КАКО ЈЕ

МЕЂУНАРОДНА

ЗАЈЕДНИЦА

ПРОПАЛА

У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

У Сарајеву је, прекјуче, одржана сједница Представничког Дома ФБиХ, крњавог беха ентититета, на којој су се појавили, као говорници, Вигемарк, шеф делегације ЕУ у БиХ и словенка Тања Фајон, европска парламентарка, која пере косу кад и Могерни.

Ну.

Није вијест да су они говорили, но је вијест да су сједницу бојкотирали Хрвати, због прегласавања. А и још су неки били оправдано спријечени.

То двоје безначајних говоритеља, као и та мала вијест о полупразној сали, којој су америчке Независне, које излазе у Бањалуци, дале двије стране, открива један дубљи феномен.

Некад се у БиХ, пола политичког бумументаријума свих идеологија, нација и припадности, одмах унередио на помен Међународне Заједнице. А још тридесет посто у року од једног часа.

Данас Међународна Заједница у БиХ не служи ни за вицеве. Заборављена. Ко Хусо и Хасо.

Међународна Заједница је свој углед изгубила Силом.

Наметањем Силе као Политичог Рјешења.

Реформа Војске, Реформа Устава, Реформа Полиције, Реформа ПДВ... све су то биле Реформе против Срба. И против Хрвата, који то одмах нису схватили.

Све те Реформе показале су читаву галерију болесника и дивљака, од Ешдауна до оног Рафи Грегоријана.

Република Српска је у свему томе остала досљедна и прибрана. А Русија изван таквог начина недипломатског дјеловања.

Али. Апсурдно је, само је Српска извукла политичку и државну корист из тога.

Остали су получили штету. Хрвати и Сарајево.

Какву данас ситуацију имамо.

◘ Република Српска се потпуно окренула Русији. И Србији. Не ради Вучића већ да би ублажила његову кооперативност према Сарају и могућност да наткрили Опозицију и претвори их у моћније компромисере према Сарају и Странцима Усранцима.

◘ Хрвати су се потпуно окренули од Сарајева и Државе. А према ЕУ су равнодушни.

◘ Сарајево се потпуно окренуло према Турској и Ердогану. И још ће, јер је Тајип побиједио за нови мандат.

◘ Међународна Заједница је спала на Морин Кормак, која виси у односу на Трампову Политику и чија је игноранција Републике Српске, под фирмом игноранције Додика, потпала под оно питање врапца међеду, Што се курчиш у авиону, кад не знаш да летиш.

◘ Високи Представник, дејтонска категорија, некада крв и зло, спао је Инцка Пицка.

*

Све то је поуздан знак да је БиХ неодржива.

Њу није могао одржати ни Рат, ни Мирнодопска Сила, ни било какав договор Три Нације.

Па неће ни Европски Пут.

БиХ је данас оптерећење Балкана. Она је терет о врату Србији и Хрватској. Али и Бошњацима, муслиманима.

Сви би били сретни да се БиХ разиђе.

Чак и Брисел.

СРПСКА ДЕМОКРАТСКА

СТРАНКА

ИСТРОШИЛА ЈЕ СВОЈ

НАЦИОНАЛНИ КАПАЦИТЕТ

Српска Демократска Странка убрзано се географски сужава. Постаће Странка Романије Равне и Семберије Мићићеве Плавне.

Иду Избори а Српска Демократска Странка се не изјашњава.

Не ограђује се од свог четверогодишњег Сокаклука по Сарају. И даље клепеће нанулама.

Добро што се не ограђује али ништа не говори о Српској.

Иако је, за Српску, ово Вријеме Прекретница.

Надире Унитаризам и из Сараја и из Брисела.

Увртање Приступних Муда треба тек да почне.

Бошњачке Странке се уједињују против Хрвата.

Против Срба ће завратове, сигурно.

Хрватски Народни Сабор се осамостаљује.

Само Кумровец спава.

И спава Српска Демкратска.

Нико неће да каже да су из Есдееса у протекле четири године отишли изворни Националисти. Лидери изразито Српске провенијенције. У девеведеседевет посто.

Мада они то желе да објасне трговином, папцилуком, издајом.

Над том чињеницом треба да се замисли Здраво Језгро Есдееса.

Ако није касно.

Мада остаје постизборно вријеме, када ће морати да се догоде велике промјене у Есдеесу.

