан потез.
Енглези су познати по томе да су најбољи у гледању унапријед.
Како стоје Чињенице. Које не стоје од јуче.
● Америчане је коштала Побједа у 2СР.
Прерано су извукли закључак да је запосједање Њмачке, ¾, и Атомска Бомба, комада 2, довољно оруђа да се сруши комунизам и Русија, што није успјело Нацизму.
● Све су бацили на подјелу Ми, и Совјети.
За то вријеме искочила је Кина на коју нико није гледао.
● Америчани, више, немају монопол на било шта у Свијету.
На Демократију, на Атомску Бомбу, на Нафту, на Технологију, на Економију, на Енергију...
Свијет се, једноставно, отео.
Сунчева и електрична енергија, храна и памет, дати су и доступни свима.
● Запад је технолошки и индустријски у заостатку.
Интелектуално је одавно.
А чак ни Капитализам, са Крупним Капиталом, Либералним Тржиштем и Монополом, не може без Интелектуалних Адитива.
То су у Пентагону одавно знали, па су наручивали од Интелектуалаца разне студије и науке.
Али, Америка, укупно, од Интелекта је одустала.
Она се уљуљкала разним БББ...
Зато бира онако приглупе Предсједнике.
● Запад више нема Пријатеље. Ни лажне, ко Вучић.
Запад више нема унутрашњу везу и кохезију.
То расуло стоји наспрам невјероватне националне и вјерске кохезије Русије и раденичке и националне кохезије Кине.
Срби, прије свега мислим на Србију, са оваквим Вучићем, ког подржава више од половине Становника, иде упоредо са Пропашћу Запада.
Вучић се труди да ни у чему не касни.
Умјесто да, Срби, схвате, да се одмакну од Вучића и да се окрену Истоку.
Кад пада ноћ, искористи вријеме и постави се тамо гдје ће ујутро Сунце да изађе.
Срби су Нација која је дугорочна.
Али њени Појединци су невјероватно краткорочно гледајуће јединке.
Задњи је час да се то промијени.
Јер. Опредјељење на вријеме, чува Нацију и јача Државу.
Опредјељење у задњи час, пред сами Рат, уништава Нацију и разара Државу.

 

МОСТАР ТРИ МАНДАТА
БЕЗ ИЗБОРА,
СЛИКА ЈЕ НЕМОГУЋЕ БиХ
А И НА ИЗБОРИМА
ЋЕ ТО БИТИ

 

Централна Изборна Комисија БиХ, иако Избори нису уставна надлежност неке заједничке институције у БиХ, подузела је активност обавјештавања Дијаспоре о учешћу на Изборима у Мостару.
То се може тумачити као уобичајена информативна дјелатност.
Ја је, међутим, тумачим, као најаву посебне нелегалне дјелатности.
ЦИК нема потреба да се бави онима који су отишли из Мостара током рата а имају Држављанство БиХ и пријаву боравка у БиХ.
Јер се не бави ни онима који су, на примјер, отишли из Челинца, током Рата, и не зове их да учествују на Изборима у Челинцу.
Гласање путем Дијаспоре, до сада је, изван Мостара, била својеврсна трговина Вриједносним Папирима.
Поједини лидери Странчица у Застранчица, обавезно из мусиманског и хрватског народа, Срби нису окупљиви и поткупљиви, за такве дјелатности, отворено су, на свим претходним Локалним Изборима, нудили толико и толико гласова из Дијаспоре.
Дабоме да та заинтересованост за Изборе, код Дијаспоре, пада, како вријеме одмиче од Рата. Али не пада ентузијазам оних који манипулишу на Изборима.
У Мостару ће бити нешто гласања Дијаспоре.
Али ће бити и маниуплација, не само гласовима Дијаспоре.
А ЦИК је Наш и ту се не може проникнути у стварно стање.
Једини хрватски лијек је да се дође до сваког Бирача Хрвата.
И да Излазност буде енормна.
Срби би такође требало да учине исто.
То је неколико пута и покушавано. Али се није успјело.
Јер многи Србин који је остао у Мостару не размишља као Србин Бирач.
Избори у Мостару немају везе са Деморатијом.
То је покушај још једне побједе Сарајевског Унитаризма.

