ПУТИН

НИЈЕ ДОШАО

ДА ШЕТА

Поводом доласка Путина у Србију, Јавност је, тамо, али и у БиХ, карлеушизофрена.

Све се банализује и све је црно – бијело.

Јавност је, данас, таквакаква је. И не одражава право стање Свијести НДД Сфере.

Јер, интелектуалци, културњаци, ствараоци, ауторитети, ћуте. Из разних разлога. А највише због тога што им се не улази у исти тор са Карлеушама, Милићкама, Крлама, Лазићима...

Стога може изгледати да је у Србији више оних који су против Путина.

Томе доприноси и Вучићев Пројект подршке Путину, који је организовао, како извикују, са сто хиљада приведених грађана.

Јасно је да Вучић мисли да је центар не само Србије, већ и Русије и да тиме чини подршку себи.

Али је све то непотребно. Није ово доба Кореје и дјечијег хора који пјева Длуде Тито, Тито Тободо.

Нарочито кад изгледа да је Вучић, или за његове потребе, организовао и Суботаре и Путинаре.

Фајненшел Тајмс убраја ову посјету у четири свјетска догађаја ове недјеље.

Из Русије је стигао глас да се подржава споразум Србије и Косова. Али да мора да буде печатиран у Савјету Безбједности УН.

Одавно наглашавају незаобилазност Резолуције 1244.

Чиме искључују Брисел.

Лавров је, малоприје, јуче, прекјуче, рекао да се Русија противи уласку БиХ у НАТО Пакт.

Све су то разлози да се посјета Путина не банализује.

Што у Србији чине. И Јавност, Западници, Либерали, Плаћеници... па и Власт. Вучић поклања Шарпланинче.

Учестале доласке Путина, и контакте са Предсједником Русије, уопште, и Предсједника Кине, Срби треба да искористе у дугорочне сврхе.

Да се клону краткорочности.

А Срби су, опасно, постали Краткорочан Народ.

Способност земље за опстанак, која није у стању да доласке лидера Русије и Кине, искористи да се одупре раљама Запада, већ и даље трпи оне који се са тим двојцем не могу мјерити, од Меркелове до Милићке, доведена је у питање.

Стога је капитално знати данашње координате Путиновог доласка у Београд.

И Путинове Путоказе.

Уласком Срба, Србије и Српске, у ЕУ и НАТО, отвара се Пут Нестанка.

То увијек треба имати на уму.

Запад је, одавно, у офанзиви раслојавања, ерозије и корозије НДД Сфере.

Што не значи да се треба окренути изолационизму, аутизму и продукцији Непријатеља.

Али треба знати да је Запад, Србима, Непријатељ.

Увијек, Непријатељ.

КАКО ЈЕ СДА,

САРАЈ ЧАДОР,

ПРЕВАРИЛА

ДОДИКА

Послије Побједе Додика за Члана Предсједништва БиХ, писао сам о томе шта га чека и како треба.

Не сјећам се шта, али сам писао.

Додик јуче изјавио како га је СДА преварила.

Па. Они су преварили и Кутиљеров План, иако га је Алија прихватио, преварили су и своје, муслиманске Жртве, говорећи им да Мир жртвују за БиХ, преварили су и, у прошлом мандату СДС... а да неће Додика.

Нежељко Комшић је, некидан, изјавио да може Максим Звиздић да остане у техничком мандату и да то није проблем.

Од једне прилуде, ништа се више и није могло очекивати.

Он Изборе не сматра важним.

Да сматра, никад се не би кандидовао да буде Хрватски Члан П а да побиједи мислиманским гласовима.

СДА и Комшић, уцјењују прихватањем МАП-а и НАТО Пакта, па ће, онда, кобива, кренути у процедуру да Србин из Српске буде Предсједавајући Савјета Министара.

Српска је, пак, У Народној Скупштини донијела Резолуцију о Војној Неутралности.

Хрватски Политички Круг је за Еуроатлантске Интеграције.

Они су наивни, као и обично.

СДА, Сарај Чадору, није стало до НАТО Интеграција.

Они желе двије ствари.

Прво. Да и то користе за своју превласт у БиХ.

Друго. Да понизе Републику Српску и да је онемогуће да приступи Заједничким Институцијама. То су четири године показивали, у прошлом мандату.

Наивност Додика да настоји да нешто учини, као Предсједавајући и као Члан П, није смјела да се догоди.