То ће бити прилика за ново, здраво, национално вођство. За Национални Програм.

И да се у наредна два мандата пљуне у шаке па изгради Странка.

Јер. Републици Српској је потребна још једна јака Национална Странка.

Потребна колико и јака Власт.

УЗИМАЈУЋИ САЗАП

У САРАЈЕВО, БАКИР

УЧИНИО НАЈБОЉЕ ЗА СНСД.

ОДЛАЗЕЋИ БАКИРУ ПОД СЕЋИЈУ,

САЗАП УЧИНИО НАЈГОРЕ

ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.

Прође ми љето у Анкетном Одбору, рече Бореновић.

Стално мислим које је Истраживање истинито, оно наше лажно или оно њихово лажно, чешка се Говедарица.

Хајд, неке, рече Иванић на опаску да Хајнекен још није довољно ладан.

Остале Вјештизе, на метли, гањају Акцизе.

Сви чекају шта ће неко други да уради, Улица или Странци Усранци.

Јасно је да је Опозиција пропустила четири године Власти у Сарају.

Ја бих, на њиховом мјесту, само градио улице и Тргове у Бањалуци. То би донијело побједу на Изборима.

Јасно је да, за стандарде, и потребе, Опозиције, нема довољно улица у Бањалуци. А о Трговима да не зборим.

Опозиција је, очито, затражила да јој омогуће мирних Сто Дана. До избора.

Несрећно је и за Опозицију, и за Политичку Сцену, и за Изборе, и за Српску, што нема више времена да се презентује било какав Изборни Прогам Опозиције.

Чак и да га имају.

Дошло је Љето. Па ће доћи мјесец Кампање којег ће преплавити опште зујање митинга и изборних хроника у којима нема простора да се нешто озбиљно презентује.

Опозиција, у односу на Власт, има двоструко већу обавезу да се изјани о стратешким питањима Републике Српске.

Власт је имала четири године да се изјашњава и што се изјаснила, изјаснила се.

Опозиција је обавезна да се изјасни. Власт није.

Чак и ако зна да ће изгубити ове Изборе, Опозиција је обавезна да изнесе своје стратешке ставове, Есдеес, на првом мјесту, јер Педепе ће лагано да одумире, зарад сљедећих Избора. И оних тамо.

Осим, ако Есдеес не жели толико да траје.

Републици Српској најпотребнија је та Опозициона Визија.

Да коригује садашњу. Или да је обогати, потврди.

Или да је прихвати.

Сарајево нас бомбардује Осиромашеном Опозицијом.

АНАРХИСТЕРИЧНИ

ОПОЗИЦИОНИ

МРЗИТЕЉИ

Из Армије Будала никад не можете формирати Специјалну Јединицу.

Српска Опозиција, а то је посебна појава коју би ваљало почети да се изучава јер може пружити корисне неархеолошке ископине о квалитету и стању Нације, неспособна је да концептуално уобличи Српски Пут 21. вијека, конкретно Пут Србије 21 и Пут Српске 21.

Њени домети су упирање прстом у Додика или Вучића. Ено га, пиша иза живице.

А и оно што би умјели да кажу, не смију јер мисле да Скот и Морин, своја Муда носе у посебним цекерима, исплетеним од кевлара.

Имао сам љубавницу из Опозиције. Након неког времена, пошто сам јој стално нападао њеног омиљеног амбасадора/ку, почела је ноћу, у сну, да пиша у кревет.

Српска Опозиција дошла је дотле да се не смије изјаснити ни о једној прекретној националној теми.

Ускоро ће, и тамо и вамо, сва доћи до Цензуса.

А, онда ћемо рећи да је за све крив Онај Педер. Или Онај Тракторист.

Опозиција је сигнализатор Квалитета Нације.

Власт је Служба Администрације.

Власт мора да поштује законе и процедуре, или да их мијења да их не би поштовала. Али, опет по процедури и у институцијама.

Опозиција има Слободу. Јер има Идеју. Концепт.

И има Времена.

Трагично је да Власт постиже веће резултате, у таквим условима, него Опозиција

Српска Опозиција се не узда усе већ у одређен број Кљусади.

◙ Медије.

◙ Странце Усранце. И Упишанце.

◙ Опште Незадовољнике.

◙ Љуте Анархистичне Мрзитеље.

Медији не могу помоћи. Медији вас могу само разобличити, и кад мисле да раде за вас и кад мислите да раде за вас. Као Таблоиди Вучића.