 

ОПОЗИЦИОНАР
БЕЗ СТРАНКЕ,
ВЈЕСНИК ЈЕ
ЦРНЕ КУГЕ ЗАПАДА

 
Зашто се у Америци никада не појави Опозиционар, изван Демократа и Републиканаца и поведе Отпор и широке народне масе, сруши власт и уведе Земљу у ружичасто рајско доба.
Зато што постоји јасна и стабилна Политичка Артикулација.
Али и зато што Запад не дјелује на том подручју.
Само се у земљама које Запад намјерава да подшапи, појављују разни Наваљни, Тихановске, глумци, шупци и дрипци, који се стављају на чело Опозиције и који хоће да руше Режим.
Ту се, од стране Запада, примјењују разне варијанте.
Али свака укључује непостојање Велике Политичке Странке која може да побиједи на Изборима. Или, барем, да постигне значајан резултат.
● Некад се Лидеру измисли Странка. Као ПДП Младену Иванићу.
● Некад се Опозицинар прилијепи измишљеној Странци. Као Станивуковић Педепеу, или онај Го Глумац, Пеесгеу.
● Некад се чине злочини и окупљају сви који су Против, како би се додијелили Опозиционару.
*
Онај ко пристаје на те комбинације, и друге, потпуна је Политичка Будала.
Можеш на власт да дођеш без ВПС. Велике Политичке Странке. Али не можеш без ње да владаш нити да опстанеш.
Друга ствар је што Запад то и жели.
Не требају јаке Странке јер оне доносе јаке Институције.
Српска Опозиција троши Српско Вријеме како би свргнули Режим и дошли на Власт.
Умјесто да граде ВПС.
Досад су могли, за двадесет година, изградити двије јаке Странке чиме би Српска Политичка Сцена била потпуно стабилизована и потпуно процедурална.
Насупрот томе, Српски Опозиционари носају камење, моторке, улазе у Телевизије, упадају у Парламент...
Тиме девастирају и оно Институција што је Власт без Опозиције успјела да изгради.
Тиме слабе и поништавају и ону Странку која је највећа и владајућа.
Тиме легализују Западну Деструкцију као Политички Фактор.
Убијају Будућност.

 

ШАРОВИЋЕВО
ПРИЗНАЊЕ ДА
СРПСКА
ДЕМОКРТСКА СТРАНКА
ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ

 
Када сам био Извршни Стаљинист у СНСД-у, покушао сам да се на органима Странке усвоје Критеријуми за кандидовање, што би укључивало одборнике, начелнике и народне посланике. Али и оне у Извршној Власти.
Дабоме да је Додиков неолиберални нерв одмах осјетио опасност и није то дозволио.
Ти си основну школу учио код Стаљина.
Моји критеријуми су, између осталог, подразумијевали увид у претходни ангажмански и политички пут, за оне који нису у беиографској бази СНСД. Дакле, за оне који се први пут кандидују. Па је, тако, требало да стоји регула, да онај ко је дошао из неке друге странке, што је морало да се наведе у Приступници, а био је било шта у њиховој организационој и кандидатској структури, не може да буде у Организацији СНСД ни у Кандидатури.
Тражио сам начин а се супротставим Црвици Ситних Интересних Прелетача и да форсирам Младе Чланове код нових кандидатура.
Данас читам како је Шаровић унезвијерено изјавио да су му у Добоју покушали да подметну чланове СНСД на одборничку листу.
Смијешно је.
А трагично је.
Кад пропустиш први вагон, нећеш ускочит ни у задњи, јер је он много бржи од првог који си пропустио.
Кад је Странка у успону, поправаљаш ствари. Кад кола крену низбрдо, нећеш стићи ни да подбациш камен.
СДС плаћа цијену чињенице да никада у Добоју није имао контролу над локалним Есдеесом.
То заваравање добрим резултатом, Обрена, или неког другог Обрена, без страначких Критеријума и Правила и процедура, кад тад доводи до слома.
То је у страначком здравству познато као Инфаркт Општинског Одбора.
СДС је требао Добоју посветити посебну пажњу. Као и Бијељини. Јер те двије средине нису једноставне за страначко организовање.
Тамо је СНСД постигао максимум. Што није било довољно за побједу.
Ну.
СДС то није могао да уради. Јер се нико не бави Организационим пословима у тој Мирковој Групи.
СДС, нажалост, више, ни формално није Странка.
Практично, више не постоји.
И иде у тужну галерију СРС и СПО.
Који су нестали са сцене.
Њима није била опомена да је пропао Михајлица.
Онакав Михајлица.
И спао у стање да га ни Додик неће.
 