Све се могло прецизно и варијантно предвидити.

Од Срба и Хрвата, Сарај Чадор признаје само Комшиће и Есдеесове Раскарлеуше.

Један Додик, тамо, вамо, ништа.

Српска мора да разради дугорочни план. На основу улазних параметара којима се понашање Сарај Чадора може предвидити неколико мандата унапријед.

И да га остварује, корак по корак.

◘ Обиљежити Дејтонску Границу Републике Српске.

◘ Планирати Граничне Прелазе.

◘ Разрадити систем намета за робу из Федерације.

◘ Покренути механизам отварања Рачуна Републике Српске, за ПДВ.

◘ Блокирати и најмању ситницу у Заједничким Органима, ако није видљива корист Републике Српске.

◘ Онемогућити и привремено финансирање Заједничких Институција.

◘ ...

*

Додик говори, назире се, о напуштању своје позиције, на коју је изабран.

То је погрешно.

То желе његови унутрашњи противници и противници Републике Српске. То жели и Међународна Заједница. То жели и Вучић.

Додиков мандат у Предсједништву треба гледати као четири драгоцјене године да се разголити ћенифска и сокачка политика Сарај Чадора.

И да шавови убрзаније пуцају.

ДЕЗОРИЈЕНТАЦИЈА

МУСЛИМАНСКЕ

ПОЛИТИКЕ

НЕПОВРАТНО

ДЕЗИНТЕГРИШЕ

БиХ

Привид је да је Муслиманска Политика у БиХ, Бошњачка Политика, Политика Бошњачке Политичке Артикулације, конзистентна, компактна и оријентисана.

Најбољи доказ за то је Жртва Мира за БиХ, од стране Алије Изетбеговића.

Тај егзибиционизам Муслиманску Политику у БиХ, ставља на прво мјесто, испред Хрвата и Срба, који су такође, свако у свом времену и у свом опсегу, демонстрирали Дезоријентацију.

Коликогод та Муслиманска Политика пружала привид оријентације и досљедности, она је далеко од тога, некипут због обичне лажи и обмане, некипут због нереалности а некипут због објективне немогућности живљења са другима.

Та дезоријентација видљива је по томе што нема никакву дугорочну реалну политику нити програм, ни у БиХ смислу, ни у спољнополитичкој оријентацији, ни у економском путу, а и ако ишта од тога има, нема никаквих назнака да је то повезано са друга два Народа у БиХ.

Шта су особине, појавности и условности такве дезоријентације Муслиманске Политике у БиХ.

◘ Одуство Нације. Ислам се занима Вјером и никад се није занимао Нацијом. Муслимани у БиХ, Бошњаци, не могу сада изградити Нацију, јер је, у Европи, а и свуда, прошло технолошко вријеме за то. Нешто као Парне Машине и Индустријска Револуција.

◘ Свођење Политике на Територијализацију. На освајање Територија. То се поклапа са политиком НАТО, односно Финансијерског Територијализма, али у оваквим подручјима то изазива сукобе.

◘ Лажна Интегративност. Апсолутна је лажност Сарајевских Политичких Структура да су за улазак БиХ у ЕУ и у НАТО. Јесу, само у мјери у којој им то може помоћи да депресирају Србе и Хрвате и створе Унитарну Исламску Државу.

◘ Политика Првог Циља. Политика Сарај Чадора, некадашњег СПК, Сарајевског Политичког Круга, јер он, нестанком Лагумџије и Силајџића, више не постоји, увијек је оријентисана на Први Циљ. Циљ који се данас види. Никада на дуги рок. Тако су, ономад све карте бачене на Априлски Пакет Уставних Промјена. Без икакве визије шта ће бити ако пропадне тај циљ.

Тако је и сада. Све карте су бачене на Човића и Дел Векија. Без икакве промисли шта би то могло да значи за будући однос Хрватске према БиХ и према Хрватима у БиХ.

◘ Сарајевизација Муслиманске Политике. Политика Сарај Чадора нема никакву интегративност у овкиру БиХ, међу муслиманима и унутар територије. Бихаћ, Тузла, Зеница, Мостар, као да су из других држава.

◘ Одсуство националног уважавања. Сунационалну егзистенцију у БиХ, Сарај Чадор види и схвата као претварање Срба и Хрвата у Грађане али не и муслимана. Они ће остати Муслимани, као власници над БиХ. То је само пола корака до исламизације.