Странци могу. А то се, онда, зове издаја или продаја Земље.

Незадовољници су константа сваке НДД Сфере. Али никад није могуће доказати да ли су толико за Опозицију и против Власти, колико су незадовољни.

Е. Овај Четврти Стуб је занимљив.

То су појединачни анархоиди који добијају, по разним основама, простор у Јавности. Једна од тих основа је нестанак Новинара и Новинарства. И настанак Медија. Као Губара. Као Скакаваца.

То су Алијенанти новог времена из ког су испали или су избачени, ратовима, протјеривањем, злом, крахом Југославије, пропашћу привреде и економије.

То су људи високе социјалне неспособности и пате због тога. Њима очајнички треба нека социјална Потврда. Они нису имали прилике ни кликера да играју, ни куруз да копају, ни краве да чувају, ни са цурицама Између двије ватре да играју. Нису имали прилику или им нису допустили.

Они мрзе своју прошлост јер им је отац био комуњара или је био антикомуњара. А они нису имали прилику да буду чланови било чега.

Кад те неће Бријег, мрзи Бријег. Мухамед.

То су људи без икаквих референци. Без ичег што су створили или пропустили кроз шаке.

То су људи који су против своје средине или нове средине. Који су у таквој неприлици.

То су људи који се не виде.

Некад су, у Опозицији, били Пјесници. Па, за вечери у кафанама, имали да покажу барем књижуљак своје поезије и пјесмица, за које је Пушкин Го Курац.

Данас су у Опозицији коментатори на Кликсовима, Твитераши и Блогери. За које је Пушкин и Маркс, и Свети Сава и Јесењин.

То су људи који немају никаква конзистентна, степенаста и употребљива знања, сазнања и образовања о Друштву и Држави.

Опозиција у Српској се узда у тај конгломератни слој, мислећи да је квалитетан и дебео. Јер добија нереално много простора. Као, рецимо, онај Пухалија, у Сарај Медијима.

Али кључна особина тог Слоја јесте у томе што нису у Опозицији. Нису чланови Странке. Не размишљају Опозиционо. Но анархистично. Што прелази и на Опозицију.

Никад нико од њих није изнио Став о нечему. Свој Концепт. Барем свој Идеализам.

Да је Иво Андрић жив, све би странице о Ћоркану избацио из свог дјела.

Јер су, данас, Ћоркани Небо премрежили.

СЕЛО ГОРИ

А БОРЕНОВИЋ

ЧЕШЉА АНКЕТНИ ОДБОР

Сва Истраживања Јавног Мнијења, чак и она која су наручили Сазаповци, или само Есдеесовци, па и она лажна, не предвиђају тој политичкој групацији провидна дана, сјајне зоре и изборног успјеха у Октобру.

Сада нема више времена да се нешто уради.

Бирачи су на пола мандата, пред Локалне Изборе, донијели одлуку за кога ће гласати ове године. То је, од тада, могло да се коригује за свега неколико процената, тамо или овамо.

Али то никога не ослобађа обавезе да се грчевито бори. Као да ће му помоћи и сам Брих.

Вукота, као апсолутни аутсајдер, политички аналфабета, недорастао кандидатури за Предсједника Републике, иде около и лупа свашта, промовише се као први Исусов помоћник за Хришћанство, али се бори. Напада Кандидаткињу СНСД-а, шминка се, позира.

Ну. Шта ради Бореновић. Предсједник ПДП.

Предсједник једне Партије, дакле.

То је занимљивије од свих активности других челника и кандидата.

Јер открива и за скенере скривена мјеста Политичке Сцене у Српској.

Он пријети Народној Скупштини у случају неусвајања Извјештаја Анкетног Одбора. Бореновићевог Извјештаја.

Након којег ће га, Бореновића, Клан Кенеди ангажовати да сачини извјештај о убиству барем једног Кенедија.

Он се мјесецима бави Правдом За Давида.

Као да је он, и његова Партија, наручио Случај.

Умјесто да трља гујицу по организацији, обилази неопредијељене, агитује за Вукоту, води акцију примања нових чланова... јер и кад знаш да ћеш изгубити то мораш да радиш. Пораз је саставни дио будуће Побједе.

Ово што он ради објашњиво је из неколико углова. Али је тешко оцијенити који је прави.