 

САРАЈЕВСКА
МУСЛИМАНСКА
ПОЛИТИЧКА
ЧАРШИЈА
УПРАВЉА
АМЕРИЧКОМ
АМБАСАДОМ

 

Његова Ексеренција, Фадил Нелсон, Амамб у Сарајеву, дао је интервју поводом годишњице Дејтона.

Мислио сам да је Амбасадор Хомосексулац, па се изигао на виши Левел.

Ну. Он је задржао манире тетке Морин.

Таква му је, теткинска, и изјава, интервју, о Дејтону и Уставу БиХ.

Разумијем да о томе не зна много, али не мора да интерпретира оно што му особље Амбасаде сервира, у сарадњи са Сарај Политичком Чаршијом.

Нелсон је погријешио у четири кључне ствари.

● Устав је жив документ. Треба да се мијења, требају му амандмани, требају реформе.

Устав БиХ, као дио Дејтонског Споразума, мртав је документ.

Он је наметнут документ. И сви га трпе. Нико не може да га промијени. Нико не може да мијења туђи међународни Документ.

Насиље, које је над Уставом БиХ вршено у четврт вијека, увијек уз сагласност или индукцију Америчке Амбасаде, доказује да он не може да се мијења.

Јер би то била објава Рата.

● БиХ Грађани желе бити дијелом Трансатлантске Заједнице.

У БиХ не постоје Грађани. Да постоје учествовали би у Рату. Имали би Грађанско Вијеће Обране. Или Равнограђански Четнички Покрет. Имали би Жуте Џамијске Грађане, специјалну јединицу.

Устав  БиХ и Дејтонски Споразум нису рађени и наметани ради грађана.

Срби не желе у Трансатлантске Заједнице.

У ЕУ желе формално. Јер је добро да то Република Српска повремено извикује. Као Мисица да је за Мир у Свијету. Стварно стање је као и код Бејла који је у Реал отишао да учи Енглески.

● БиХ је босанскохерцеговачки пројект.

Ни близу. Да се питало ових босанскохерцеговачких Актера, и обичних Људи, никада не би живили у међународно признатом Тору нити би остао камен на камену.

Да се питало Хрвате или Србе, муслимана нигдје не би било. А да се питало муслимана, Срба и Хрвата нигдје не би било.

То је оно што и данас, и цијелих двадесетпет година покушавају и проводе.

● Ова земља може ићи напријед. Каже Нелсон.

Не може. Она четврт вијека иде назад.

Она данас има Неуставне Институције.

Она четврт вијека, уз помоћ Америчке Амбасаде и Запада, продубљује Мржњу. А Запад чини исто оно што је чинио Калај, у претпрошлом Вијеку.

Колико стотина хиљада Људи је то главом платило.

*

Дакле, немојте срати Ваша Ексеренцијо Нелсон.

Ви сте Амерички Амбасадор у Сарајеву. Нисте Амерички Амбасадор у БиХ.

Ви хоћете да унитаризујете БиХ и радите за муслимане у БиХ. Радите само за једну страну.

Босна и Херцеговина треба да се подијели на Три Дијела. Република Српска и још два.

И да се та Три Дијела договоре, шта би од Дејтона, могло да остане заједничко. Или ништа.