◘ Ердоганов Аманет. То је лажна слика о тобожњој повезаности Турске и Сарајева. А свака таква веза, у данашњем свијету, трајна је колико и временска прогноза. Она служи, углавном, за осокољавање властитих поданика и изборних подржавалаца.

◘ Игра Геноцида. Такође лажна представа за властити Народ. И за изговор онима који настављају да искорјењују Србе на просторима бивше СФРЈ.

◘ Антисрпство, гдје је Антихрватсво факултативна група предмета.

*

Укупни Циљ такве Политике Дезоријентације јесте да се по сваку цијену сачува Сарај Чадор.

Јер се рачуна да ће уласком у НАТО, тај Чадор бити недодирљив. Неће никога занимати, шта ви владате, како владате нити ће било коме требати ефекти тог владања.

НАТО Пакт занимају само Територије. Не Државе, Нације нити демократски и економски ефекти.

Успут, уласком у НАТО, и, дајбоже икад, у ЕУ, Муслиманској Политици је отворен пут за дугорочно искорјењивање Хришћанства у БиХ.

Но. Улазак у НАТО је само феномен Првог Циља.

Као што је Избор Комшића у Предсједништво, такође, Први Циљ. 2 : 1.

А шта ћемо послије, о томе не размишљамо.

Нажалост. О томе морају да размишљају Срби и Хрвати.

На основу реалних и прагматичних Националних Интереса.

И без великих ризика.

ПОЗАДИНА

САРАЈЕВСКЕ

ДЕВЕТОЈАНУАРСКЕ

ДИКТАТУРЕ

НАД ХРВАТИМА

ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ

Само је питање часа када ће се, у Сарајеву, установити да су Драган Човић и Амбасадор Дел Векио најближи рођаци Предсидетеља Путина.

И како још у Санкт Петербургу имају стричеве и тетке.

То објшњава њихово присуство Деветом Јануару у Бањалуци.

Нису они дошли због Додика и Републике Српске.

То је најцрња Руска Мисија.

Ну.

Пошто на Амбасадора Русије не смијемо ни обрву да подигнемо, и он је био у Бањалуци, обрушићемо се на Загреб и на Човића.

Доиста. У ту хистерију из Сарај Кавеза, укључили су се фосили Мечка Месић, Кљујић итд, па још инсана, све до данашњих дана.

Сарадња ХДЗ и СНСД од почетка је у БиХ дочекана на нож.

Сарадња СДА и СДС је сасвим Витинка.

Али сарадња ХДЗ и СНСД...

Шта је, дакле, иза бјеснила.

◘ Заштита достигнутог нивоа Унитаризације Босне, у шта је, досад, мукотрпно, Сарај Чадор претварао Босну и Херцеговину. Корак по корак. Комшић по Комшић. Уставни Суд по Уставни Суд.

◘ Запречавање Загреба да улази у било какве односе са Хрватима Федерације БиХ. Јер то јача Хрвате. Загреб је најбољи био кад је ћутио ко пичка, док је био на еуропском путу. Сада, кад је почео да поставља питање, и у тој ЕУ, о положају Комшића у БиХ, Загреб је постао најцрњи Агресор.

О Русији и Србији, чија је Премијерка била у Бањалуци, као и Министар Одбране, какавтакав, ни ријечи.

Циљ је одстрел Хрвата Федерације.

А то је најлакше ако се одстрани Загреб.

◘ Разбијање Хришћанског Блока у БиХ. И омјера 2 : 1. Јер је тај омјер искључиво дозвољен Сарај Чадору.

◘ Курдизација Хрвата у Федерацији. Сарајево жели да задржи ауторска права над Хрватима. У ту сврху је патентиран Комшић. И по том прнципу би требало да се формира Власт у Федерацији.

А ХДЗ, ХНС, и стварни, Некомширани Хрвати, могу да остану у оном њиховом Резервату око њаке Госпе.

◘ Повезивање Хрвата БиХ са Српским Злочинцима, Геноцидашима. Зато се спинује да су и Човић и Дел Векио били на постхумној додјели Ордена Генералу Лисици, који је у Хрватској осуђен за наводне Ратне Злочине.

Очекују се фотке како честитају најближој родбини Генерала Лисице.

◘ Изолација Републике Српске. Опомена да ће тако проћи свако ко се дрзне да присуствује тим Неуставним Слављима у Бањалуци.