◙ Заробљен је у раљама Неке Амбасаде, Службе...

◙ Његов Главени Лонац нема довољно литара. Недорастао је мјесту Предсједника Партије.

◙ Лијечи неке своје карактерно-парламентарне особине.

◙ Оправдава сврху и намјену креирања једне манипулативне Странке као што је ПДП.

◙ Држи је на гласовном Статусу кво.

◙ Прави будалама остале активисте и лидере Педепеа, као што је то радио Иванић, па су многи напустили Странку.

◙ Одмаже Сазапу.

*

Ангажовање Опозиције у случају Правда За Давида просуће им неколико процената гласова. Највише ће се то осјетити на ПДП-у.

А Бореновића ће легитимисати као Лидера који  је дошао до краја, искористивши све своје потенцијале.

МРТВА ТРКА

БРИСЕЛА И САРАЈЕВА

У СХВАТАЊУ

КОНСТИТУТИВНОСТИ

Из Брисела стигло ново Писмо.

Конститутивнст најбоље разумјели нисмо.

Додатни упит, гласи, отприлике, Која је законска основа за принцип Конститутивних Народа и како је она у вези са принципом једнакости свих грађана без обзира на њихову етничку припадност.

Овако формулисано питања, може да се тумачи у широкој лепези. Од тога да се неко у Бриселу, намјерно прави Будалом, и то пред нама, који смо носиоци свих првих мјеста и златних медаља у томе, до брисања Срба и Хрвата. Јер муслимани, Бошњаци, још нису Нација, тј Конститутивни Народ. А не желе то ни да постану.

Ну.

◘ Конститутивност није питање Закона. Није чак ни питање Устава. Јер је Нација старија од Устава. Она га доноси на темељу свог постојања. Она своје постојање поткрепљује Државом и Уставом.

◘ Принцип Једнакости није питање постојања Нација, етничке припадности, и постојања оних који не припадју Конститутивном Народу.

◘ Питање Једнакости је питање изван свих тих категорија. Јер и у оквиру једне нације нема Једнакости. Димњачар у Бриселу, нпр, никад не може постати Предсједник Белгије.

Да би некога убиједили у Једнакост, морате доказати да може.

◘ Онима који, досад, у БиХ, нису успјели да постану Срби, Хрвати или муслимани, нису криви Срби, Хрвати и муслимани.

◘ Онима који нису Срби, Хрвати или муслимани, у БиХ, ништа не недостаје од Једнакости.

Они могу да се кандидују. Могу и да прмијене Нацију. Овдје су сви мијењали Нације. А то што не могу да побиједе, то ништа. Није могао ни Босић, ни Лагумџија, ни Рагуж. Па Једнакости није пала длака са главе.

◘ Једнакост није питање брисања Нација и претварања свих у Грађане.

Једнакост не може да постоји у људској заједници.

Људска Заједница почива на Неједнакости. Од Неједнакости Воље за нечим, преко способности, до микро услова.

Ви можете донијети једну законску казну за паркирање, за све. Али она никад неће бити једнако примијењена.

Захтјев за једнакошћу грађана је апел да се никад никуд не крене.

То је штрајк поштовањем непостојећих могућности.

◘ Република Српска, ипак, треба ово питање Брисела схватити крајње озбиљно.

Јер. У њему се крије могући удар на Дејтон. На Републику Српску. На ултиматум Не може БиХ у ЕУ са Ентитетима...

ЗАШТО СРПСКА

ТРЕБА ДА СЕ ЧУВА

ПРВЕ ПЕТОРКЕ

БОШЊАКА

У ПАРЛАМЕНТУ ФБиХ

Пет бошњачких странака у Парламенту Федерације БиХ, показале су невиђено јединство и изгласале закон о изборним јединицама, као одговор на хрватске захтјеве да се престане са праксом по којој је Дом Народа у ствари Дом Кантона гдје Бошњаци бирају свог Хрвата из Горажда, чији глас вриједи колико и из Жупаније гдје је много више Хрвата него у Горажданском Кантону гдје нема ни једног. Или један.

То петочлано јединство таквих је намјера да је чак и ХДЗ 90 био против.

Тим законом, који ће ићи у Дом Народа ФБиХ, иде се у супротност Уставном Суду БиХ који је неке постулате бирања Хрвата прогласио неуставним. Ради се о Љубићевој Апелацији.

