ДЕЗОРИЈЕНТАЦИЈА

МУСЛИМАНСКЕ

ПОЛИТИКЕ

НЕПОВРАТНО

ДЕЗИНТЕГРИШЕ

БиХ

Привид је да је Муслиманска Политика у БиХ, Бошњачка Политика, Политика Бошњачке Политичке Артикулације, конзистентна, компактна и оријентисана.

Најбољи доказ за то је Жртва Мира за БиХ, од стране Алије Изетбеговића.

Тај егзибиционизам Муслиманску Политику у БиХ, ставља на прво мјесто, испред Хрвата и Срба, који су такође, свако у свом времену и у свом опсегу, демонстрирали Дезоријентацију.

Коликогод та Муслиманска Политика пружала привид оријентације и досљедности, она је далеко од тога, некипут због обичне лажи и обмане, некипут због нереалности а некипут због објективне немогућности живљења са другима.

Та дезоријентација видљива је по томе што нема никакву дугорочну реалну политику нити програм, ни у БиХ смислу, ни у спољнополитичкој оријентацији, ни у економском путу, а и ако ишта од тога има, нема никаквих назнака да је то повезано са друга два Народа у БиХ.

Шта су особине, појавности и условности такве дезоријентације Муслиманске Политике у БиХ.

◘ Одуство Нације. Ислам се занима Вјером и никад се није занимао Нацијом. Муслимани у БиХ, Бошњаци, не могу сада изградити Нацију, јер је, у Европи, а и свуда, прошло технолошко вријеме за то. Нешто као Парне Машине и Индустријска Револуција.

◘ Свођење Политике на Територијализацију. На освајање Територија. То се поклапа са политиком НАТО, односно Финансијерског Територијализма, али у оваквим подручјима то изазива сукобе.

◘ Лажна Интегративност. Апсолутна је лажност Сарајевских Политичких Структура да су за улазак БиХ у ЕУ и у НАТО. Јесу, само у мјери у којој им то може помоћи да депресирају Србе и Хрвате и створе Унитарну Исламску Државу.

◘ Политика Првог Циља. Политика Сарај Чадора, некадашњег СПК, Сарајевског Политичког Круга, јер он, нестанком Лагумџије и Силајџића, више не постоји, увијек је оријентисана на Први Циљ. Циљ који се данас види. Никада на дуги рок. Тако су, ономад све карте бачене на Априлски Пакет Уставних Промјена. Без икакве визије шта ће бити ако пропадне тај циљ.

Тако је и сада. Све карте су бачене на Човића и Дел Векија. Без икакве промисли шта би то могло да значи за будући однос Хрватске према БиХ и према Хрватима у БиХ.

◘ Сарајевизација Муслиманске Политике. Политика Сарај Чадора нема никакву интегративност у овкиру БиХ, међу муслиманима и унутар територије. Бихаћ, Тузла, Зеница, Мостар, као да су из других држава.

◘ Одсуство националног уважавања. Сунационалну егзистенцију у БиХ, Сарај Чадор види и схвата као претварање Срба и Хрвата у Грађане али не и муслимана. Они ће остати Муслимани, као власници над БиХ. То је само пола корака до исламизације.

◘ Ердоганов Аманет. То је лажна слика о тобожњој повезаности Турске и Сарајева. А свака таква веза, у данашњем свијету, трајна је колико и временска прогноза. Она служи, углавном, за осокољавање властитих поданика и изборних подржавалаца.

◘ Игра Геноцида. Такође лажна представа за властити Народ. И за изговор онима који настављају да искорјењују Србе на просторима бивше СФРЈ.

◘ Антисрпство, гдје је Антихрватсво факултативна група предмета.

*

Укупни Циљ такве Политике Дезоријентације јесте да се по сваку цијену сачува Сарај Чадор.

Јер се рачуна да ће уласком у НАТО, тај Чадор бити недодирљив. Неће никога занимати, шта ви владате, како владате нити ће било коме требати ефекти тог владања.

НАТО Пакт занимају само Територије. Не Државе, Нације нити демократски и економски ефекти.

Успут, уласком у НАТО, и, дајбоже икад, у ЕУ, Муслиманској Политици је отворен пут за дугорочно искорјењивање Хришћанства у БиХ.

Но. Улазак у НАТО је само феномен Првог Циља.

Као што је Избор Комшића у Предсједништво, такође, Први Циљ. 2 : 1.

А шта ћемо послије, о томе не размишљамо.

Нажалост. О томе морају да размишљају Срби и Хрвати.

На основу реалних и прагматичних Националних Интереса.

И без великих ризика.