Пошто је познато да је и Реублика Српска неуставна. А да је геновцидна и да се излегла из Шубаре, то је познато још од Завнобиха.

ЗА НАЦИЈУ,

И ДРЖАВУ,

ПОГУБНО ЈЕ

ПОЛИТИЧКУ АРТИКУЛАЦИЈУ

ТЕМЕЉИТИ И НА ВЛАСТ ИЋИ,

НА КАТЕГОРИЈАМА ПРОТИВ

Како су нестале Класе, радничка, буржоаска, капиталистичка, експлоататорска, средња, виша, нижа... све карте су бачене на Класу Против.

То је једнако видљиво и у пребогатој Њемачкој, као и у двије сиромашне, опљачкане, српске земље.

Само су, ефекти, нешто другачији.

Запад, Финансијерски Територијалисти, дјелују двоколосијечно.

Девастирају Државу, проводе насилну Деетатизацију.

И продукују и индукују масовне противнике Државе и Власти.

Тако и креирају и инструишу и Политичку Опозициону Сцену.

Никада не подржавају Велику Српску Странку. Увијек је руше.

Самозвани представници Класе Против, у Републици Српској, изгубили су два велика рата. 2014е и 2018е.

Представници Класе Против, у Србији, искористили су Пети Октобар и искрени ангажман Инокосника, и уз мало лавиринта, маскирања и препрека, преточили у ово што је данас на власти у Србији.

И сада је, у Србији, на сцени парада представника Класе Против.

Шетња Суботом.

То индукују Странци Усранци. А и Вучић. Свима одговара.

Мало Политике Суботом.

Тако се конгломератозивала Опозиција Србије.

У чему нико не може да искочи. Нити има времена да створи, преко Земље Србије, Велику Националну Политичку Странку. Или, барем, Странку Центра.

А то је велики посао.

Највише шанси је имао Вук Јеремић.

Али, овим је и он онемогућен.

Сви они, а нарочито Странци Усранци рачунају на Класу Против.

Јер немају своје Бираче.

Тако су и овдје, Иванић и Говедарица, добро, није Говедарица, он је неурачунљив за то, рачунали на Бираче Против.

Шта је особина Класе Против.

◘ Класа Против никад не може постати Већина. То је закон физике. Јер је апстинената и оних који су за Садашње Стање, увијек више.

◘ Као Мањина, Класа Против никад не може постићи политичку побједу. Може само анархистичку, рушилачку, манипулативну.

◘ Представници Класе Против, и кад дођу на Власт, никад не дјелују политички, национално, државно. Дјелују по индукцијама.

◘ Класа Против је калибрисани конгломерат без везива а састављен од јединица разне тврдоће, каквоће и трајности. Данас Против, сутра ниси.

◘ Конгломератна Класа Против, законито, има конгломератне, ситне, калибрисане Представнике. Што се очитује и у Српској и у Србији.

Та широка Резервна Клупа, у себи никад нема Сандардног Првотимца, или, барем, Стартера.

◘ Од такве Класе Против и њених представника, гора је и погубнија само Власт, која је тим колосијецима, дошла на Позицију.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЈЕ САМА СЕБИ

СВЈЕТИОНИК

Репубика Српска је Светионик.

Икона

Пред којом се не моли,

Свети Они,

Већ кука и пјева,

Свети Ми.

Република Српска

Сама је себи Свјетионик.

Јер, свуда около

Тамни је Мртвоморник.

Република Српска

Знак је, Пут и Вјетроказ.

На Дугом Путу, Јишћо Раз.

Република Српска,

Држава је српска.

Свима мрска,

Нама Пут.

И да идемо њиме

Као да је цијели

Миленијум Корака,

Као да једина је Зрака,

Као да јој не може ништа

Ниједна Црна Мрака.

Од Српске,

Нама су довољни и одјеци.

О њој говорите дјеци.

Њихова је више него наша.

И реците им, да се на том Путу,

На вријеме ријеше

Противсрпских будалаша.

ПАРТИЈА ДЕМОКРАТСКОГ

ПРОГРЕСА,

ДРУГА ВЕЛИКА

ИЗДАЈА БИРАЧА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Прије четири године, Српска Демократска Странка, са Партијом Демократског Прогреса, чланица Савеза За Промјене, уведена је у Заједничке Институције у Сарајеву, иако није добила већину у Републици Српској.

Али је добила Плакету Пробосанства.

О том Пробосанству, у предизборној кампањи није било ријечи.