Хрвати пријете повлачењем из Парламента Федерације до одлуке ХНС-а.

Што би значило да Власт у Федерацији не постоји. Постоји само Сарајево.

У Републици Српској је цијели догађај прошао незапажено.

Није се огласио Васковић а ни Отац није ништа запријетио.

Хрватски аналитичари у БиХ, имају и тезу да се ради о Бошњачком одустајању од БиХ и настојању да се овлада Федерацијом а да се Република Српска пусти у Самосталност, једнставном одлуком у Народној Скупштини, као што је и Бошњачка Петорка једоставно поништила Хрвате.

Република Српска, међутим, треба да се добро замисли о овом случају.

Босанскохерцеговачка микрогеополитичка ситуација није тако једноставна.

Прво. Бошњаци не могу избрисати Хрвате у Федерацији. Чак и када би их у власти потпуно подјармили и бирали све своје Хасе који узму Хрватство као Једномандатну Драговољну Казну.

Хрватски Териториј у БиХ увијек ће бити Хрватски.

Друго. Ово је само предигра сарајевске муслиманске технологије за коначан обрачун са Српском и Србима.

Њима за укидање Српске, што је програмска ставка СДА, а нико од друге четири Странке, нема ништа против, треба мирна Федерација. Ујаловљена Федерација. Федерација која није Федерација. Федерација која није Ентитет.

Ако нема другог Ентитета, као Стране из Дејтона, бесмислено је да постоји и Први Ентитет. Република Српска.

Стога, Политичко Језгро Српске треба да се замисли и донесе адекватну стратегију за наредни мандат у коме ће ово питање планути.

Засад се Хрвати боре и за опстанак Републике Српске.

Али то неће бити довољно и не може остати на томе.

Република Српска се мора огласити на вријеме и имати спремљених пет корака унапријед. Кад веће нема јединствену Петорку, као Бошњаци.

УЛОГА МЕДИЈА

У ДИКТАТУРИ

И ПРОСПЕРИТУРИ.

МЕДИЈИ, ВЛАСТ

И ПРОПАСТ.

Ако не производите Догађаје, бјежите из Медија. Постајете дио смећа и попуњавате им силосе.

Јер, Медији су, данас, смеће.

Крахом Новинарства, и нестанком Новинара, нестало је и Садржаја.

Нестало је било какве функције Медија осим смећарске.

Функција Ширења Смећа и претварања Конзумената у Смеће.

У нас, овдје, Медије воле они који ништа не знају.

А воле да их користе они који не знају зашта служе.

Политичари, нпр.

Многи ће Балкански Лидер поклопити све Медије и у сваким се појављивати у два, у четири, у шест, у осам... ко кино.

Вучић, нпр, Медије је претворио у своју Болест.

Додик ће дати интервју димњаку, само ако га прогласите за Медиј.

Крволочни Шешељ оде па прича са Дрветом. Само нек је у Медију.

Они који не могу до Медија, јер на политичком тржишту вриједе мало, они су срећни јер се преносе сједнице Парламента.

Па онда серу и кад су сити и кад су гладни.

Неким посланицима, и странкама, у Парламенту би требали разапети жице. Па, нек чуче на жицама, ко тице, и серу, серу...

И пријашњи посленици Политике су мислили да су Медији кључ опстанка Власти и на Власти.

У једном кратком времену, то може да буде тачно.

Али нису Медији кључ опстанка Нације Државе Друштва.

Совјетски Савез је владао Медијима успјешније него Баћушка флашом Вотке.

Па пропао.

Савез Комуниста Југославије, владао је Медијима. Па пропао. Заједно са СФРЈ.

Комунистичка Партија Кине већ одавно влада Медијима.

Па није пропала. Није ни Кина. Но је постала Свјетска Економска и Политичка Сила.

У чему је ствар, дакле.

У томе што се Вођство Кине, и Партија, непрестано, прилагођавало Времену. Ишло укорак с њим. Трансформисало и себе и Партију и Кину, како не би закаснили ни трен.

Јер, Вријеме, када једном оде, не враћа се нити се стиже икад више.

Медији су ту потпуно небитни.

Дабоме, да нећеш допустити, као глупи Америчани, да ти подносом буду произвођачи Фекалних Вијести.

Али нису пресудни.

Да су пресудни, Трамп никада не би побиједио Династију.

Владње Медијима, на начин Цензуре или на начин Вучића, омогућава једино Статус кво. Стајање у мјесту.