Моја оријентација је, Ништа.

x

 

НИ НАЦИЗАМ
НИЈЕ ЛОМИО ПОЈЕДИНЦА
КАО ШТО ГА ДАНАС
ЛОМИ МИКРОЦИЗАМ.
ТО ЋЕ БИТИ
КОНАЧНО РЈЕШЕЊЕ.

Дабоме да се не може у сваком Вијеку пронаћи Парна Машина Џемса Вата.

Нити се у сваких хиљаду година може насликати Мона Лиза.

Ну.

Више се не може пронаћи ни створити ништа.

Сви производи и јавни масовни пројекти, долазе ниоктуд.

Нико их није створио, а њих је све више. Безброј. 

Дабоме да је и Белов Телефон стваран за масовну употребу.

Као и данас што се ствара неки Ајфон.

Али је разлика огромна.

Стари телефн је створио Појединац за Појединца.

Нови Телеон се ствара да се окупира, убије, Појединац.

Да се њиме управља.

Масовна производња достигла је ниво када је Појединца преобликовала у савршеног Конзумента било којег производа. Јер га је препарирала и пројектовала као перфеектног Носача Потреба. Наметнутих, измишљених и оних које ће се тек измислити.

Не имај друге Потребе осим оне коју ти ми измислимо.

Технологизација Живота и Потреба, синхронизована је и са културним, националним и политичким поништавањем Појединца.

За Појединца није битно коју ТВ гледа. Важно је да гледа.

Није битно за кога гласа. Важно је да гласа.

Није битно ко влада. Важно је да он не влада.

Зато су умјесто конкретног Појединца, члана колективитета, пројектовани Грађани.

Јер се од њих не може начинити ништа колективно и валитетно.

Грађани су Људи ниоткуд и никуд.

На тај начин је уништена Држава. Као колективни Оквир за опстанак, успон и важност Појединца.

Појединац је изузетно важан за Колективитет.

Али, кад је изван Колективитета, изузетно је слаб, неспособан и неупотребљив.

На цивилизацијском нивоу, сада је на сцени ова друга фаза, Фаза слабог, неспособног и неупотребљивог Појединца.

Појединац је толико уништен да му, више, и не треба Наредба да иде у Тор.

Он сам оде у Тор и чека даља упутства.

Појединац је припремљен да добије своје Упутство за употребу и да се по њему понаша. Да сам себе, на прописан начин, употребљава.

То, неоспорно води слому Цивилизације, екстрахирању неколико десетина управљача Богатством и Људима, уништењу Држава и потпуној анархији Моћи на Земљи.

Тај процес не може да тече глатко.

Стварајући, капиталом, територијализмом и ратовима, стотине милиона таквих Појединаца, Америка и њени Морганисти, начинили су грешку са Кином.

Потцијенили су могућности Колективизма и на ниском економском нивоу.

Сада је, вјероватно, касно.

Ако се заврши без великих уништења, биће добро да Америка изгуби све досадашње позиције.

Неколико Трампова, ако им се дозволи Сцена, требаће да Америку врати у оквир Државе.

Без обзира на успон Кине, Микроцизам је отишао предалеко.

Микроцизам је претварање појединца у Микроне.

У тако ситну честицу да јој се може дозволити да постоји а да се свим већ створеним механизмима, од ње може обликовати потребан лажни, аморфни, амалгам. Протестанти, Фанови, Носиоци Вируса, Анархисти, Хомосексуалци, Педофили...

Нацизам је потчињавао Појединца ради стварања јаког Ортодоксног Колективитета за уништавање других Колективитета.

Нацизам је Појединцу, чак, давао и огрмну важност у тим процесима.

Микроцизам ни у ком случају не даје важност Појединцу. Већ само Илузију.

Не нуди му ни Колективитет. Нацизам је нудио Колективитет. Темељен на Крви и Истребљењу других Колективитета.

Данас Појединац не може да допре до било ког Колективитета. Јер он не постоји.

Данас се Појединац већ понаша као Универзални Мигрант. Мигрант из своје Свијести, из своје Нације, из своје Културе, из своје Прошлости, из своје Државе.

То је Коначно Рјешење Микроцизма.