Нико Есдеесовим Бирачима, и Јавности Републике Српске, није рекао да ће СДС то прихватити и практиковати.

Четверац ШМИЦ, то је Пробосанство, током четири године, практиковао скоро савршено, ко по лоју.

На овим изборима, СДС је ту лаж Бирачима и превару, платио са 50.000 изгубљених гласова.

Претходно је изгубио много вриједних и невриједних Лидера и вишедеценијских активиста.

Дио изгубљених Гласова искористио је ПДП.

Партија Демократског Прогреса, пак, као вишеструки повратник експлоататор Есдееса, јахала је у овој кампањи, у Савезу За Побједу, на старој причи о Режиму, о Криминалу, о Задужењу...

Нису успјели.

Не можете Већину која је гласала за неку Власт, оптуживати да је то Режим.

Криминал није питање Избора, већ институција.

Кредити су само још један показатељ за кукање, Сачувај ме, Боже, економских експерата Педепеа.

ПДП је, сада, након избора, свесрдно подржао Анархистички Покрет Правда За Давида.

Активно су учествовала оба Почасна Предсједника Педепеа. А Предсједник Градског Одбора је био је свуда, ко штакор на лађи пуној рибе. На Тргу, пред Државном Телевизијом, на огради Концерта.

Ту ноћ су Педепеовци демонстрирали своје виђење Демократског Прогреса.

Ноћ Дугих Моржева.

Уништили су људима Нову Годину.

Од Бањалуке начинили Сотону.

Засјенили и Оца Анархисту, који је у том хаосу успио да побјегне и склони се.

Партија Демократског Прогреса није у Кампањи Бирачима и Јавности ни ријеч рекла о томе како ће Уличну Демократију претворити у Уличну Анархију.

Да јесте, пола гласова не би добили.

Зато је у неколико дана, ПДП постао најомраженија Политичка Странка.

Људе је, једноставно, срамота што живе у Бањалуци.

А они који су гласали за ПДП, осјећају се усрано цртица улитано.

ПДП ће ту своју превару и обману да плати. Више него СДС.

Јер ће улазити у нове авантуре.

ПДП је Манипулативна Партија. Од самог почетка.

Није Генералић Наива, као Есдеес.

ПДП нема глас разума. Као што је Цицко или Мићо.

То је СГС.

Самоубилачки Генератор Српске.

И од њих треба још свашта очекивати.

Када би тамо било билокаквог здравог политичког језгра, требали би се извинити Бирачима који су гласали за њих.

А онда, и цијелој Јавности Бањалуке и Републике Српске.

Ну.

То се никад неће десити.

ПОЛИТИЧАРИ

БРОЈЛЕРИ

Имао сам Страшног Петла, тај је скако и на гуске и на патке, и на ласице и на лисице, и на џрџе и на мисице, на кезмице и на тоте...

А данас су дошли други Певци, и не знају да треба да се скаче и, никад Зору на Тараби нису откукурикали.

Како се смањује Српско Зијемље, расте Српска Краткорочност.

Срби су постали краткорочан и кратковид Народ.

Дојадила им дуготрајност Ропства и Поробљеништва.

Не виде даље од Избора.

Та краткорочност и кратковидност Срба има повратни технолошки ефект.

Политику преплављују Самониклице, Аналфабете, Самиздати, Краткојевићи, Будибогснамице.

Само ме не питај за Први Мандат.

А Политика је дуг процес.

Процес невјероватне селекције у коме је тешко изаћи на Пут. Па тек онда њиме пролазити, такође тешке, елиминиционе, препреке.

У Републици Српској, већ једно вријеме, траје неконтролисана продукција Младих Политичара који се, чак, не могу сврстати ни у ове категорије које сам набројао.

У суштини, то је скоројевићевска анархизација Политике и уништавање младих људи.

Јер их брзина свјетслости, на само почетку избаци у тамне стране свемира гдје згасну преко ноћи.

Подсмјешљива синтагма Млади Лидери, сада је, спрам ових Самиздата, веома озбиљна категорија.

Два су извора ове најезде једнодневних лептира.

Странке Опозиције не раде озбиљно свој посао.

Не граде се као Странке. Немају структуре које кандидују младе људе и стварају конкуренцију. Не комуницирају са Бирачима. Умјесто Комуникације и Структуре, користе Улицу, Парламентарни Хаос, помоћ Сарајева и Странаца Усранаца, и пливају по параопозиционим, плаћеним, медијима.