А у данашњем протоку згуснутог времена, то значи одлазак у прошлост.

Политичка Странка, непрестано се мора технолошки прилагођавати Времену.

Медији ту нешто ситно могу да помогну.

Али су непотребни.

Шта ће ти Медији, ако имаш Људе.

Прилагођавањем Велике Политичке Странке, новом Времену, што је перманенатан процес, прилагођаваш и НДД Сферу.

И ријешио си добар дио проблема.

Медије дајте будалама. Технологију задржите за себе.

САРАЈСКИ МАЛИ

СУЛЕЈМАН ВЛИЧАНСТВЕНИ

И КАРТА МИГРАНАТА

Санџачки Лист Данас, који излази у Београду, донио је Карту Миграната БиХ која би требала да прихвати више од тридесет хиљада Миграната из Европе. Република Српска би на поклон добила једанаест хиљада.

Данас не наводи извор Карте.

Али прецизни подаци и размјештај су чудни. Забрињавајући.

Као да их је правио неки Сарајски Сулејман Освајач.

У Сарајево хиљаду а у ливно двије хиљаде.

Јасно је да је план миграћења БиХ сачињен да се мијења вјерска структура.

Обзиром да Данас није таблоид већ својеврсно гласило Међународне Заједнице, на ову Карту Миграната треба обратити пажњу.

Мени је она још један знак да Република Српска у Кампањи, пред Изборе, треба да промовише политику прекида свих активност на путу ка ЕУ.

Очито је да овај околни појас ЕУ служи за пражњење територије, пласман робе друге класе, укидање царинских баријера и даљу пропаст овдашње јадне Економије, кредитно дављење и припрему јебалишта за Нато Пакт а елиминацију Русије.

Успут, имају намјеру да ово претворе у предсобље Миграната и да промијене вјерску слику цијелог региона, уз уништење хиришћанства као повезнице са Русијом.

ПРОБЛЕМ

ОПОЗИЦИЈЕ

ЈЕ НАРОД

Вратимо Српску Народу.

Слоган је Српске Демократске Странке за предстојеће Опште Изборе.

Слоган је аматерски, у политичком смислу. Али говори много о позицији и политичким потенцијалима Есдееса.

Као што и Слоган Есенесдеа говори доста о политикој позицији те странке.

Под Заставом Српске, сви су. Ради се о томе шта ће ко да уради за Српску.

О Слогану за Кандидата Вукоту, Свиће, не треба ни трошити ријечи. То је покушај месијанског лансирања Говедарице, који је изнад свега, само отјеловљење Хришћанства. А графичка игра са том ријечју, за дјечије је сликовнице.

Шта, дакле значи увођење Народа у политичке утакмице, игре и Изборе.

◘ Значи политичку немоћ. Народ не учествује на Изборима. Не бори се својим Политичким Програмом. Народ је магловит појам и служи само за сакривање иза њега. Народ је и пристао да постоје Политичке Странке, са свим својим манама и прљавштинама. Само да се он не би морао бавити тим пословима. Јер нема времена нити је то могуће.

◘ Опозиција у својој немоћи мијеша категоријалне појмове. Тиме одбија Бираче од себе а подваљује Народу.

Типичан примјер је Случај Акциза.

Бензин је, од како га је Рокфелер помирисао и намирисао, постао Државна Роба. И његова цијена није барелска већ државна.

Есдеес је у тзв државном парламенту, гдје су они на привременом раду, био против повећања Акциза. Али је био у Мањини.

Ну. Народ то то не гледа тако детаљно а нарочито не гледа као Опозициону Дјелатност нити као доброчинство за Народ.

Рецимо да то можемо занемарити.

Сада Есдеес иде са приједлогом да се Акцизе смање.

То је наставак протеста против Цијена Бензина.

Суштина 1 је да протести Блокаде Саобраћаја нису били против Акциза већ против Власти.

Суштина 2 је да Есдеес нема већину за смањење Акциза, као што је није имао ни против Акциза.

Кад смањење Акциза буде одбачено, комуникација Есдееса и Народа ће ићи овако.

СДС. Покушали смо све, али немамо Већину.

Народ. Покушали смо све, али нисмо вам могли дати Већину.

Бирачи су у овој оптици Есдееса потпуно заборављени и одстрањени.

А од њих све зависи.

Не од Народа.