Људи у Стакленицима.

Најсуморније је што се Појединац предао.

Њему су искључени сви генератори.

Појединцу је свеједно ко је на Телевизији, Нобеловац или Миљана, свеједно ко Влада, Милошевић или Вучић, свеједно да ли је Премијерка мушко или женско, свеједно да ли је неко Криминалац или није.

Свеједно му је за све.

x

 

ЖАЛОСНА И СЛАБА
СРПСКА ОПОЗИЦИЈА,
ВЈЕРНИЈА ЈЕ СЛИКА СРПСТВА
НЕГО ШТО СУ ТО ВЛАСТИ
 

У Републици Српској траје распад Опозиције.

ПДП спао на двојац без артикулара.

СДС-ови сегменти траже могућност опстанка у или уз СНСД.

Они који су у Власти, дуго, умјесто да граде озбиљне Странке, они од двоје праве четверо.

За све то се окривљује СНСД и Додик.

У Србији, Ђилас, који се промовише као Вођа Опозиције и слично, изјављује да Режим опстаје зато што ћуте академици, професори и новинари.

У оба случаја, и у Српској и у Србији, на дјелу је елементарно непознавање Друштва и Политике.

Непознавање Представничке Демократије.

Која је овдје замијењена Клијентелистичком.

То може да функцинише ако си побиједио на Изборима и дошао на Власт.

Али ако требаш да на Изборима побиједиш Власт, нећеш никад. Клијентела иде тамо гдје има корист и конекцију. Зашто би улагала и ишла уз неког ко ће, можда, доћи на власт.

Политичке Странке су темељ Представничке Демократије. Чак и у Америци, која почива на долару, крупним корпорацијама и пентагонском сектору.

То незнање демонстрира се још од пада СФРЈ и Ратова.

Једно вријеме је широко заступана теза да су до Рата довели Новинари јер су свашта објављивали. Сада их Ђилас враћа у жижу, јер не објављују свашта.

Његова грешка је још дубља.

Он указује на структуре које су иначе ћутајуће, при свакој власти и при сваком односу опозиције и власти.

Те структуре, академици, професори, новинари, никог не представљају од слојева Бирача. Чак и ако сваки дан галаме, преврћу контејнере и пале гуме, нико се од Бирача ни по гујици почешат неће.

У Српској, све ово што се догађа, посљедица је једне једине чињенице.

Чињенице да СДС није, послије Рата прерастао у Странку. Не би дошао у ситуацију да се распада, Одласком Плавшић и групе министара. Не би дошао у ситуацију да мора ПДП-у да да Владу. Не би дошао у ситуацију да Добој, Бијељина и Озрен одлазе у СНСД без Осме офанзиве.

Да су изградили Странку, били би на власти а СНСД не би могао да изгради Странку.

Јер не би било простора.

Овако, хиљаде Активиста СНСД имало је цијеле њиве и поља за мукотрпан рад и за десет година је изграђена Странка.

Некоме из Опозиције, у Српској и Србији, треба, сада, више од десет година да изгради Странку која може да утиче на Изборе или да се бори за побједу.

Јер, простор је сужен, приведен култури, сјемена резервисана, њиве узоране.

Клијентелизам је коров који се шири у коријену, коликогод кидао површинске изданке.

Српска Опозција године и мандате троши на нападање Додика и Вучића.

И ништа им нису наудили. Само су их ојачали.

А изгубили вријеме за градњу Странака.

Ну.

Од капацитета Ђиласа или Бореновића, Иванића или Јеремића, више се не може ни очекивати.

То су ненационални и необразовани људи за Политику и Друштво.

И такви даље регрутују.

Та немоћ, незнање и ишчашеност Српске Опозиције, одсликава Стање Нације. Са извјесном разликом Српске и Србије. У Српској је Рационални Национализам и Држава, темељ политичке активности Власти. У Србији је на сцени национална распродаја државе, територије и нације.

Стање Нације није добро. То не може да надомјести Национализам Републике Српске.

Непостјање Опозиције, слаби Српску и Србију.

 

 

 

x