Други извор су Странци Усранци и Унитарно Сарајево.

Они продукују и подржавају те процесе.

Њихови циљеви нису баш идентични али ће много тога прогутати, свако из свог разлога. Једнима је циљ да се у Републици Српској онемогући било која Велика Политичка Странка. Другима је циљ да се Република Српска потурчи.

И једнима и другима је циљ да се Република Српска, лагано, привидно демократски и европски, претвори у Шумећу Таблету.

Послије се море и пролит.

АНАРХИЈА

И НИХИЛИЗАМ

У БАЊАЛУЦИ

Политички Креатор Анархије, са елементима Нихилизма, у Бањалуци, и Републици Српској, јесте Опозиција под вођством Партије Демократског Прогреса.

Они су припремне радове почели још почетком прошлог мандатног раздобља. Након избора Младена Иванића и именовања Драгана Мектића. Али и раније.

Прави почетак је долазак прошлог Америчког Амбасадора, у краћу, званичну и пријатељску посјету БН Телевизији.

ПДП-у је, у те сврхе, подведен СДС, једна неартикулисана, недефинисана, помало неприведена политичкој култури, али Национална Странка.

Па је Издајица СДС-а, Младен Босић, увео Странку у Пробосанство.

ПДП је генерисао уличну анархију у Бањалуци, скупштинску анархију у Народној Скупштини Републике Српске, прекривао у Српској све, покровом Криминала и Корупције.

ПДП је подржао Анархисте Бањалучког Трга. Од првог дана. Сад им организује и скупове.

Своје најбоље синове, Бореновића и Станивуковића, послао је на привремени рад Правди За Давида.

Синоћ је, у Бањалуци, и почасни али сипљиви Младен Иванић, био као подршка Старих Мудраца.

Нападом на Јавност, на МУП Српске, на РТРС, на народну Скупштину, ПДП је уобличио Свијест Анархије. Колективну и појединачну.

Дошло је дотле да се разбијају туђи аутомобили, напада људима на станове, , да се пријети, да се упо дана, у центру Бањалуке, физички нападају људи низашта, да се уништава туђа опрема и средства, да се спречавају јавни наступи, да се свакога може јавно оптужити за све.

Бањалучки Луј Анархије, не извикује Послије мене, Потоп.

Луј је за њих Хуманиста.

Бањалучки Луј извикује, Ја сам Потоп.

Анархија се проширила Бањалуком.

Не у бројчаном смислу.

Проширила се као мутирани вирус.

У смислу бројки то су они који су увијек били против Власти, који су незадовољни нечим или Влашћу, којима је увијек неко други крив и који ће увијек наћи неки повод. Ако је то несрећни Давид, тим боље.

Они се не умножавају.

Они умножавају само оне који се склањају са јавних мјеста и ћуте, умножавају оне који неће да изнесу свој Став, а у прилици су, изигравају неутралност, објективност, сакривају се у своју тактику чекања.

Зато изгледа да Анархиста има више.

А нема.

А и ако изгледа, они убрзано губе и оно мало искрене симпатије што су је имали као почетни покрет за Правду и Истину о једној смрти.

То је, међутим, спор, штетан и рушилачки процес.

Држава, односно Власт, мора дјеловати много брже и ефикасније.

У складу са законом.

У интересу Већине.

Па, макар и на своју штету.

Али. Штета је само привидна.

Да су Бањалучки Анархисти похапшени шест мјесеци прије Избора, Власт би добила још десет, петнаест посто гласова.

Ну. Власт и владајуће Странке, Лидери, увијек се боје губитка Избора.

Они не не разумију Колективну Психологију Бирача.

Бирачи су увијек, најприје, за статус кво. Увијек су за Државу. Увијек су за своју сигурност и мир, па макар им сваки дан не био ружичаст и могао да буде бољи.

Опозиција мора добро да се потруди да им понуди нешто реано боље и гаранције за то.

Или Власт мора толико да усере Шефа и Станицу, па да Бирачи то брже виде и без Опозиције.

Сад, Већина, плаћа цијену Страха Власти пред минорним снагама Бањалучке Анархије.

Али. Та Бањалучка Анархија иде около и у Свијет, као преовлађајућа слика Бањалуке и Републике Српске.

Зашто јашеш Коња и очекујеш од њега да он сијече твојом Сабљом.